Boris Pasternak – KO ŽARAČ PEPEO BRONZANI

KO ŽARAČ PEPEO BRONZANI… Ko žarač pepeo bronzani, Bube prosipa vrt zaspali. Sa mnom, sa mojom srećom u ravni, Vise cvetovi rascvetali. I u tu noć ja prelazim, Kao u nepoznatu veru, Tamo gde platan oveštali Obesi među mesečevu. Gde je jezero kao tajna Otkrivena, gde šapće plima Jabuke, i visi vrt na skeli, I nebo ispred sebe ima. Boris Pasternak Prevod: Branko Miljković Iz knjige: Pesnički prevodi, Izdavači: Matica srpska i Srpska književna zadruga, 1972. Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz…

Boris Pasternak – OVDE JE IZGUBIO ZAGONETNOST NOKAT TAJANSTVENI

OVDE JE IZGUBIO ZAGONETNOST NOKAT TAJANSTVENI Ovde je izgubio zagonetnost nokat tajanstveni. Ispavaću se pa time saznati svet skorije. A dok me ne probude, tako, kao meni, Voljenu da dodiruje nikome dano nije. Kako sam te dodirivao bronzom usana! Eto, Dodirivao kao što tragedijom diraju sale neme. Trajao je i trajao poljubac. Bio je kao leto. Tek onda je naišla oluja i nevreme. Pio sam ko ptice. Do gubitka svesti. Zvezde teku grlom u jednjak ko slap. Slavuju oči prevrću u grču, Sušeći noćno nebo kap po kap. Boris Pasternak Prevod: Branko Miljković Iz knjige: Pesnički prevodi, Izdavači: Matica srpska…

Osip Mandeljštam – U IME HRABROSTI BUDUĆIH VEKOVA

U IME HRABROSTI BUDUĆIH VEKOVA U ime hrabrosti budućih vekova I plemena ljudi koji će sve više rasti, Ja sam se lišio čaše na piru očeva, I veselja i sopstvene časti. Vek-vukodlak skače na me da me kolje, Ali ja vuk nisam i nemam vučju kožu. Ko kapu, u ruke, tutni mi bolje Sibirskih stepa topli kožuh, — Da ne vidim kukavice, ni meko blato, Niti na točku krvave neke kosti, Da u noći sijaju prašnici, ko zlato, U svojoj prvobitnoj lepoti. Odnesi me u noć, gde Jenisej žubori, I gde doseže bor zvezde avgusta, Jer po koži svojoj ja…

Osip Mandeljštam – Vazdušni biskvit. Sunce. “Zaleđeno!”

Vazdušni biskvit. Sunce. “Zaleđeno!” S ledenom vodom prozračne čaše. U svet čokolade s rujnom zorom, eno, U mlečne Alpe leti maštanje naše. Kašikom zvecnuvši, lepo je gledati iz vrta Kako se u senci sred prašnih akacija Prima blagonaklono od hlebnih gracija U privlačnoj šoljici hrana krta. Drug vergla, namah će da se javi Šareni krov lutajućeg leda – I u sanduk koji divna studen plavi Sa pohlepnom pažnjom dečak gleda. I bogovi ne znaju šta li će uzeti, lakom: Almaznu pavlaku il kolač i med? Al brzo pod tankim iščeznuće zrakom, Svetlucajući na suncu, božanski led. Osip Mandeljštam Prevod: Branko…

Osip Mandeljštam – NA STRAŠNOJ VISINI LUTAJUĆA VATRO

NA STRAŠNOJ VISINI LUTAJUĆA VATRO Na strašnoj visini lutajuća vatro, Ali zar tako zvezda sjaj prostire? Prozračna zvezdo, lutajuća vatro, Tvoj brat, Petropolj, umire. Visinom ognjeni zemaljski sni brode, Zelena zvezda sjaj svoj rasprostire. O, ako si ti zvezda — brat neba i vode, Tvoj brat, Petropolj, umire. Čudovišan brod na strašnoj visini Juri, velika krila mu se šire — Zelena zvezdo, u divnoj nemaštini, Tvoj brat, Petropolj, umire. Slomila se zvezda iznad crne Neve, Vosak besmrtnosti se topi i previre — O, ako si ti zvezda — Petropolj, tvoj grad Tvoj brat, Petropolj, umire. Osip Mandeljštam Prevod: Branko Miljković…

Andrej Beli – IZNAD STENE SUMORNE I SURE…

IZNAD STENE SUMORNE I SURE… Iznad stene sumorne i sure Podiže se mlaz i pada na nju; I točkovi uzvitlane bure Život ovaj strmoglavi žanju… Sevaj, oblače, očima munja: Pljuskom ledenim lij se, Zavitlaj veslo — u gomile kula Koje nad ponorom vise. Bakarna munjo, jekni kao zvono: Strelama ujedaj — ljudožderko mlada! Sažeži moje usne — ozonom! U huci ponora — sve raskomadaj, — Da nakostrešen od svetlosti I zavitlan ko svrdlo u svet, Oprljen provrištim iz svetlosti Usta iskrivljenih: „Svet!“ — Da se, skriven pod otkos — uz huku S vekovima sručim — ko olovni leš sivi Ugljenisanih,…

Branko Miljković – ORFEJ U PODZEMLJU

ORFEJ U PODZEMLJU M. P. Ne osvrći se. Velika se tajna iza tebe odigrava. Ptice gnjiju visoko nad tvojom glavom dok beskrajna patnja zri u plodu i otrovne kiše liju. Zvezdama ranjen u snu lutaš. Sjajna ona ide tvojim tragom, al od sviju jedini je ne smeš videti. O sjaj na tebe njen dok pada nek je i sakriju ti ćeš naći ulaz dva mutna psa gde stoje. Spavaj, zlu je vreme. Zauvek si proklet. Zlo je u srcu. Mrtvi ako postoje proglasiće te živim. Eto to je taj iza čijih leđa nasta svet ko večita zavera i tužan zaokret.…

Branko Miljković – BEDA POEZIJE

BEDA POEZIJE Reci mi nešto što je šuma Reci mi nešto što je more Ko zna šta je to što treba reći Bos i gorak potucaš se od reči do reči Vatra gorča od dima Pod čelom ti gori Ona će ti pribaviti mnoge počasti Ako ne sagoriš pre vremena Ali ako budeš hteo Da učiniš stvarnim tuđe reči Da pohvališ tuđe srce Onda ćeš zažaliti što si pesnik Jer pesma se ne piše ona se živi Pesma nije pesma ako nije radosna Ko nikad nije pohvalio tuđe srce Taj se predao na milost i nemilost rečima Branko Miljković (1934-1961)