Ознака: Aleksa Šantić

Detlev fon Lilijenkron – VEČERNJA ŠETNJA (Prevod: Aleksa Šantić)

Detlev fon Lilijenkron – VEČERNJA ŠETNJA  / Prevod: Aleksa Šantić / Pesnički prevodi

Još novembar nije niti prvi snijeg,
Prvi zimni boli tište dô i brijeg.
Svojim putem hodi smrt, života druga,
I gdje ona kroči mre patnja i tuga.

Gorom čujem jelen gdje zviždeći stiže,
I u misli vidim gdje oholo diže
Rogove i gdje mu iz nozdrve vrane
Vrela para bije kroz lišće i grane.

I dok život bdije još u svakom kutu,
Jedna stara žena spavaše na putu;
Drvlje što ga skupi tako tišti, para,
Na bremenu teškom spavala je stara.

Spavala snom vječnim. Da li carstvu neba
Još i teški teret njenih leđa treba
S vencem mira veče vraća se sa puta
I poljupcem briše prah sa njenog skuta…

Detlev fon Lilijenkron

Prevod: Aleksa Šantić

Hajnrih Hajne – CHILDE HAROLD (Prevod: Aleksa Šantić)

Hajnrih Hajne – CHILDE HAROLD / Prevod: Aleksa Šantić / Pesnički prevodi

Jedna jaka crna barka
Na turobni jedri put.
U njoj ćute poniknute
Straže mrtvog, ko kam krut.

Lica snena. otkrivena,
Leži mrtav pesnik bled;
Još dva modra oka s odra
U sjaj neba dižu gled.

Sa dna zvoni kao boni
Verenice nimfe klik,
A valovi o čun ovi
Lome se ko bol i krik.

Hajnrih Hajne

Prevod: Aleksa Šantić

Hajnrih Hajne – BURA (Prevod: Aleksa Šantić)

Hajnrih Hajne – BURA / Prevod: Aleksa Šantić / Pesnički prevodi

Pomamno besni bura
I šiba vale,
A vali, s penom besno se propinjući,
Gomilaju se, i s hukom valjaju
Beli vodeni bregovi,
I lađa uspinje se
Napornom brzinom,
I u čas opet svali se dole
U razjapljene crne bezdani.

O, more!
Mati lepote iz pene rođene!
Pramajko ljubavi! Čuvaj me!
Već kruži lešinu njušeći
Beli avetasti galeb,
I svoj kljun oštri o katarku,
I proždrljivost pohotom gori za srcem,
Što peva o slavi kćeri tvoje,
I koje, eto, tvoj unuk, vragolan mali,
Za igračku je sebi izabrao.

No zalud moja molba i vapaj!
Moj glas u besnoj gubi se buri,
U bojnoj huci vetra.
Sve kipi, zviždi, prska i riče,
Ko jedna luda kuća glasova!
A u sred toga ja razgovetno čujem
Zamamne zvuke harfe,
Pesmu divljeg čeznuća,
Što dušu topi i kida,
I ja te glase poznajem.

Daleko na stenovitoj obali škotskoj,
Gde stari dvorac stremi
Svrh mora što o breg bije,
Tamo, na visokosvedenom prozoru,
Stoji lepa i bolna gospa,
Nežnoprozirna i bleda ko mramor;
Ona uz harfu svira i peva,
A vetar mrsi njene uvojke duge
I nosi njenu tamnu pesmu
Preko dalekih hučnih valova.

Hajnrih Hajne

Prevod: Aleksa Šantić

Hajnrih Hajne – Jedna se odroni zvezda… (Prevod: Aleksa Šantić)

Hajnrih Hajne – Jedna se odroni zvezda… / Prevod: Aleksa Šantić / Pesnički prevodi

* * *

Jedna se odroni zvezda
Sa svoje visine jasne!
Ono je ljubavi zvezda
Što tamo pada i gasne.

Sa jabukova stabla
Padaju hrpe cveta,
Vetri stižu i tim se
Igraju, vesela leta.

Labud ribnjakom kruži
I peva, i pesma zvoni
Sve tiše, i pevač beli
U grob vodeni roni.

Sve je nemo i mračno!
Cvet je razduvan ceo,
Zgasla je zvezda i s pesmom
Poton’o labud beo.

