Ознака: Miroslav Mika Antić

Miroslav Mika Antić – SOLARIS

Miroslav Mika Antić – SOLARIS / Pesma iz knjige Koncert za 1001 bubanj /

Pomešan s lišćem,
vetar ima mek i žut glas,
kao ona devojka kojoj sam obećao
na stepeništu katedrale
da ću kupiti jedno od Kornatskih ostrva,

i kupio bih,
kako sam bio romantičan
i šašav tog septembra,
samo da mi je Grujić na vreme poslao
onaj honorar što smo čekali,

i koja je danas ko zna gde,
majka nečije dece,
i neočešljana,
i zgađena
na mene i na ostrva
i na sve druge stvari na svetu.

Miroslav Mika Antić

Koncert za 1001 bubanj

Miroslav Mika Antić – ŠAŠAVA KNJIGA

Miroslav Mika Antić – ŠAŠAVA KNJIGA / Knjiga objavljena 1972. godine (Izdavač: BIGZ, Beograd) koja se prirodno nadovezuje na PLAVI ČUPERAK.

U ovoj knjizi Miroslav Mika Antić skreće pažnju na namršteni svet, na prolaznost, na sutrašnje bore u ogledalu iako u isto vreme želi da nas povede i negde visoko, iznad „najcrnjeg vašara“ i „ružnog pozorišta“…

ŠAŠAVA KNJIGA je zbirka drhtavih, čarobnih, rasejanih pesama u kojima drhte zbunjene laste, u kojima pupoljci zenice šire, u kojima „zašumi nekakva zlatna trska i neće pod čelom da se smiri“; gde su osvojena prostranstva za divne stvari, gde se preleće beskonačnost…

PESME

NAJMUŠKIJA PESMA

ČAROBNA PESMA

NEPOVRATNA PESMA

BASNA

DRUGARSKA PESMA

DRHTAVA PESMA

KMEZAVA PESMA

ROĐENDANSKA PESMA

TATINA PESMA

GORKA PESMA

RASEJANA PESMA

USPAVANKA ZA MALU PTICU

NAJVEĆA PESMA / ŠTA JE NAJVEĆE

LAŽLJIVA PESMA

KOREN

ODOCNELA PESMA

BESMRTNA PESMA

Vetar

Bukvar

Protestna pesma

Kako sam ubio jednu pticu

Uznemirena pesma

Pesak

Kosmonautska pesma

Kako sam ubio jednu ribu

 

Iz knjige: Miroslav Antić, ŠAŠAVA KNJIGA (Izdavač: BIGZ, Beograd, 1972.)

 

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Miroslav Mika Antić – PLAVI ČUPERAK (knjiga)

Miroslav Mika Antić – PLAVI ČUPERAK / Plavi čuperak je knjiga pesama za decu Miroslava Mike Antića. Prvi put je objavljena 1965. godine, u izdanju izdavačke kuće Mlado pokolenje. U zbirci se nalaze 22 ljubavne pesme namenjene dečacima i devojčicama uzrasta od 12 do 16 godina, koji tek ulaze u adolescentski period, ali je rado čitaju i odrasli. Mnogi ovu knjigu smatraju priručnikom za odrastanje.

PESME IZ KNJIGE PLAVI ČUPERAK:

CRTEŽI (uvodna pesma, predgovor)

PRVI TANGO

PLAVA ZVEZDA

TAJNA

Kad bi jastuci progovorili

ZAGONETKA

DOSADNA PESMA

PLAVI ČUPERAK

IMENA

NAJMANJA PESMA

GOLIŠAVA PESMA

ĐAČKI KORZO

PROLEĆE

STRANICA IZ DNEVNIKA

PLAVA ZVEZDA 

ŠTA JE U NAMA VELIKO 

ŠTA DA SE SANJA

 IZ PRVOG SPOMENARA

PRVA LJUBAV

KRILA

DRHTAVA PESMA

SVE BOJE SVETA

O ČEMU PRIČAMO DOK ŠETAMO

ŠAŠAVA PESMA

Najljubavnija pesma

SNOVI

MIRNA PESMA

NAJMANJA PESMA,

USNE

ČAROLIJA

PROZIVNIK

MUŠKA PESMA

DOSADNA PESMA

PROLEĆE

STRANICA IZ DNEVNIKA

ZAPISANO U SREDU

PTICA

LJUBAV

Kako se prave deca

OPOMENA 

POSLE DETINJSTVA

USPOMENA

O ljubavi i još ponečem (pogovor autora)

Miroslav Mika Antić – PODVALA

Miroslav Mika Antić – PODVALA / Pesma iz knjige Poslednja bajka / Tekst pesme:

Da li bi hteo da se menjamo?

