Miloš Crnjanski govori o poeziji, pesnicima, kritici… + LAMENT NAD BEOGRADOM (Tekst)

Miloš Crnjanski govori o poeziji, pesnicima, kritici… + LAMENT NAD BEOGRADOM (Tekst) / Video 1. Miloš Crnjanski o pesmama, tumačenju pesnika i poezije 0:00 2. Miloš Crnjanski o kritičarima i kritici poezije 06:44 3. Miloš Crnjanski o našem romantizmu 08:02 4. LAMENT NAD BEOGRADOM  (Tekst) govori Miloš Crnjanski 11:14 5. Miloš Crnjanski o svojoj labudovoj pesmi LAMENT NAD BEOGRADOM 17:57​

HAIKU POEZIJA

HAIKU POEZIJA – Haiku je tradicionalna japanska pesnička forma, nastala na početku Edo perioda (1603–1867). Sastoji se od sedamnaest slogova raspoređenih na tri dela: 1. stih ima 5 slogova; 2. stih ima 7 slogova; 3. stih ima 5 slogova. Lako je napisati pesmu koja će se dopasti svima, teško je napisati pesmu koja će se dopasti nekolicini… — MACUO BAŠO (1644—1694) Haiku je poezija “ovde i sada”. Tema haiku pesme najčešće je priroda i čovek u njoj. Nastoji se koristiti što manje reči i što jednostavniji jezik. Nema naslov. Haiku nije aforizam, nije poslovica. Ne trpi rimu. Lepota haiku poezije…

HAIKU POEZIJA – Josa Buson

Josa Buson – HAIKU POEZIJA Josa Buson (jap.与謝 蕪村, 1716-1784) je bio japanski pesnik i slikar iz perioda Edo. Miloš Cr­njan­ski sa­že­to i po­et­ski pred­sta­vlja Bu­so­na sle­de­ćim re­či­ma: “Ču­ven kao sli­kar, bio je ču­ven i kao pe­snik. Pu­to­vao je, kao i Macuo Ba­šo ne­presta­no, ži­ve­ći me­đu br­di­ma, pro­cva­lim dr­ve­ćem, vo­da­ma i ma­na­sti­ri­ma. Nje­go­ve pe­sme su kao sli­ke.“ (Miloš Cr­njan­ski, Pe­sme sta­rog Ja­pa­na / Antologija) Pro­sto, ane­mo­na u ću­pu: se­o­ski hram. Pun uspo­me­na, po­peh se na ru­še­vi­ne: ras­cve­ta­ne di­vlje ru­že. Moj lo­pov po­sta moj uče­nik; je­se­nje pu­to­va­nje. Pro­leć­na ki­ša: pu­tu­ju, u raz­go­voru, ogr­tač od sla­me i ki­šo­bran. Ras­cve­ta­ne šlji­ve či­ne se…

HAIKU POEZIJA – Macuo Bašo

Macuo Bašo – HAIKU POEZIJA Macuo Bašo (jap. 松尾芭蕉; 1644-1694.) je bio poznati japanski pesnik Edo perioda. Bio je osnivač japanskog pesničkog stila Haiku i jedan od najboljih pisaca haiku poezije. Stara dama trešnja procvala – sećanje na minule godine. Pravi početak poezije – pesma sađenja pirinča na dalekom severu. Gle, bilje proleća! Trag snova bezbrojnih ratnika. (Prevod: Miloš Crnjanski, napomena: Na čuvenom bojnom polju Hira Izumi, prezirući ratove, Bašo je napisao ovaj haiku) 馬をさへながむる雪の朝哉 uma wo sae / nagamuru yuki no / ashita kana Čak i konj privlači moju pažnju — na ovoj snežnoj sutrašnjici. Hladno veče. Iznad brda…

Miloš Crnjanski – PESME STAROG JAPANA / Antologija

PESME STAROG JAPANA / ANTOLOGIJA – Odabrao MILOŠ CRNJANSKI (1928).  Prve informacije o haiku poeziji u našim krajevima su stigle preko knjige Miloša Crnjanskog Pesme starog Japana (najpre u Srpskom književnom glasniku, 1925, a zatim kao knjiga 1928) u kojoj  je predstavio Bašoa i tradiciju haikua. Njegov poetski senzibilitet je bio podstaknut haikuima, jer je želeo da kroz simpatiju i ljubav poveže tvorevine i ljude koji su bili daleko jedni od drugih (u vremenu i prostoru), kroz “osmeh koji utiče na travu”. PESME STAROG JAPANA / Predgovor – Miloš Crnjanski Kako tumači Crnjanski: pesnici haikua su slikari, oni koji slikaju…

