Aleksa Šantić – PESME, BIOGRAFIJA, CITATI, ZANIMLJIVOSTI
Aleksa Šantić (Mostar, 27. maj 1868 — Mostar, 2. februar 1924) je bio pesnik i akademik, rodom iz Mostara gde je proveo većinu života i pesničkog stvaralaštva.
PESME:
I opet mi duša sve o tebi sanja (dve verzije pesme)
CITATI, ZANIMLJIVOSTI
“Pročitajmo naglas ime našeg pesnika: Aleksa Šantić. Taj tečni i umekšani spreg slova (koji je reka vremena još više zbila i uglačala poput belutka), kao da u našem jeziku ima svoju posebnu kadencu, neku naročitu boju, svoj ton i jačinu, liniju koja se ne može ponoviti, koja je svoj izvor i uvir, unikat – koji pripada svima. Jedno ime iza koga prepoznajemo samo jedan stav, kao što iza jednog šuma prepoznajemo kišu koju i ne vidimo, a iza drugog, samo lišće u vetru.
Fotografije i njegovi savremenici pričaju da je bio čovek neobične lepote. Mi koji ga nismo videli i oni koji tek dolaze, a neće čuti ni živu reč svedoka njegova vremena, koju smo mi čuli, osetiće dah ove lepote u poeziji koju je za sobom ostavio. Sve nam se više čini da Šantić nije sam potražio azil u lepoti poezije. Pre bi se moglo reći da je sama poezija našla svoj azil u lepoti ovog čoveka.“ (Stevan Raičković)
Aleksa Šantić se rodio 1868. godine u Mostaru. Školovao se u Trstu i Ljubljani, a 1883. godine vraća se u rodni Mostar i radi u očevoj radnji. Istim poslom bavio se i Jovan Dučić u trgovini svog polubrata. Postaju prijatelji, pišu poeziju i čine literarno jezgro Mostara. Prve pesme slali su somborskom časopisu “Golub“.
Šantić ubrzo postaje saradnik brojnih listova i časopisa: “Stražilovo”, “Javor”, “Neven”, “Bosanska vila”, u pevačkom društvu “Gusle” iz Mostara po potrebi je bio pevač, glumac, horovođa, čak i kompozitor… Mostarski knjižar i izdavač Vladimir Radović objavljuje mu prvu zbirku pesama 1891. godine i prve književne kritike bile su veoma pozitivne.
Svetozar Ćorović i on su 1896. godine objavili prvi broj književnog časopisa “Zora” i u njemu pesmu “OSTAJTE OVDJE” Imao je težak život, od detinjstva je bio osetljivog zdravlja, mnogi članovi njegove porodice umrli su rano, a njegov emotivni život bio je ispunjen patnjom. Stvarao je pod uticajem Zmaja, Vojislava Ilića i Hajnea. Dopisni član Srpske kraljevske akademije postao je 1914.
Miloš Crnjanski je o svom susretu sa Šantićem zapisao: „U životu ne videh čoveka tako stidljive čistote i žudi. (…) Ja nikad nisam video tišeg čoveka od Šantića.“
Foto kolaž: Bistrooki
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)