Evo tebi moja seda kosa,
daj mi tvojih devet,
jedanaest
ili četrnaest godina.

Evo ti ovi pravi brkovi,
daj mi sve klackalice i ljuljaške na svetu
i evo ti ovaj moj smušen hod
za tvoje skakutanje na jednoj nozi,
i evo ti sve moje brige
za jedan tvoj popravni ispit iz hemije.

Da li bi hteo da se menjamo,
da budeš veliki kao ja,
da nosiš u džepu cigarete umesto klikera,
da ti ljudi skidaju šešir u prolazu,
a da večito, večito žališ za detinjstvom?

Razmisli malo,
je li da nije loše!

Miroslav Mika Antić

Iz knjige: Miroslav Antić – POSLEDNJA BAJKA, Izdavač: BOOKLAND, Beograd, 2003.

Miroslav Mika Antić – ŠTA JE U NAMA VELIKO

Miroslav Mika Antić – ŠTA JE U NAMA VELIKO / Plavi čuperak , Akvareli/ Tekst pesme:

Svaka prava toplina
ima u sebi bezbroj
prisnih malih toplota.

Svako veliko dete
nosi u sebi bezbroj
balavaca i švrća.

Ovaj ogromni život
prepun je kao saće
običnih malih života.

I mnogo nekakvih toplih
i blagih predvečerja
i dobrih vedrih svanuća.

I sve te buvice sreće
i sumnji, i slutnji, i snova
– armija nežnosti cela –

mole nas da im svakom
po jedno zrno srca
ćušnemo krišom pod krilo,
jer bez tih malenih srca
što drhte duboko u nama
šćućurena i bela,

ne bi ni velikog srca,
ne bi ni velikog belog.

– Ničega ne bi bilo.

Pa i nas, evo ovakvih,
čudnih i lepo ludih,
zar misliš da bi nas bilo?

Nikad nas ne bi bilo.

Miroslav Mika Antić

Iz knjige: Plavi čuperak u Garavom sokaku, Izdavač: JRJ, edicija Nebeske kočije

Miroslav Mika Antić – SAVRŠENSTVO VATRE

Miroslav Mika Antić – SAVRŠENSTVO VATRE / Savršenstvo vatre jedinstvena je zbirka Antićeve poezije: čini je, u stvari, samo jedna pesma. Monumentalna pesma, knjiga mudrosti, ironije, gorčine i samospoznaje. Vrhunac Antićeve misaone poezije. / Delovi pesme:

I

Jedno je drvo opet izraslo levo odavde,
u moru zelene mahovine.

Ne znam ima li smisla da ga uopšte opisujem,
ovakvom vrstom govora.

Obličja što su u rečima
nisu i obličja van reči.

Duboko sam se potresao
kad sam ga ugledao prvi put.

Izgleda da sam stekao nekakav sveti dar
da pronalazim dokaze o prozirnosti zgusnutog.

O nađenom u netraženom, o večitom trenutku,
o nepotrošivoj sadašnjosti.

VIII

Danima uhodim ptice. Od njih učim da letim.
Učim kako se biva rođak s vetrom.

Polako gubim prošlost. Prestajem da se sećam
odakle sam to došao.

Baveći se igrarijom odvajanja prostora od prostora,
uskoro neću znati da li sam i sasvim tu.

Ovakvi brzopleti sistemi kao čovek,
upozoravaju sasvim ozbiljno.

Došlo je, čini mi se, vreme
da se uputim i u krilatost,

i da usnama dotaknem
opnu između kraja i početka.

LXXXIX

Ako te uprlja blato i otruje gorčina,
Oni to sigurno čine iz njima časnih pobuda.

Moralni zakon vode je: da udavi. A vatre:
Da sagori sve što joj je u zagrljaju.

