ZAVIČAJ – Miroslav Mika Antić / Iz knjige Draška Ređepa ULEPŠAVANJE NEVIDLJIVOG – Hagiografija o Miroslavu Antiću / Tekst:
Zašto me stalno navlače na taj zavičajni krevet? Da li se to još zove Prokrustova postelja?
I to rade svi, redom.
Kad im treba uži krug, onda sam iz Mokrina, naš čovek.
Kad gledamo takozvane regije, onda sam obavezno Banaćanin.
Kad jednoj pokrajini treba himna, onda me časom proglase autentičnim i takoreći prvorođenim Vojvođaninom.
Kad sam u Bernu ili Budimpešti, na prijemima u našim ambasadama, ili u klubovima naših radnika u Austriji ili Švedskoj, nema sumnje da sam jugoslovenski pesnik.
Zavičaji su zavidni na moj sopstveni zavičaj, koji nije moguće pronaći ni u jednom udžbeniku iz geografije.
Nisam ja ni Homer, ni Pero Zubac da imam zavičaja koliko hoćeš. Ali, što bi rekla Gordana Divjak — Arok, možda sam po ćudi, ovako prek i nezgodan, ipak Sremac.
A zna se: Kad su Sremci krenuli, snove su pokrenuli.
Nemoj još i ti da mi nudiš zavičaj kao otok za brodolomnike.
Pričao si mi kako kod Saltikova – Ščedrina, u Pošehonskoj starini, ima detalj u kojoj je opisan razgovor majke i ćerke u jednoj od onih malenih, starinskih, drvenih kuća u Moskvi. Sitnoposednici, plemići, stigli su, u toku sezone, iz neke gubernije. Čekaju se, a pomalo i stižu, pozivi za balove.
Ženidba i udadba!
I tada, dobro sam ti upamtio priču, ćerka pita majku: „Da li da opere vrat za veliki ili mali dekolte?“
E, sad, moram da kažem da ja nemam zavičaj čas za mali, čas za veliki dekolte!
Časna reč.
Časna britva i molitva!
Miroslav Mika Antić
„Moj dom je moja zemlja, a ona je na nebu. Moj dom je, dakle, nebo. A ono je u svemiru. Moj dom je, dakle, vasiona. A ona je u mojoj glavi. Znači da nemam drugog zavičaja, sem sebe.“ – Miroslav Mika Antić
Iz knjige Draška Ređepa ULEPŠAVANJE NEVIDLJIVOG – Hagiografija o Miroslavu Antiću
Video: Tekst govori Boško Petrov
