Kutak za Bistrooke
Citati

Desanka Maksimovic i Miroslav Mika Antić

Nikada u životu nisam napisao prvu pesmu, već drugu. Prvu sam prepisao od Desanke Maksimović.
Tada sam bio učenik trećeg razreda osnovne škole u jednom selu koje je bilo jako daleko, pomalo bez knjiga i svezaka, a sa pisaljkama smo pisali na tablicama. Ja sam se dokopao te Desankine knjige koja mi se strahovito svidela i odabrao jednu lepu pesmu, prepisao sam je i proglasio za svoju. Selo je selo i vrlo brzo se pročulo kako sam napisao jednu divnu pesmu. Svi su klimali glavama i govorili kako ću jednog dana biti veliki pesnik. Drugu pesmu posle nisam smeo da prepišem da me ne uhvate, a bojao sam se i da je sam napišem jer sam znao da će biti lošija. Tako sam od slave živeo ceo taj treći razred. Na kraju školske godine dečacima i devojčicama koji su odlični đaci daju se knjige na poklon. I ja sam dobio knjigu, mada nisam bio sasvim dobar đak i stalno sam nešto zamuckivao, a zamuckujem i danas. I onda kada treba nešto da kažem, dok to izgovorim, oni mi kažu da sednem i daju mi neku srednju ocenu. Za razliku od drugih koje su bile otvorene, moja je knjiga bila zapakovana u finu hartiju. Kada sam je otvorio, video sam da je to ista ona knjiga Desanke Maksimović. Moj učitelj mi je tako na jedan fin i perfidan način dao do znanja da sam nešto ukrao. Velika je sreća što je on to tada uradio, da nije, možda bih krao celoga života i onda verovatno nikada ne bih imao zadovoljstvo da nešto sam napravim. A najveće je zadovoljstvo kad čovek nešto sam stvori.
– Miroslav Mika Antić

Neposredno pred smrt Miroslav Mika Antić je napravio izbor pesama Desanke Maksimović i napisao par anegdota iz druženja sa velikom pesnikinjom. Ta knjiga je objavljena godinu dana kasnije (Desanka Maksimović – ČAROLIJA (Izabrane pesme i priče) Izbor: Miroslav Mika Antić) U predgovoru knjige Mika je napisao:

… Ovo što sada činim sa stihovima Desanke Maksimović deo je nekog mog ličnog dnevnika. Kad mi je urednik „Detinjstva“ Vladimir Milarić predložio da to, tako sabrano, zabeležimo u ovoj ediciji, prihvatio sam samo zato što dugujem Desanki Maksimović jedan ogroman dug. Naime, ja nikad nisam u životu napisao prvu pesmu, nego sam je u trećem razredu osnovne škole prepisao od nje iz knjige „Zagonetke lake za prvake đake“.
Bilo je to odavno. Ja sam bio dečak, a Desanka Maksimović već poznat pisac. Pre neki dan bila je da me obiđe, jer sam teško bolestan, i jedan prijatelj, koji se tu našao sa video-kamerom, neprimetno je snimio naš razgovor. Ispalo je da ja delujem starački, a Desanka je još uvek sveža, mlada, vedra, prepuna želje za životom. Pitam se, dok gledam tu video-kasetu, kako je to mogućno da moj umor preskoči njen umor, ako uopšte u njoj ima umora?
Postoji između Loznice i Valjeva, negde na pola puta, ali daleko u brdima, šest kilometara valja ići peške, selo Konjuša. Pre desetak godina išao sam sa Desankom Maksimović na književni susret sa mališanima koji se okupljaju sa tih okolnih brda. Išli smo peške, jer automobil koji nas je doveo nije mogao dalje od druma. Desanka je stigla četrdeset pet minuta pre mene. Toliko ona ima snage.
Kad smo pre petnaestak godina otkrivali spomen-ploču Isidori Sekulić u Mošorinu, ja sam skinuo onaj čaršav, ali zamolio sam Desanku da dođe i kaže svoje stihove o Isidori, jer znam da ju je cenila. Desanka je tog dana na sred sela vodila kolo. Uplašio sam se malo za njeno zdravlje, pa odem i prišapnem harmonikašu da malo skrati muziku, a ona primeti i kaže: „E, sad još dvadeset minuta“. Toliko ona ima snage.

(Pročitajte više: https://balasevic.in.rs/desanka-maksimovic-carolija-izabrane-pesme-i-price-izbor-miroslav-mika-antic/)

Desanka Maksimović je imala 88 godina kada je preminuo Miroslav Mika Antić. Na vest o smrti pesnika napisala je: “U vreme Zmajevih igara, saznala sam da boluje Miroslav Antić. Poželela sam da ga vidim i zajedno s njim i njegovom porodicom provela sam u njegovoj kući nekoliko časova. Bila sam očajna, jer sam naslutila da mu nema života. Ali u isto vreme divila sam se njegovoj ravnodušnosti. Eto, moglo bi se reći utešena sam što sam ga videla i s njim popričala pred smrt, to jest iznova doživela kao pesnika i čoveka.” – Desanka Maksimović

Na pomenu Miroslavu Miki Antiću Desanka Maksimović mu je posvetila pesmu:

Znam ljude s mislima koje ne smeju da se misle
Znam buntovnike s rečima koje neće moći da se izreknu
Znam zaljubljene sa suzama koje ne smeju da poteku
Znam paćenike koji bol guše u smehu
Znam željne odmazde sa rukom koja mora da se sputava
Znam pesnike sa pesmama koje se samo za sebe pišu
Znam ljude sudbinom pritisnute a još dišu
I znala sam pesnika za koga sam verovala
da nikada ne može i neće umreti
a sada mu držimo pomen

Izvor: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini ili fotografija je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs

 




back to top
Kutak za Bistrooke