Hajnrih Hajne

Prevod: Aleksa Šantić

Đozue Karduči – NA ZADUŠNICE (Prevod: Aleksa Šantić)

Đozue Karduči – NA ZADUŠNICE / Prevod: Aleksa Šantić / Pesnički prevodi

U tužne jesenje dane sveštenik opojava
Mrtve u zemlji doli i svece, molitvom vrelom,
Mijenja zvuke zvona i oltar obmotava
Danas veselom rizom, sjutra crnijem velom.
Po jednom obredu istom mi što smo krvi iste
Spominjući svete tvoje i pokojne u grobu,
Slobodo, pijemo vino pogrebne gozbe čiste,
Ko što je Grčka pila u starom, drevnom dobu.
Al’ pijući u slavu palih boraca slavnih
Omladina se grčka u srećne dane znala
Sjećati poginulih svojih kraljeva davnih
I ti si u Atini, Slobodo, samo sjala
Na grobovima travnim, gdje naši očevi leže,
Sa krstom Belgijanac svog hitrog pase vranca;
Iz krvi vaše, o borci, nikle su ruže svježe,
A za poglavlje meko tirana i poganca.
Od golih brda naših, do sinje morske vode
Svuda grobovi stoje, čekaju puni vatre,
I mirni biće samo kad sine dan Slobode,
Osveta, pravda božja kad tirjanina satre.

Đozue Karduči

Prevod: Aleksa Šantić

Frančesko Petrarka – SONET 61 (Prevod: Aleksa Šantić)

Frančesko Petrarka – SONET 61 (Nek je blagosloven dan i ljeto ono…) / Prevod: Aleksa Šantić / Kanconijer / Pesnički prevodi

Nek je blagosloven dan i ljeto ono,
Doba i vrijeme, onaj trenut mio,
I zemlja i mjesto, gdje sam svladan bio
Su dva oka blaga, pred kojim sam klonô!

Nek je blagosloven slatki nemir, što’no
Žar ljubavi prve u sebi je krio;
I luk sa strijele što me pogodio,
I bol rana što je za srce prion’o.

I blagoslovene sve riječi strasne
Sa kojima klicah ime žene krasne;
Svi uzdasi, želje, suze i bol dani.

I blagoslovene sve strančice, koje
Njenoj slavi dajem, i sve čežnje moje
Što ih moja duša samo za nju hrani…

Frančesko Petrarka

KANCONIJER

Prevod: Aleksa Šantić

PESNIČKI PREVODI

PESNIČKI PREVODI / Najlepše pesme svetske književnosti u prevodu naših eminentnih pesnika i književnika

ALEKSA ŠANTIĆ

LAZA KOSTIĆ

BRANKO MILJKOVIĆ

IVO ANDRIĆ

DANILO KIŠ

STEVAN RAIČKOVIĆ

PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ

JOVAN DUČIĆ

 

Aleksa Šantić – LJUBIM LI TE?

Aleksa Šantić – LJUBIM LI TE?

Aleksa Šantić – LJUBIM LI TE?

Ljubim li te, il’ su glasi
Pjesme moje pusta varka?
Ja te ljubim, srpsko čedo,
Iz ljubavi ognja žarka.

Zori, kada jutrom sviće
I purpurni plašt svoj širi;
Lahoriću, kad nestašno
Kroz ružice male piri;

Zvjezdicama, tihom noći
Kad pojezde u visini;
Slavujiću, kada sjetan
Priželjkuje u tišini;

Potočiću, bistrom vrelu,
Neka gorom, doljom glasi;
Čistoj rosi, što krunicu
Mirišljavog cvijeća krasi;

I tičici, kad pjevuši
Vijući se lakim letom; –
Svemu velim da te ljubim
Vjerne duše vatrom svetom.

1887.

Aleksa Šantić

Aleksa Šantić – KRAJ

Aleksa Šantić – KRAJ

I svršeno je bilo… U velu i beloj svili,
Silazila si mirno niz stepenice hrama,
Pod krunom mirta… Svi su pogledi na tebi bili.

Pred crkvom žagor i teska. A kao stena sama,
Uz onaj stari jablan ja sam prislonjen bio,
I ćut’o… Na moje čelo studena padaše tama.

Uz melodiju čežnje praznički dan je lio,
Toplo i blago sunce. Pod grozdovima behara,
Mirisale su bašte. Jedan je leptir mio

Svrh tebe kružio lako, pun svetlih duginih šara.
I kada svati počeše bacati limune žute,
I skladno svirači vešti, uz ćemaneta stara,

Počeše toplu pesmu — : još jednom pogledah u te
Sjajnu, kao jabuka sunca u vencu grana…
I moja duša zadrhta; i s bolom smrtne minute

Zlatno se kube sruši svrh njenih šedrvana…

Aleksa Šantić