HAIKU POEZIJA – Josa Buson

Xiao He chases Han Xin by Yosa Buson (Nomura Art Museum)

Josa Buson – HAIKU POEZIJA

Josa Buson (jap.与謝 蕪村, 1716-1784) je bio japanski pesnik i slikar iz perioda Edo.

Miloš Cr­njan­ski sa­že­to i po­et­ski pred­sta­vlja Bu­so­na sle­de­ćim re­či­ma: „Ču­ven kao sli­kar, bio je ču­ven i kao pe­snik. Pu­to­vao je, kao i Macuo Ba­šo ne­presta­no, ži­ve­ći me­đu br­di­ma, pro­cva­lim dr­ve­ćem, vo­da­ma i ma­na­sti­ri­ma. Nje­go­ve pe­sme su kao sli­ke.“ (Miloš Cr­njan­ski, Pe­sme sta­rog Ja­pa­na / Antologija)

Pro­sto,
ane­mo­na u ću­pu:
se­o­ski hram.

Pun uspo­me­na,
po­peh se na ru­še­vi­ne:
ras­cve­ta­ne di­vlje ru­že.

Moj lo­pov
po­sta moj uče­nik;
je­se­nje pu­to­va­nje.

Pro­leć­na ki­ša:
pu­tu­ju, u raz­go­voru,
ogr­tač od sla­me i ki­šo­bran.

Ras­cve­ta­ne šlji­ve
či­ne se kao mr­tvo dr­ve­će,
u be­loj me­se­či­ni.

Po­či­nje je­sen.
Pa­le sve­tilj­ku u da­lji­ni.
Su­mrak.

Žar pod pe­pe­lom.
Ku­ća pod sne­gom.
Po­noć.

Je­se­nja ki­ša.
je­dan miš ško­gr­će
po ko­tlu.

One ko­ju če­kam,
ka­ko se da­le­ko ču­ju ko­ra­ci,
po opa­lom li­šću.

Bez sa­put­ni­ka,
u pot­pu­noj sa­mo­ći,
Me­sec mi je drug.

(Prevod: Miloš Crnjanski, 1928)

隅々に残る寒さや梅の花 / Sumizumi ni nokoru samu-sa ya ume no hana

U svakom uglu
hladnoća ostaje:
cvetovi šljive.

菜の花や 月は東に 日は西に / Na-no-hana ya/ Tsuki ha higashi ni/ Hi wa nishi ni

Kanola cveće
i Mesec na istoku.
Sunce na zapadu.

(Prevod: Bistrooki)