Miroslav Mika Antić – GARAVI SOKAK / Mika Antić govori svoje pesme iz GARAVOG SOKAKA 1. Uvod: “Kaže meni Đoka Balašević: “Kaži im one Ciganjske, to najviše prođe.” Pa da vam kažem koju Cigansku… 0:00 2. JOCA 00:14 3. VLAJKO 00:57 4. ŽIVORAD 01:46 5. PERA 02:11 6. MITA 02:44 7. ANĐA 03:48 8. “Ciganin je svako ko ume lepo da sanja, lepo da voli, lepo da misli, lepo da bude srećan, lepo da bude nesrećan, lepo da bude tužan, lepo da plače… Pa onda kad čuje muziku, ne može da izdrži, mora da peva pa da igra, pa onda…
Ознака: Mika Antic
Miroslav Mika Antić – KAKO SE POSTAJE NEVIDLJIV
Miroslav Mika Antić – KAKO SE POSTAJE NEVIDLJIV Kad u jesen žuto lišće opada, ti u vetar baci jednu dlaku iz uveta oždrebljene kobile, u zoru, kad se zemlja kao staklo providi sto metara u dubinu, i postaćeš kad zaželiš nevidljiv. Ko ne ume da uvrača sebe tako: da je i sam providan, nikad neće moći da se pretvori iz ovakvog jednog Ovde u nekakvo drugo Ovde, i da bude svuda gde god hoće. Ko je bio u još jednom Ovde biće car. Ko je bio u dvanaest Ovde, mama će mu oživeti. Ko je bio u najdaljem Ovde, poslednjem,…
Miroslav Mika Antić – ŠTA DA SE SANJA
ŠTA DA SE SANJA Da li možeš da zamisliš neko dete, neko luče što zabode nos u jastuk i zahrče? Nije glava parče panja. Treba zaspati polako. Treba znati da se sanja. Evo kako. Kad dan počne da se topi i zatvara i pitomo sa sutonom izgužvane brige menja, istresi iz srca trunje što se nakupilo danas da ne bude sutra puno nekog drvlja i kamenja. Kad krajičak levog oka mir zalije nek se gornjom usnom ukus neke blagosti razlije. Kad krajičak desnog oka noć zalije, nek se donjom usnom osmeh neke ljubavi razlije. Uzmi onda sna u šake i…
Miroslav Mika Antić – VUK
VUK I Kao da će kraj agusta. Nebo se kruni i odranja žute mirise mraka. Zatrpava me zvezdama. Umotavam se u lišće. Tako smo bliži vetru. Osećam ga u kičmi i u dubinama očiju. To je moj skroviti način vajanja ovog sveta. Dobro je u gorskom kraju što, i kad nema pljuskova, leto miriše na plodnost, na hleb i materinstvo. Nešto sveže i hranljivo useljava se u mozak i pomaže mi da mislim. Kroz nebrušeno staklo naprsle mesečine lepo mogu da čujem zelene dozive trava, koji do mene dopiru iz sanjive daljine, a ipak tu su, bliski, kao da rastu…
Miroslav Mika Antić – Imena moje dece
Miroslav Mika Antić je o imenima svoje dece (Igora, Sanje, Ženje, Borisa, Vuka i Juga) rekao: “Muzika je u meni. Zavideo sam onima koji znaju da sviraju i onda sam to pokušao da kompenzujem kroz poeziju, pa nije slučajno što u njoj ima i upadljivog ritma i dosta muzike. Takođe, sva imena moje dece nalik su na muziku. Najpre je to bio IGOR. Zašto Igor? Zato što sam još kao dete, u pričama, pesmama, pa i filmovima, zajedno s utiskom o Ivanu Groznom, za sva vremena upamtio, i prihvatio jedan dubok, neverovatan glas. I taj glas mi je rekao: “Igor”.…
Miroslav Mika Antić – UMESTO JEDNOG SPOMENIKA
UMESTO JEDNOG SPOMENIKA Ima na svetu ljudi: dobri, a ne znaš zašto. Svi kukaju, a jedan među njima ćuti, ili se smeška bezazleno, ali ostale teši. Ima i on svoj roman, sa trzavicama, kuburama, malim ličnim dohotkom, ponekim većim snom, ali ga nećete čuti da se ispoveda. Čuva za sebe svoj tihi svet briga i radosti, pa i ako ga čujete jednom u godini da plane, ili ga vidite o prvom maju da je popio čašu više, nekako vam smešan, neuk, pravi amater među profesionalcima i biznismenima života. Ima takvih ljudi. Ako ti treba lud i jak, pozoveš jednog od…
Miroslav Mika Antić – JUNAČKA PESMA
JUNAČKA PESMA Poznajem jednog kapetana. Brada mu duga skoro do juga. Oplovio je pola sveta, oplovio je sto okeana i mnogobrojna mora druga, i mnogobrojna mora treća, i mnogobrojna mora peta. Taj je kapetan strašno jak. Na leđa može da digne džak. Koješta — džak! Bar dva-tri džaka i uvrh toga još sedam đaka i pet mornara, jakih momaka, i pet mornara, jakih momaka. Pa kad sve to lepo na leđa stavi, on se ovako važan pravi: prošeta, recimo, čitavom lukom i sruši kuću levom rukom. Ispija mleko osam oka i šest buradi višnjevog soka, pa tako pijan sve usput…
Miroslav Mika Antić – GOLIŠAVA PESMA
GOLIŠAVA PESMA I verzija pesme: Kad mrak uz okno nos pritisne i gleda u klince kad se svlače, neko se preplaši, neko vrisne, a neko kaže: oho, mrače! Na spljošten nos mu palac metne i brzo, odmah, spusti roletne. Šta se tog mraka svaki čas tiče na šta golišavi klinci liče. II verzija pesme: Kad mrak uz okno nos pritisne i zvirka u klince što se svlače, neko se isplazi, neko vrisne, a neko kaže: oho, mrače! Na spljošten nos mu palac metne i onda, uz osmeh, spusti roletne. Šta se tog mraka svaki čas tiče na šta golišavi klinci…
Miroslav Mika Antić – ROĐENDAN
ROĐENDAN 1. Zašto mi nemamo iskustva? Zato što život shvatamo kao vatromet. Svakog se jutra ponovo kristalno rađamo i živimo do večeri po jedan ljudski vek. Onda, u zoru, započinjemo novo stoleće. U sumrak, opet, umorno umačemo glavu u nov san o nekom sasvim drukčijem trajanju, koje će početi ujutro, iz početka. “Svakog dana ponesi korpu zemlje na isto mesto i sazidaćeš planinu” – kaže Konfučije. 2. Ko stvara, a ne počinje iz temelja, nikada neće ni ugledati krov. Ko voli, a zablene se u sebe u ogledalu, kao da nije nikad ni progledao. Ko živi, a ne rodi se…
Miroslav Mika Antić – MOSTOVI
MOSTOVI U meni večeras jedna reka razbija ogromna brda daleka, muči se, urliče, razmiče klance i kida svoje zelene lance i tije kroz moje srce i peče i kroz oči mi kipi i teče. U tebi večeras ista reka čudno je meka. Sva je od mleka. I čas je srebrna. I čas je plava. U njoj se tišina odslikava. Svako u sebi reke druge pod istim mostovima sretne. Zato su naše sreće i tuge uvek drukčije istovetne. Miroslav Mika Antić Iz knjige: Miroslav Antić – Plavi čuperak u Garavom sokaku, Izdavač: JRJ, Beograd, 2002. Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs Preuzimanje…