Blatu je umetnost da blati. Gorčini da je žešća.
Oni u tome vide čistoću dobrih običaja.

Sve ima svoj stvaralački sjaj i krepost.
Sve ima etiku sopstvene prirode.

Tvoje je s kim si, kuda prolaziš i šta gutaš.
I zato, sve što ti je strano, posmatraj

blagonaklono. Jer i tvoje je rasuđivanje,
Jer i tvoje je delanje za nekoga nasilje i bol.

XCVII

Nedostaje mi jedno ogromno parče večnosti,
koje sam budan prevalio, a ne sećam se kako.

Ako ne tražim nevolju,
nevolja mene traži.

Ako me nevolja ne nađe,
ja nabasam na nju.

Kad god se može birati strana nekakve dovršenosti,
ja se uputim pravcem koji je sav u čvorovima.

Upamtio sam jedino talog bespolnog vetra
što mi se znojio u očima

i lepio za nozdrve, za nepca i za pluća,
sav od smole i soli, sav užežen i otežao.

CIX

A drvo reče: najžešći alat je smirenost.
Od nje kremenje tinja i samo sebe otapa.

Zar nije laser satkan od najfinije svetlosti?
Najbritkije se sablje kuju od zagrljaja.

Šta je poklič u jurišu nego vazduh, a ipak
od njega prskaju kalpaci i raspadaju se štitovi.

Nema na svetu planine koja će ikad odoleti
mekom šaputanju pene i milovanju mora.

Plima i oseka su nevidljive, a pomeraju tle
i razgibavaju kontinente iz zglobova. I nema

ničega bezazlenijeg na svetu od vetra,
a od njegovog poljupca i glečer zatreperi strašću.

CCXXXIX

Duboko sam se poklonio drvetu moje mladosti.
Poklonio se dan, nebo i vetar s juga.

Pod njim su mlako kamenje i rasejani pepeo
disali kao veliko, tek pripaljeno srce.

Najzad sam dobio dokaz o nečemu što poseduje
ispitivački um sa strogim ukusom nadahnuća.

Najzad sam dobio taj lukavo zataškani dokaz
o postojanju opne

između vidljivih stvari koje su oduvek imale,
i na izgled nevidljivih, koje, u zatucanom svetu

ogromne ljudske kratkovidosti, nikada neće imati
živu veštinu sadržaja.

CCXL

I dok se polako pretvaralo u sopstveni oreol,
u lep svetlosni znak,

u ono što se da videti samo u vakuumu vremena,
kao izluđujući sistem preobraženja i slobode,

konačno shvatio sam, pričestivši se pred zemljom
strašnom težinom vazduha

što se ušećerila u mojim nozdrvama i na usnama
i pihtijastom uglju tek izvežbanih zenica,

da moje drvo nije hram, nikakvo savršenstvo vatre,
ni usamljena božja misao.

Napokon sam razumeo da sam ja to govorio
sa životom i večnošću kao sa nečim sebi ravnim.

Miroslav Mika Antić

Iz knjige: Miroslav Antić SAVRŠENSTVO VATRE, Izabrana dela Miroslava Antića, šesta knjiga. Izdavač: NIŠRO „Dnevnik“, Novi Sad, 1982.

Miroslav Mika Antić – STRANICA IZ DNEVNIKA

Miroslav Mika Antić – STRANICA IZ DNEVNIKA / Video: pesmu govori Mika Antić / Iz knjige: PLAVI ČUPERAK / Tekst pesme:

Ništa neću da joj kažem,
jer neću.

Ona je jedna neozbiljna
najobičnija balavica.

Mi stariji,
mi iz osmog razreda,
stavimo ruke u džepove
i zviždućemo kroz zube.

Baš nas briga za te devojčice.

Ništa neću da joj kažem,
jer neću.

Ali ako pogleda nekog drugog,
postaću najgori đak u školi.

Miroslav Mika Antić

PLAVI ČUPERAK

Video: Miroslav Mika Antić govori svoju pesmu STRANICA IZ DNEVNIKA 0:00

Dušan Duško Radović o Miroslavu Miki Antiću

Dušan Duško Radović o Miroslavu Miki Antiću / Video: govori Dušan Duško Radović 00:54

„Mika Antić je ne samo zanimljiv pesnik nego i zanimljiva ličnost i kad ja mislim o tome kakvi treba da su dečiji pesnici ja mislim onako kako Mika Antić misli o mornarima: to treba da budu veliki lafovi i asovi. Takvi bi trebalo da budu dečiji pesnici.

