Miroslav Mika Antić – JESENJA SKICA

Miroslav Mika Antić – JESENJA SKICA / Pesma iz prve objavljene knjige Miroslava Mike Antića ISPRIČANO ZA PROLEĆA (1950), kada je Mika imao samo 18 godina / Tekst pesme:

Iza septembra dani posive,
i uviju moj niski dom.
Hoću da pričam kroz puste njive
o jeseni u kraju mom.

Odluta mesec – putnik plavokos,
u magli sokaci ćute.
Polegnu kiše kô zreo otkos,
vetrovi teku putem.

Drhti pred kućom bagrem goli,
hrapavih, mrkih pleća.
Jeseni dođu da ih volim,
jeseni, — da sam srećan.

Ne drema selo kô nekad davno
u gunju medveđeg sna.
Lenjin na stolu, Lenjin u glavi,
a sutra — Lenjin sam ja.

Srce nad sveskom poemu stvara,
novembar posmatra tih.
I slika devojke sa duvara
diktira život u stih.

Snaga od njenih očiju plane,
proteku iz pera slova,
i ljubav seljačka na papir kane,
beskrajna, sazrela, nova.

Nasmej se, devojče, nestašno, vrano,
i reci, da l’ je to glupo il’ prosto,
što ludo zaželeh da novi dani
imaju tvoju čupavu kosu?

Miroslav Mika Antić

Iz knjige: Miroslav Antić – ISPRIČANO ZA PROLEĆA, Izdavač: Novo pokolenje, 1950.