Pesme starog Japana / Antologija – DOBA HELAN

Pesme starog Japana / Antologija – DOBA HELAN (Miloš Crnjanski, 1928.) Kada je Kioto postao prestonica, zavlada dug mir, tako da se varoš nazva (god. 794) “Hejan jo”, što znači: “grad mira”. U IX, X, i prvoj polovini XI veka, mesto careva vlada velmoška porodica Fudživara, ali se i suviše odaje veselju i uživanju. Dvor je zborno mesto mladosti, slobodnog morala, luksuza koji inspiriše umetnost i pesništvo. Svi dvorjani i dvorkinje tog vremena pišu pesme i provode svoje vreme u divljenju cveću i improvizaciji pesama na utakmicama pesničkim. Njine zbirke pesama postaju uzori. Zbirka pesama tog vremena se zove: Kokinšu,…

Pesme starog Japana / Antologija – POSLE STOLEĆA NARA

Pesme starog Japana / Antologija – POSLE STOLEĆA NARA (Miloš Crnjanski, 1928) Možda je proleće prošlo i dolazi leto, jer, eno, nebesni breg Kagu, beli se od odežda, što se suše. (Carica Džito, 690 – 696.) Ovu dugu noć, dugu kao dugi rep zlatnog fazana, što se vuče po brdu, zar da provedem sam? (VII vek, Hitomaro, najčuveniji od pesnika ove zbirke) Jamabe Akahito dobio je, kao i Hitomaro, naziv: mudrac pesništva. Pratio je na putovanju cara Šomu; docnije, na Istoku, spevao je ovu pesmu pred čuvenim vulkanom, svetim brdom Japana, koji se, kao piramida pokrivena snegom, izdiže nad vodom.…

Pesme starog Japana – PESMA CARICE

Pesme starog Japana / Antologija – PESMA CARICE (Miloš Crnjanski, 1928) PESMA CARICE U doba kada je dvor još nomad, žena cara Juriaku (V vek) ovako zapoveda dvorkinji da cara ponudi vinom: Ponudite, dubokim poklonom, carsko vino, veličanstvenom Sinu Sunca koje sjaji sa visine; Divnom, kao cvetovi, izobilnom, kao lišće kamelije sa pet stotina grana, što raste i buja kraj hrama Prvog Klasja, na blagoj uzvišici, visoke prestonice, Jamata. To je lep primer duge ute (stare pesme) koja je pevana. Šesnaest stihova, jedna jedina rečenica, u japanskom je, po prevodiocu, pariskom profesoru Sorbone Mišelu Revonu, red reči baš obrnut i…

Miloš Crnjanski – PESME STAROG JAPANA / Predgovor

PESME STAROG JAPANA / ANTOLOGIJA – Odabrao MILOŠ CRNJANSKI (1928) / PREDGOVOR KNJIGE O trešnjev cvete, kako si sličan životu. Lirska pesma Japana, bila je uvek pod uticajem stare Kine. U početku manje nametljiv, taj uticaj je u Srednjem Veku bio opšti, i postao uzrok mnogih prepeva i podražavanja. Japan je, kao nekad Italija, primao iz Kine ogromne i stare svoje rukopise, što su uticali kao prepisi grčki u Renesansu. Kineski uticaj skupio je sve snage u caru. Car je bio jedini koji prinosi žrtve nebu i zemlji, plodovima i kišama. Vera u dve protivnosti, muškog i ženskog, od kojih…

SVETI SAVA – Priče, pesme, narodna predanja, legende…

Sveti Sava (svetovno ime Rastko, monaško ime Sava; rođen oko 1175. godine u Rasu, umro 14. (27.) januara 1236. u Trnovu, Bugarsko carstvo) je bio najmlađi sin srpskog velikog župana Stefana Nemanje, svetogorski monah, jeromonah i arhimandrit Studenice, prvi arhiepiskop autokefalne Srpske arhiepiskopije, diplomata, zakonodavac, književnik i hodočasnik. Široko se smatra jednom od najznačajnijih ličnosti srpske istorije, a Srpska pravoslavna crkva ga slavi kao sveca. Njegova ličnost je ostvarila veliki uticaj na srednjovekovno srpsko književno stvaralaštvo, a njegov kult se vekovima neguje u srpskom narodu. HIMNA SVETOM SAVI – SVETOSAVSKA HIMNA Sveti Sava – ŽITIJE SVETOG SIMEONA Desanka Maksimović –…