Branko Miljković


Branko Miljković (Niš, 29. januar 1934 — Zagreb, 12. februar 1961) je bio jedan od najpoznatijih pesnika druge polovine dvadesetog veka, esejista i prevodilac. Još od gimnazijskih dana je pisao pesme i prevodio sa francuskog i ruskog (Majakovskog, Pasternaka, Bloka, Prevera, Elijara, Valerija…). Imao je već stotinak pesama kada je u Beogradu započeo studije filozofije tokom kojih je imao sve desetke. Pisao je i eseje i kritike, uređivao “Vidike”, “Književne novine”… Bio je blizak francuskim i ruskim simbolistima i nadrealistima, pripadao krugu mladih pesnika neosimbolista.

Brzo je postao vodeći pesnik svoje generacije. Oktobarsku nagradu grada Beograda dobio je 1960. godine kao najmlađi laureat. Ovu nagradu je dobio za zbirku „Vatra i ništa“, ali se 1961. odrekao i nagrade i svih svih svojih knjiga pesama, iako su mu bile naklonjene i publika i kritika. Živeo je samo 27 godina. Od svojih savremenika najviše je cenio Vaska Popu. Govorio je: „Poeziju treba pročistiti. Nema pesnika koga ne bih ispravio. Ono što mi kod najvećeg broja pesnika smeta jeste nedovoljna sažetost. Vaska Popu, pored ostalog, cenim upravo zbog te sažetosti.“

PESME

Balada (Ohridskim trubadurima)

Beda poezije

Lauda

LJUBAV U SEPTEMBRU

More pre nego usnim

Orfej u podzemlju

PESMA O CVETU

Pesma za moj 27. rođendan

Poeziju će svi pisati

Pohvala bilju

Pohvala svetu

Pohvala vatri

Propovedanje ljubavi

Prva ljubavna pesma

Sonet

U PARKU

Usnih je od kamena

Uzalud je budim

Zamorena pesma

Sve istinske formule sveta su poetske. Često buljim u Ajnštajnove formule i verujem da se one mogu prepevati. Savremena fizika bi mogla da uzme za epitaf Bodlerov stih: “Čovekov put vodi kroz šumu simbola.” Moja formula: “Reči su moćni okvir sveta. Sve što se dešava, dešava se na području jezika i simbola, bilo da se radi o atomima ili o zvezdama.“ – Branko Miljković

U anketi o iskušenju poezije, objavljenoj u književnom časopisu Delo, Branko Miljković je na pitanje „Vaš put do pesme“ naveo sledeće:
„Pesnik vidi više od drugih jer sluti ono što je drugima nepristupačno; s druge strane, on vidi neodređenije od drugih jer sluti i ono što je drugima očigledno. Pesnikovo geslo i treba da bude ono Elijarovo ‘uprkos svakoj očiglednosti’. To je taj put do pesme: borba na činjenicama koje ništa ne kazuju, borba protiv Svete Očiglednosti…“




Foto kolaž: Bistrooki – balasevic.in.rs

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)