Miroslav Mika Antić – Zubi su mekši od usana

Miroslav Mika Antić – Zubi su mekši od usana Ako hoćeš da pobediš divlju zver, kaže klovn, ne govori joj režanjem ili urlikom. Ne laj na lava i ne rokći na krokodila. Pevaj im. Šapući. Tepaj im jezikom ptica ili jezikom dece. Čim čuje jezik risa – ris kolje. Čim čuje jezik tigra – tigar razdire. Nemoć svih divljih je u tome što nasedaju drugom načinu izražavanja. Borac snage se plaši tuđe vrste. Klovn je borac iz plemena izbezumljene smejurije. Ukrotitelj. I šarlatan. On pobeđuje neozbiljnošću. Zubi su mekši od usana. Čuvaj se poljupca i budi na oprezu. Zubi ujedaju…

Miroslav Mika Antić – MIT O PTICI

MIT O PTICI I Ko u ramenima oseća zemljinu težu, kao prikriven bol, pripada potomstvu onih što su u drevna vremena znali za veštinu lebdenja: onoj potpuno drukčijoj vrsti naših predaka, ne ovih što nas dosežu krvlju iznutra, već nekih prozračnih, što nas dotiču samo spolja, usnama zlatnim kao večnost. To je taj rodoslov od kojeg smo nasledili neizlečivo mučenje da mislimo. I u amanet dobili zenicu što ne sabira i ne odašilje utiske, nego je čulo sa iskustvima jednog sutra. Jedno je gledati vidom. Drugo je videti vid. II Teško je danas i opisati te naše čudnovate pretke, obrasle…

NE RUŠI SVE MOSTOVE – Pesmu NIJE napisao Ivo Andrić, autor je VLADIMIR ČERKEZ

Pesmu NE RUŠI SVE MOSTOVE već godinama mnogi lažno pripisuju našem velikom piscu i nobelovcu Ivi Andriću. Autor pesme je Vladimir Čerkez (Sarajevo, 26. novembar 1923 — 9. novembar 1990) – pesnik, romanopisac, dramski pisac, pisac za decu… Pesma je objavljena u njegovoj knjizi STIHOVI iz 1969., na 85. stranici. Izdavač knjige: Veselin Masleša, Sarajevo. NE RUŠI SVE MOSTOVE (originalni stihovi) Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti Ostavi jedan most između srca i mene U samoći je lakše neshvaćeno shvatiti Mogle bi te nazad nagnati uspomene Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti Nisi ptica, ni leptir…

Miroslav Mika Antić – O SLIKARSTVU

Miroslav Mika Antić – O SLIKARSTVU Ne veruj boji. Ne preceni je i ne potceni. Ne moli joj se. Nemoj se rugati boji. Ona vreba. Boja je metak iz mraka. Zlatno sečivo. Boja je i zalutala kamenica. Boja boli. Ko se muči da sanja, — ugledaće san tek onda kad opet bude budan. Ko se probudi, a zaboravi šta je sanjao, — nije ni zaslužio uzglavlje. Ko se probudi, a siguran je da ništa nije sanjao, — upropastio je ovom svetu jedno dragoceno, jedno toliko lepo i tako pažljivo pripremano platno. Radi munjevito. Ali da mekom oštricom četke, umeći jednu…

Petar II Petrović Njegoš

PETAR II PETROVIĆ NJEGOŠ (1813–1851) je bio pesnik, mislilac, vladar i vladika. Za samo 38 godina života ostavio je neizbrisiv trag i u književnosti i kao državni i crkveni poglavar. „Svijet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli duši blagorodnoj!” („Gorski vijenac”) Petar II Petrović Njegoš – GORSKI VIJENAC Petar II Petrović Njegoš – NOĆ SKUPLJA VIJEKA Rođen je u Njegušima, kao drugi sin Tome Markova Petrovića, najmlađeg brata vladike Petra I i Ivane Proroković. Na krštenju je dobio ime Radivoje, a posle smrti svoga strica vladike Petra I, zamonašio se i iz poštovanja prema njemu uzeo ime Petar. Do 1825,…

Aleksandar Blok – NEZNANKA

Aleksandar Blok – NEZNANKA Kad je veče, nad restoranima Vreo je vazduh gluh i plah. I povicima, tim pijanima, Vlada proletnji, truli dah. Daleko, gde je prah uličarski, Nad dosadama vila svih — Jedva se zlati perec pekarski I čuje dece plač taj tih. I svako veče, u osamama, Zabacujući cilinder — Po jendecima šeće s damama Već isprobani kavaljer. Škripe jezerom tu onoliko Rašlji i bruji ženski cik. Disk se u nebu na sve naviko I besmisleno krivi lik. Jedinog druga — u noć pijanstva — Iz moje čaše odraz sja. I vlagom trpkom, punom tajanstva, Ošamućen je ko…

Aleksandar Blok – Sve mre na zemlji…

Sve mre na zemlji: i mladost i mati, Izneveri žena i ostavlja drug. Ali ti drugu slast probaj i shvati, Zagledan u hladni i polarni krug. Uzmi čun, plovi na taj pol daleki U ledene stene; zaboravi sve — Gde su ljubili i ginuli neki… Zaboravi strasti nekadanje tle. I tu, na drhtaj od tihoga hlada, Umorenu dušu nauči nek zna: To što je ovde njoj ne treba, kada Otuda nagrne sjajnih zraka tma. 1909 Aleksandar Blok Prevod: Stevan Raičković

Ivo Andrić – BURNA NOĆ

Ivo Andrić – BURNA NOĆ Noć ide. Biju mračna krila leđnim valom Tamno nebo i bila planina. Noć ide. I s njom divska djeca vjetri. Daljina huči. Huk daljina nalazi ove noći Čudan odjek u duši. – Huk daljina to je šapat mrtvih, Glas ljubavi koje se nisu javile, Glas sreća koje su uvele u pupoljku Huk daljina je istorija velikih misli (O jadni ljudi!) koje su nicale o osvitima Šetale nebom ne poznav zenita I zalazile naglo u ruju rojene krvi Ko tužna sunca. Huk daljina je pozdrav daleki Dragih lica, s kojim nas uvijek želje vežu A sudbina…

Ivo Andrić – JEDAN NOVEMBAR

Ivo Andrić – JEDAN NOVEMBAR Studen. Duboka noć. Izdaleka prozori kuća svetle. Svetlost se stazama toči ko mnogih tihih sreća vezenih na platnu noći. Vidim kako je dobro imati noćas svoj kut, sporo i bez svrhe idem, gola mi stabla beleže put. – o dobri ljudi, gorko je meni kad blješte oči vaših sreća na moje mrtvo polje, pa ipak sumnjam i ne znam ni noćas ni šta je dobro, ni šta li je bolje. Sam svojim dahom grejem smrzle ruke i slušam kako vreme neumorno okreće točak, večno i sumorno, svetlost i tamu hiteć da sjedini, i prede pokrov,…