Aleksa Šantić

Aleksa Šantić – PESME, BIOGRAFIJA, CITATI, ZANIMLJIVOSTI

Aleksa Šantić (Mostar, 27. maj 1868 — Mostar, 2. februar 1924) je bio pesnik i akademik, rodom iz Mostara gde je proveo većinu života i pesničkog stvaralaštva.

Biografija

Rekli su… o Aleksi Šantiću

PESME:

Bajka

ČASOVI

ČEŽNJA

EMINA

Gavrilo Princip

I opet mi duša sve o tebi sanja (dve verzije pesme)

JEDNA SUZA

JESEN

JESENI MOJA…

JESENJE STROFE

KRAJ

LJUBAV

LJUBIM LI TE?

MOJ OTAC

Moja komšinica

Moja noći

MOJA OTADŽBINA

MRAZ

NE VJERUJ

OSTAJTE OVDJE

PAHULJE

Pod Ostrogom

Pozni časovi

Pretprazničko veče

PROLJEĆE

Sijači

ŠTO TE NEMA

VEČE NA ŠKOLJU

ZIMA

CITATI, ZANIMLJIVOSTI

“Pročitajmo naglas ime našeg pesnika: Aleksa Šantić. Taj tečni i umekšani spreg slova (koji je reka vremena još više zbila i uglačala poput belutka), kao da u našem jeziku ima svoju posebnu kadencu, neku naročitu boju, svoj ton i jačinu, liniju koja se ne može ponoviti, koja je svoj izvor i uvir, unikat – koji pripada svima. Jedno ime iza koga prepoznajemo samo jedan stav, kao što iza jednog šuma prepoznajemo kišu koju i ne vidimo, a iza drugog, samo lišće u vetru.

Fotografije i njegovi savremenici pričaju da je bio čovek neobične lepote. Mi koji ga nismo videli i oni koji tek dolaze, a neće čuti ni živu reč svedoka njegova vremena, koju smo mi čuli, osetiće dah ove lepote u poeziji koju je za sobom ostavio. Sve nam se više čini da Šantić nije sam potražio azil u lepoti poezije. Pre bi se moglo reći da je sama poezija našla svoj azil u lepoti ovog čoveka.“ (Stevan Raičković)

Aleksa Šantić se rodio 1868. godine u Mostaru. Školovao se u Trstu i Ljubljani, a 1883. godine vraća se u rodni Mostar i radi u očevoj radnji. Istim poslom bavio se i Jovan Dučić u trgovini svog polubrata. Postaju prijatelji, pišu poeziju i čine literarno jezgro Mostara. Prve pesme slali su somborskom časopisu “Golub“.

Šantić ubrzo postaje saradnik brojnih listova i časopisa: “Stražilovo”, “Javor”, “Neven”, “Bosanska vila”, u pevačkom društvu “Gusle” iz Mostara po potrebi je bio pevač, glumac, horovođa, čak i kompozitor… Mostarski knjižar i izdavač Vladimir Radović objavljuje mu prvu zbirku pesama 1891. godine i prve književne kritike bile su veoma pozitivne.

Svetozar Ćorović i on su 1896. godine objavili prvi broj književnog časopisa “Zora” i u njemu pesmu “OSTAJTE OVDJE” Imao je težak život, od detinjstva je bio osetljivog zdravlja, mnogi članovi njegove porodice umrli su rano, a njegov emotivni život bio je ispunjen patnjom. Stvarao je pod uticajem Zmaja, Vojislava Ilića i Hajnea. Dopisni član Srpske kraljevske akademije postao je 1914.

Miloš Crnjanski je o svom susretu sa Šantićem zapisao: „U životu ne videh čoveka tako stidljive čistote i žudi. (…) Ja nikad nisam video tišeg čoveka od Šantića.“

Foto kolaž: Bistrooki
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)