Anton Pavlovič Čehov

Veliki ruski književnik Anton Pavlovič Čehov je rođen 1860. u Taganrogu, na Azovskom moru. Bio je majstor kratke priče, smatrao je da „pisati treba tako da rečima bude tesno, a mislima široko.“ Završio je medicinski fakultet, ali je ljubav prema pozorištu bila prisutna u njegovom životu gotovo uvek. Imao je običaj da kaže da mu je medicina zakonita žena, a književnost ljubavnica. Od srca Vam preporučujem da Čehovljeve knige uzimate što češće i da kroz njih sanjate, onako kako su nastale, kroz snove. U vreme Golijata, koji pucaju od zdravlja, korisno je čitati o slabim Davidima. (Vladimir Nabokov) Još kao…

SVETI SAVA – Priče, pesme, narodna predanja, legende…

Sveti Sava (svetovno ime Rastko, monaško ime Sava; rođen oko 1175. godine u Rasu, umro 14. (27.) januara 1236. u Trnovu, Bugarsko carstvo) je bio najmlađi sin srpskog velikog župana Stefana Nemanje, svetogorski monah, jeromonah i arhimandrit Studenice, prvi arhiepiskop autokefalne Srpske arhiepiskopije, diplomata, zakonodavac, književnik i hodočasnik. Široko se smatra jednom od najznačajnijih ličnosti srpske istorije, a Srpska pravoslavna crkva ga slavi kao sveca. Njegova ličnost je ostvarila veliki uticaj na srednjovekovno srpsko književno stvaralaštvo, a njegov kult se vekovima neguje u srpskom narodu. HIMNA SVETOM SAVI – SVETOSAVSKA HIMNA PRIČE I NARODNA PREDANJA O SVETOM SAVI Miloš Crnjanski…

Milan Rakić

Milan Rakić – Biografija, Citati, Pesme, Zanimljivosti… BIOGRAFIJA Jovan Dučić o Milanu Rakiću PESME ČEŽNJA ISKRENA PESMA JASIKA KINESKI MADRIGAL LEPOTA LJUBAVNA PESMA NA JEDNOM PRIMERKU (CYRANO DE BERGERAC) OČAJNA PESMA OPROŠTAJNA PESMA ORHIDEJA PESNIKU PONOSNA PESMA SERENADA SETNA PESMA SIMONIDA (Freska u Gračanici) TRI PISMA VARIJACIJE ŽELJA “Veliki pesnik svim svojim bićem, osetljiv i budan za sve vrste lepote i uzvišenosti, Rakić je proživeo mnogovrsne senzacije i emocije, koje njegovo stvaranje čini raznotonim i sadržinom bogatim. Ideološka podloga svega njegovog poetskog doživljavanja, međutim, svodi se na jedno zgusnuto pesimističko gledište, koje je kod ovoga potomka starih mučenika što ‘umirahu…

Jovan Dučić o Milanu Rakiću

Jovan Dučić o Milanu Rakiću / Dr Vasa Milić – Razgovor sa g. Jovanom Dučićem, objavljen povodom smrti Milana Rakića (1938). Prenosimo samo Dučićeve odgovore. Sa Rakićem sam postao svesrdnim prijateljem već u prvom susretu, sa prvim pogledom, sa prvim stiskom ruke. Uostalom, sa Rakićem nije ni bilo mogućno drukče. On je bio napravljen od jednog komada, sav prav, neposredan, integralan, sav zatvorena linija. Ničeg napolovičnog, uslovnog, konvencionalnog. Kako je bio zreo u svačem, bio je to najpre u odnosu sa ljudima. Ili je odmah postao nečiji prijatelj, ili je celog veka ostao dalek, nepristupačan, nepremostiv… Od onih kojih se…

PAPA URBAN II – Poziv na krstašku vojnu

PAPA URBAN II — 1040—1099. – POZIV NA KRSTAŠKU VOJNU / Branislav Nušić, RETORIKA Od Siona se razlila reč Gospodnja. Potecite sada vi potopi, ilo odatle ističete, vrelu svojemu! Obrnite svoje mačeve, koje jednako oštrite jedan protiv drugoga, na zlotvore imena hrišćanskoga! Vi, ugnjetači udovica i siročadi, vi gladni vuci i gavrani, što se kupate u krvi braće svoje, poletite u Palestinu te okaljano oružje operite tamo krvlju saracenskom i seldžučkom! Vojnici đavola, budite vojnici Boga živoga, i ničega se ne bojte pod sjajnom zastavom njegovom. Ili ćete zadobiti pobedne lovorike ili vence mučeničke, jer u ovoj svetoj vojni pratiće…

