Miroslav Mika Antić – MORE

MORE Odmah da ti kažem: more nije stanje, ni geografski pojam. More je godišnje doba. Možda peto godišnje doba. More je raspoloženje koje imam ili nemam. Otkud znam? A kako sam uvek mislio kako je govor opasna umetnost, o moru ne mogu da kažem ni toliko, čak ni toliko, koliko je zapisano u mojim pesmama. Što se tiče Panonije, pa jasno je da more nikad nije plavo, ono je zeleno. Zeleno i ništa više. Jedna dubrovačka ulica mesec dana se zvala mojim imenom. Deci sam govorio stihove uveče a odraslima u ponoć. Nisam imao ni vremena da se ispavam, u…

Miroslav Mika Antić – Imena moje dece

Miroslav Mika Antić je o imenima svoje dece (Igora, Sanje, Ženje, Borisa, Vuka i Juga) rekao: “Muzika je u meni. Zavideo sam onima koji znaju da sviraju i onda sam to pokušao da kompenzujem kroz poeziju, pa nije slučajno što u njoj ima i upadljivog ritma i dosta muzike. Takođe, sva imena moje dece nalik su na muziku. Najpre je to bio IGOR. Zašto Igor? Zato što sam još kao dete, u pričama, pesmama, pa i filmovima, zajedno s utiskom o Ivanu Groznom, za sva vremena upamtio, i prihvatio jedan dubok, neverovatan glas. I taj glas mi je rekao: “Igor”.…

Miroslav Mika Antić i Tito

O svojim susretima sa Josipom Brozom Titom je Miroslav Mika Antić pričao 1983. godine. Pri susretima je Tito, greškom mislio da je Mika predstavnik autotransportnog preduzeća Vojvodina a ne autor poeme Vojvodina i pitao ga za Volvo autobuse :) Pogledajte i poslušajte Mikina sećanja na te susrete (video). Nemanja Rotar u svojoj knjizi “Sutradan posle detinjstva” piše: Moj ujak pesnik pohitao je davnih sedamdesetih u Sarajevo da kupi novi automobil marke “golf”. Direktor fabrike je ljubazno primio poznatog pesnika i pokazao mu katalog. Bila je završena tek prva serija novih modela. Mika je odabrao jedan koji mu se najviše svideo.…

Miroslav Mika Antić i Dušan Duško Radović

Jednoga dana, ima tome više od dvadesetak godina, upoznam u Beogradu Dušana Radovića. Imali vremena, pa šetamo tako ulicama i razgovaramo. U stvari: on ćuti, a ja govorim, govorim… Odemo i do Jugoslovenske autorske agencije, kao: ja tamo nešto imam posla. A nemam, nego mi lepo zvučalo kad se kaže Jugoslovenska, pa autorska, pa još i agencija. Idem ja da vidim šta je to. Bio sam tada pun nekih sumnji u to što pišem (i danas sam pun sumnji) i više od sata mučio sam Radovića čitajući mu, u hodniku agencije, neobjavljene stihove za decu. Sećam se, kao da je…