Desanka Maksimović – ČEŽNJA U TUĐINI

Desanka Maksimović – ČEŽNJA U TUĐINI / Zbirka Pesnik i zavičaj (1946) ~ Pesme o ropstvu i slobodi / Pesmu govori Vjera Mujović / Tekst pesme: Da mi je da ne umrem u tuđini. Lepe su sve bukove na zemlji česte, livada svaka lepa je mlada, i sve reke nepoznate, svi vrhovi što se suncem zlate, sve i gde nije i gde jeste pogled i noga mi stupila kada. Ali kut zemlje na kom smo žito želi, i sa koga smo cedili vina, zemlja koju smo pili i jeli, čija na ognju palili drveta, gde smo sahranili oca i sina,…

Jovan Dučić – BOR

Jovan Dučić – BOR / PESME SUNCA / Sunčane pesme / Pesmu govori Voja Brajović / Tekst pesme: Golem i mračan, neveselo, Stoji, bezimen kao travka; U njemu huči gorsko vrelo, I noću prespi jedna čavka. Usamljen večno, strašna grmen, U prvi sunčev trenut sjanja, Niz ozarenu baci strmen Crni sen svoga očajanja. A noću nebu zavihori, Kad zna da bolno sve zanemlje — I zvezdama po svu noć zbori Gorke samoće ove zemlje. Jovan Dučić (1871-1943) PESME SUNCA / Sunčane pesme Video: Pesmu Jovana Dučića BOR govori Voja Brajović.

Danilo Kiš – PESMA

Danilo Kiš – PESMA Izneh iz ljubavi, ko svi drugi, sva neizmerna svoja, jedinstvena Ja, al’ će me na drumu sustići kiša koja će sve nas jednom da stiša. Jednom kad lude mladosti polet dospe na neku pustu (pustu) golet, a nigde krova i nigde otkrića, samo što izneseš iz svog davnog bića. 1960. Danilo Kiš

Danilo Kiš

Danilo Kiš је jedan od naših najznačajnijih pisaca druge polovine 20. veka. Od 1937. do 1942. godine živeo je u Novom Sadu, u Bemovoj ulici, danas Ćirpanovoj, koja se u „Ranim jadima“ zove Ulica divljih kestenova. („Zakucaću na neka vrata i pitaću: Da li se ova ulica pre rata zvala Bemova ulica, jer mi je sve to vrlo sumnjivo, gospodine, ne verujem da bi tolika kestenova stabla nestala, makar bi jedno ostalo, drveće, valjda, ima duži vek, kestenovi, gospodine, ne umiru tek tako.“) Diplomirao je 1958. na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao prvi student na Katedri za istoriju svetske književnosti…

Miloš Crnjanski govori o poeziji, pesnicima, kritici… + LAMENT NAD BEOGRADOM (Tekst)

Miloš Crnjanski govori o poeziji, pesnicima, kritici… + LAMENT NAD BEOGRADOM (Tekst) / Video 1. Miloš Crnjanski o pesmama, tumačenju pesnika i poezije 0:00 2. Miloš Crnjanski o kritičarima i kritici poezije 06:44 3. Miloš Crnjanski o našem romantizmu 08:02 4. LAMENT NAD BEOGRADOM  (Tekst) govori Miloš Crnjanski 11:14 5. Miloš Crnjanski o svojoj labudovoj pesmi LAMENT NAD BEOGRADOM 17:57​

Josif Brodski – SPOMENIK

Josif Brodski – SPOMENIK / Prevod: Marko Udovičić Dignimo spomenik na kraju dugačke gradske ulice ili u centru širokog gradskog trga, spomenik koji će biti upisan u svaki ansambl, jer će biti pomalo konstruktivan i vrlo realističan. Dignimo spomenik koji neće smetati nikom. Kraj podnožja pijedestala razbokorićemo lijehu i, ako dozvole gradski oci, nevelik skver i naša djeca žmuriće na tustom narančastom suncu držeći figuru sa pijedestala za priznatog mislioca, kompozitora, ili generala. Kraj podnožja pijedestala – jamčim – svako jutro osvitaće cvijeće. Dignimo spomenik koji nikom smetati neće. Čak šoferi diviće se njegovoj veličanstvenoj silueti. Na skveru biće ugovarani…

Josif Brodski – NA SMRT ŽUKOVA

Josif Brodski – NA SMRT ŽUKOVA / Prevod: Stevan Raičković Vidim kolone zamrlih unuka, les na lafetu, sapi konja gruba. Vetar me ovde zaklanja od zvuka ruskih vojničkih ridajućih truba. Vidim ordenjem osut deo trupa: plameni Žukov u samu smrt stupa. Vojnik, pred kojim utvrde su pale, sa mačem tupljim no u protivnika, bleskom manevra on na Hanibale podsećaše sred volških stepa mekih. Prožive gluvi kraj nemilosnika poput Pompeja, Velizara nekih. Koliko krvi on soldatske prosu u tuđu zemlju! I bi li ga žao? Seti li ih se dok je umirao usred kreveta? Ili se sve osu. Šta će im…

Josif Brodski – DRUGO ROŽDESTVO NA OBALI

Josif Brodski – DRUGO ROŽDESTVO NA OBALI / Prevod: Ibrahim Hadžić * * * Drugo Roždestvo na obali Ponta koja se ne ledi. Zvezda Mudraca nad slavolukom ne bledi. I ne mogu reći da mi nešto fali to što živim bez tebe – nosim svoju glavu. Kao što se vidi sa papira. Postojim; pijem pivo, prljam lišće i gazim travu. Sada u kafani, iz koje smo mi, kao što priliči sretnim trenucima, nečujnim bili izbačeni praskom u budućnost, po hladnoj zimi bežeći na Jug, oštrim nokat i crtam tvoje lice po snegu-mermeru: a u daljini skaču nimfe, podižu na kukove…

Josif Brodski – ODISEJ TELEMAHU

Josif Brodski – ODISEJ TELEMAHU / Prevod: Milovan Danojlić Moj Telemaše, Trojanski rat završen je; ko je pobedio, ne sećam se. Grci, verovatno; toliko mrtvih iz kuće mogu da izbace samo Grci. Pa ipak, put koji nas je vodio ka rodnom domu ispade suviše dug; kao da je Posejdon, dok smo mi tamo gubili vreme, rastezao prostor. Ja sada ne znam gde se nalazim, ni šta je preda mnom. Neki prljav otok, žbunje, visoka zdanja, groktanje svinja, zapušten vrt, nekakva carica, trava i kamenje… Mili Telemaše, sva ostrva liče jedno na drugo, kad čovek previše luta, i mozak već se…