SVETI SAVA – Beseda o pravoj veri

SVETI SAVA — 1174 —1235. ili 1236. – BESEDA O PRAVOJ VERI / Branislav Nušić, RETORIKA Braćo i druzi, i oci, i čeda bogozvana, priklonite bogoljubiva srca vaša na poslušanje božanstvenih zapovesti i, saslušane vama, ove reči svete položite, braćo, u srca vaša i u svest duševnu i u oči umne, i razumejte. Bog premilosrdni i čovekoljubivi, imajući bezorojnu milost prema rodu ljudskom i prešav nebesa, siđe na zemlju, i svojim božanstvenim promislom voljno pretrpe mnogorazlična stradanja božanstvene puti, i prosveti rod naš, i svete apostole posla u sav svet, rekav im: „Idite i naučite sve narode, krsteći ih u ime…

Menenije Agripa – Beseda pobunjenicima na Svetom brdu

Menenije Agripa – Beseda pobunjenicima na  Svetom brdu / Branislav Nušić, RETORIKA (493. godine pre Hrista) U doba kada nije kao sada u čoveku bilo sve složno jedno s drugim, već kad je svaki pojedini deo tela imao svoju volju i svoju reč — pobune se jednom ruke, oči, uši i drugi protivu stomaka koji samo sedi usred tela kao gotovan, uživajući sve što mu drugi uradi, zaradi i pruži. Zavere se, dakle, te otkažu stomaku svaku službu: noge ne htedoše da hode; ruke ne htedoše da rade; usta ne htedoše da prime što im se doda; zubi ne htedoše…

PROROK ISAIJA – Proročko besedništvo

PROROK ISAIJA – Proročko besedništvo / Branislav Nušić, RETORIKA Sv. pismo, Knjiga proroka Isaije PROROČKO BESEDNIŠTVO Čujte, nebesa, i slušaj, zemljo, jer Gospod govori: sinove odgojih i podigoh, a oni se odvrgoše od mene. Vo poznaje gospodara svojega i magarac jasle gospodara svojega, a Izrailj ne poznaje; narod moj ne razume. Da grešna naroda, naroda ogrezla u bezakonju semena zlikovačkog, i sinova pokvarenih! Ostaviše Gospoda, prezreše sveca Izrailjeva i vratiše se neznanju. Što se više odmećete, sve više vreda sebi nanosite. Glava vam je i srce već iznemoglo. Od pete do glave ništa vam nije zdravo, nego uboj i modrice…

JOTAM – Starojevrejsko besedništvo

JOTAM — STAROJEVREJSKO BESEDNIŠTVO Sv. pismo. Knjiga o sudijama, glava 9, st. 8—20 Čujte me, Sihemljani, tako vas bog čuo! Sabraše se jednom sva drveta da izaberu sebi cara, pa rekoše maslini: Budi nam car. A maslina im reče: Zar ja da ostavim pretilinu svoju kojom se čast čini i bogu i ljudima, pa da brinem brigu za druga drveta? Tada rekoše drveta smokvi: Hodi ti, budi nam car! A smokva im reče: Zar ja da ostavim slast svoju i krasni rod svoj, pa da idem i tumaram zbog drugih drveta? Tada rekoše drveta vinovoj lozi: Hodi ti, budi nam…

BUDA – MNOŠTVO I MANJINA / Beseda

BUDA — 560 — 480. pre Hrista / MNOŠTVO I MANJINA / Beseda i beleška iz knjige RETORIKA Branislava Nušića Kao što na zemlji, monasi, ima malo prijatnih vrtova i prijatnih šuma, i prijatnih dolina i prijatnih lotosnih bara, a mnogo više jalove i razrivene zemlje, neprelaznih voda, žbunjem i korovom obrasle utrine, neprohodnih planina; Tako ima manje bića, o monasi, koja žive na zemlji, a mnogo više u vodi; Tako ima, monasi, manje bića rođenih za ljudski život, a mnogo više za neljudski; Tako ima, monasi, manje bića rođenih u središnim mestima, a mnogo više u mestima s kraja,…