Branko Ćopić – NADRILEKAR JOCA (Zvučna čitanka)

NADRILEKAR JOCA Pod kapom oblačja mekom, pod sivom nebeskom strehom, na samoj gorskoj kosi, u mome selu dalekom, tu lisac poštu nosi, mečka u šumi sudi, petao ljude budi, mere nam vreme i puž i zec, već kako koji, vukovi tule na mesec, šumu nam jesen crveno boji, hrašće na straži spokojno stoji, proleće donose laste, na vrbi — grožđe ne raste. Ovde je glavni čarobnjak slavni, prijatelj đavola, vila, (još malo — dobiće krila!) svakakvih čuda pekar, naš Joca, nadrilekar. Za sve ti nađe leka Jocina apoteka: ako si pao sa kruške, ako stradaš od lovca, (od neke prastare…

Desanka Maksimović – ŠALJIVČINA

ŠALJIVČINA Bila u nekih dečaka šaljivčina baka i pravila se često gluva. Kada joj unuci reknu: — Bako, bojimo se ćurka — оna odvrati brzo: — Šta kažete! Došao ujka? — Nije došao ujka, nego se bojimo ćurka. — Dosadila vam, velite, žmurka! A vi se igrajte šuge, ili koje igre druge. — Nije nam dosadila žmurka, nego se bojimo ćurka. — Tek sad vas dobro čujem — veli baka na muku dečaka — videli ste kraj reke šturka. — Nismo, bako, videli šturka, nego se bojimo ćurka. — Pa što ne kažete tako! Sreli ste, znači, jutros Stevicu Promućurka. — Nismo sreli Promućurka, nije nam dosadila…

Miroslav Mika Antić – BUDIMIR

BUDIMIR Kad gledam u nebo: i zvezde su Cigani. I ptice su Cigani. I crni oblaci što se navale od Čota — svi su Cigani. Kad gledam u Dunav: i žabe su Cigani. I čamci su Cigani. I crni talasi što se valjaju od Suseka — svi su Cigani. Kad zažmurim, to je tako strašan mrak, pa vidim da sam i ja Ciganin. Kroz čarape ispale mi noge. Kroz kapu mi raste moja crna kosa. Najlepše sam cigansko dete odavde do Dunava i do neba i —  sasvim do Slankamena. Miroslav Mika Antić, GARAVI SOKAK

Miroslav Mika Antić – ŠTA DA SE SANJA

ŠTA DA SE SANJA Da li možeš da zamisliš neko dete, neko luče što zabode nos u jastuk i zahrče? Nije glava parče panja. Treba zaspati polako. Treba znati da se sanja. Evo kako. Kad dan počne da se topi i zatvara i pitomo sa sutonom izgužvane brige menja, istresi iz srca trunje što se nakupilo danas da ne bude sutra puno nekog drvlja i kamenja. Kad krajičak levog oka mir zalije nek se gornjom usnom ukus neke blagosti razlije. Kad krajičak desnog oka noć zalije, nek se donjom usnom osmeh neke ljubavi razlije. Uzmi onda sna u šake i…

Branko Radičević – ĐAČKI RASTANAK

ĐAČKI RASTANAK Nesi, breže, čudo ti za oko, Ne dižeš se do neba visoko, Nesi gora umilnoga hlatka, Kad ko šeće da je šetnja slatka, Nit se voda sa kamena sliva, Kad ko legne da slađe počiva, A ko traži za veselje cveće — Zaman traži, tu ga naći neće! Nekoliko ovde je drveta, Al’ de rastu, to su mesta sveta. Njih je tužno posadilo doba, Svako s’ vije više jednog groba, Po grobovi trava obilata, Na gdekome cveća umiljata, — Ko zna koga grob ovaj pokriva, Možda cvetak tu kakav počiva, Pa je cveće pohitalo amo Da se samcit…

Branko Radičević – KAD MLIDIJAH UMRETI

KAD MLIDIJAH UMRETI Lisje žuti veće po drveću, Lisje žuto dole veće pada, Zelenoga više ja nikada Videt neću! Glava klonu, lice potavnilo, Bolovanje oko mi popilo, Ruka lomna, telo izmoždeno, A kleca mi slabačko koleno! Dođe doba da idem u groba. Zbogom, žitku, moj prelepi sanče! Zbogom, zoro, zbogom, beli danče! Zbogom, svete, nekadanji raju. — Ja sad moram drugom ići kraju! O, da te tako ja ne ljubljah žarko, Još bih gledô tvoje sunce jarko, — Slušô groma, slušao oluju, Čudio se tvojemu slavuju, Tvojoj reci i tvojem izvoru, — Mog života vir je na uviru! O, pesme…

Branko Radičević – BOLESNIKOV UZDISAJ

BOLESNIKOV UZDISAJ Je l’ to danak, kad mu vedla nesta? Je l’ to sunce, otkad sijat presta? Što l’ potmolo tako u me gledi, Tako hladno, da mi s’ srce ledi? Je l’ to vreme što je posustalo, Što s’ ne miče, što l’ se skoturalo Kao zmija na mojim prsima? Al’ je hladno, uh al’ mi je zima! Kad koračim, je l’ ovo zemljica Što l’ šoboće kô kakva grobnica? Slušaj, slušaj, je l’ me kogod zvao? Ona, ona, — brže, što sam stao? Branko Radičević Video: Pesmu Branka Radičevića govori Petar Kralj (04:52)

Branko Radičević – SUNAŠCE JASNO

SUNAŠCE JASNO… Sunašce jasno preko neba s’ vije Pa oblak traži, da se za nj’ga skrije, Ma vedro nebo, ni oblačka nema, Pa zato sunce zapadu se sprema: Poljubi usput gradove i sela, Poljubi reke, potoke i vrela, Poljubi Srblje, te sokole sive, Poljubi mrtve, poljubi i žive, Poljubi rane po grudih, po glavi, Poljubi krvcu što s’ puši u travi. Još ljubnu kule divna Beograda, Pa onda zađe od golema jada. (Januar, 1849) Branko Radičević Video: pesmu Branka Radičevića SUNAŠCE JASNO… govori (05:48)

Branko Radičević – UKOR

UKOR De si, dušo, de si, rano, De si danče mio, De si, sunce ogrejano, De si dosad bio? Ta sinoć se tebi mlada Baš zacelo nada! Sunce zađe, pade tama, A ja osta sama! Ala ljubiš, moje lane, Ala grliš slavno! Ljubi, grli, dok ne svane — Ta već nesi davno! Već nedelja dana prođe Kako mi ne dođe!… Jao zlato, tako t’ Boga, Ta kako si mogâ?! 9. 5. 1850. Branko Radičević Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje…