Plejada veličanstvenih – Top 20 domaćih pisaca (Ex YU)

Top 20 najboljih domaćih pisaca svih vremena sa prostora bivše Jugoslavije. Lista je sastavljena na osnovu anketa u facebook grupama posvećenim knjigama i književnosti. U anketama su učestvovali knjigoljupci iz svih krajeva bivše Jugoslavije (Slovenija, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija) i iz inostranstva. Plejada veličanstvenih: Meša Selimović Ivo Andrić Borislav Pekić Miloš Crnjanski  Miroslav Mika Antić  Petar Petrović Njegoš Branislav Nušić Danilo Kiš Branko Ćopić Miroslav Krleža Jovan Dučić Bora Stanković Aleksa Šantić Desanka Maksimović Dobrica Ćosić Vladislav Petković Dis Milorad Pavić Vuk Drašković Dragan Velikić Ivo Bresan Anketu sproveli i glasove sabrali Bistrooki – www.balasevic.in.rs

Rekli su… o Aleksi Šantiću

Rekli su… o Aleksi Šantiću “U životu ne videh čoveka tako stidljive čistote i žudi. Ja nikad nisam video tišeg čoveka od Šantića.” – Miloš Crnjanski “Nijedan pisac nije toliko ličio na svoje književno delo koliko Aleksa Šantić. Ovaj pesnik je bio najveće dete u našoj književnosti. On je sva svoja svedočenja crpio iz svog čistog detinjeg srca.” – Jovan Dučić “Pročitajmo naglas ime našeg pesnika: Aleksa Šantić. Taj tečni i umekšani spreg slova (koji je reka vremena još više zbila i uglačala poput belutka), kao da u našem jeziku ima svoju posebnu kadencu, neku naročitu boju, svoj ton i…

PROZA

BIBLIOTEKA MUDROSTI – Citati, izreke, poslovice, mudre misli… BAJKE PLEJADA VELIČANSTVENIH – Najlepši citati, biografije, bibliografije najvećih majstora naše i svetske književnosti, besmrtnih velikana: Fjodor Mihajlovič Dostojevski Meša Selimović Ivo Andrić Miloš Crnjanski Lav Nikolajevič Tolstoj Gabrijel Garsija Markes Nikolaj Vasiljevič Gogolj Branko Ćopić Edgar Alan Po „Knjiga je najtiši i najpouzdaniji prijatelj; najpristupačniji i najmudriji savetnik i najstrpljiviji učitelj.“ Čarls Vilijam Eliot. Izabrane knjige: MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi MAJSTOR I MARGARITA – Mihail Afanasijevič Bulgakov TVRĐAVA – Mehmed Meša Selimović NA DRINI ĆUPRIJA – Ivo Andrić BRAĆA KARAMAZOVI – F. M. Dostojevski “Svet knjiga je najlepši…

Miloš Crnjanski – LJUBAV

LJUBAV Već prvi put kad si zbacila odelo smešan mi beše tvoj pogled ohol. Već prvi put mi ljubav beše samo bol. Već prvi put mesto da slušah u zori kako se topiš kao sneg, ja jurnuh u šume gde upada breg, i grane što pokraj jecahu kao moja duša. U njih sam krio obraze moje tople od tvojih grudi, Nežnije no ruke tvoje biljke sam pozno po stisku. Strasnije nego na tvoje grudi pao sam na njih, u bludnom, bezumnom vrisku. Miloš Crnjanski Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini ili fotografija je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno…

Miloš Crnjanski – JA, TI I SVI SAVREMENI PAROVI

JA, TI, I SVI SAVREMENI PAROVI Ceo nam je dan dug, i dosadan. Do večeri, kad se, krišom, sastajemo. Poljubac jedan, brz, i negledan, dosta nam je. Da se svetu nasmejemo. Da odemo u noć, kao da smo krivi. Lako, kao tica, koja kratko živi. Naš viti korak ne vezuje brak, ni nevini zanos zagrljaja prvih. Nego osmeh lak, što cveta u mrak, na usnicama sa dve-tri kapi krvi. Ruke nam ne drhte, od stara prstenja, nego od žudi, straha i sažaljenja! Ah, nije taj strah samo naš uzdah, kad vidimo šumu, kako lako cveta. Nego je to plah, isprekidan…

Miloš Crnjanski – USPAVANKA

USPAVANKA Kad šuma svene ostaće nad njom zvezde rumene. Ponećeš svud, pošla ma kud, samo srce svoje gorko. Vetar studeni duše, ne stidi se mene, nema duše, ni zakona ni časti, nad bolom ima vlasti još samo telo golo. Sve što sam voleo umrlo je vičući ime moje, a ja mu ne mogah pomoći. Zbaci odelo svoje. U celoj zvezdanoj noći jedina radost nad bolom u telu tvom je golom. Sve nam dopušta tuga. Miloš Crnjanski Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini ili fotografija je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom…

Miloš Crnjanski – SAMOĆA

SAMOĆA Sve dok si strasna i bludna, ma luda i gadna i čudna, sa telom starim i sedim, il’ pupovima zavijenim belim: ja te grlim osmehom bledim i branim. Ja te želim. Ruke mi drhte, ko suve grane, sa kojih nebo jabuke pobra. Ja ih pružam klecajući ulicama malim, tebi, prošla u svili ili krpi, za san si dobra. Samo kad me prošlosti sećaš, i nešto novo i bolje obećaš, rajske mi tajne nepoznate kažeš: da hoćeš ko sestra bratu da mi pomogneš… Na mom se licu sve ugasi, i đavo se javi u jednoj grimasi, što se smeje i…

Miloš Crnjanski – CITATI

Prošlost je grozan, mutan bezdan; što u taj sumrak ode, ne postoji više i nije nikada postojalo. (Seobe) Kada bi ceo srpski narod nestao, a ostao samo Gorski vijenac – ostalo bi dosta. – Miloš Crnjanski Pisac mora mnogo da putuje, mora mnogo da vidi, da mnogo doživi. – Miloš Crnjanski (Iz razgovora sa Dragoslavom Adamovićem, 1974.) …Nije samo ono što sam pevao i pisao, priča samo, nego je priča i ono čega sam se bojao i od čega sam strepeo. Sve je to bilo obmana. Živeo sam ludo. San je ceo moj život bio… – Miloš Crnjanski Sve su…

Miloš Crnjanski – Večni sluga

VEČNI SLUGA Oplakali ste rat i mislili: sad je kraj. O mučenici, vešala rastu više nego sin, žena i brat i verna su, u beskraj! Okitiće mramorom sale i spustiti zavese žute, da lešine zidove ne provale i da ćute! Obesiće odore šarene i noge i ruke vojnika, a ruševine i obeščašćene žene, gledaće samo sa slika. Ah, sve je to leprš šarenih tica, pobede gorka slast. Otadžbina je pijana ulica, a očinstvo prljava strast. Smeh se zaori da sve dovrši, sram se krije iza grobnog plota. A posao sluge dalje da vrši, za svačiju bludnicu, i skota, bog ostavlja,…

Miloš Crnjanski

Miloš Crnjanski (Čongrad, 26. oktobar 1893 — Beograd, 30. novembar 1977) je bio književnik, profesor, novinar i diplomata. Već u petnaestoj godini u somborskom listu “Golub” objavljena mu je pesma “Sudba”. Bavio se mačevanjem, igrao fudbal, slikao, fotografisao, prevodio, putovao, znao mađarski, nemački, francuski, engleski, italijanski, španski, portugalski, ruski, starogrčki i latinski jezik. Neprestano je učio, studirao je i u svojim pedesetim godinama, a počeo je od devetnaeste na Eksportnoj akademiji u Rijeci, potom je u Beču studirao medicinu, istoriju umetnosti i filozofiju, u Beogradu uporednu književnost, istoriju i istoriju umetnosti, 1921. godine studira na Sorboni, a u Londonu je…