Mika Antić poziva decu da prošire granice svojih svetova, smatra da svako određuje dimenzije svet u kojem živi, da nikome nije dat gotov svet, nego je svako kreator svoga sveta.

I ovo je jedan plemenit poetski poziv da se borimo protiv uskih granica života u kome se nalazimo, i da na jedan pesnički način obogaćujemo svoj život.“ – Dušan Duško Radović

Miroslav Mika Antić o Dušanu Dušku Radoviću:

„Jednoga dana, ima tome više od dvadesetak godina, upoznam u Beogradu Dušana Radovića. Imali vremena, pa šetamo tako ulicama i razgovaramo. U stvari: on ćuti, a ja govorim, govorim… Odemo i do Jugoslovenske autorske agencije, kao: ja tamo nešto imam posla. A nemam, nego mi lepo zvučalo kad se kaže Jugoslovenska, pa autorska, pa još i agencija. Idem ja da vidim šta je to.

Bio sam tada pun nekih sumnji u to što pišem (i danas sam pun sumnji) i više od sata mučio sam Radovića čitajući mu, u hodniku agencije, neobjavljene stihove za decu. Sećam se, kao da je bilo juče, jedne od tih pesama:

Jesen je skitnica sa kosom od žutih trava.
Ovaj romor u granju,
to je,
u stvari,
njen glas.
Video sam je jutros gde u vrbacima spava.
Da se kladimo:
evo je sutra i kod nas.

Ne znam kako vi,
ali ja mnogo volim kad ona stigne
i kikoće se
i vrti
i tutne mi grozd u dlan,
i kucne u svako okno,
i svakom vrapcu namigne,
i uopšte: izmotava se ceo dan.

Pljuskom te začas polije,
pa se izvinjava.
Istrese naramak smeha pred svakim vratima.
A uveče,
u parku,
pažljivo pogasi zvezde kada pođe da spava
i zašareni ulice lišćem ko cirkuskim plakatima.

Nad vidicima oblaci — zastave od sivog platna.
U krošnjama šapat svežine, bunovan i tih.
A vetar je nepodšišani deda
pomalo blatnjav i zlatan
koji ume da zviždi u prste bolje od svih.

Ne znam kako to vi,
ali ja mnogo volim kad jesen naiđe,
pa sve ulice bojama kiti i zavejava…

Ona je,
u stvari,
to šaputanje lišća niz drumove od sunca riđe
i skitnica sa kosom od žutih trava.

Radović — kao Radović. Ni da se osmehne, ni da se namršti. Posle mi kaže: “Ima li tamo u Novom Sadu, gde živiš, neko izdavačko preduzeće koje štampa knjige za vrapce?”
Gledam i nije mi jasno šta hoće. Kažem: nema.

“A izdavač za lišće ili travu? Da štampa knjigu koju će čitati drum ili sunce?”

“Ovo su stihovi za decu,” kažem ja

“Kad su za decu, zašto u njima nema dece?”

Taj razgovor s Dušanom Radovićem naterao me je da počnem ozbiljnije da razmišljam o vama. Ali trebalo mi je čitave tri godine da konačno dođem do jedne pesme koja nije samo vic u stihu, nego nosi u sebi i poeziju.
Tako sam počeo da vas poštujem. Ali ne samo vas. Čim sam imao u rukama prvi ciklus “Plavog čuperka”, znao sam da ja to polako počinjem da poštujem i sebe kao pisca.“ – Miroslav Mika Antić

Miroslav Mika Antić – ISPRIČANO ZA PROLEĆA

Miroslav Mika Antić – ISPRIČANO ZA PROLEĆA / Pesma iz prve zbirke pesama Miroslava Mike Antića objavljene 1950. godine

U sumrak prozori kuća
kô oči detinje sjaju.
Kroz dimnjak vetrovi sedi
celu noć tkaju priče.
Zriju proleća nova,
zriju u tome kraju
gde dudovi sokakom
kao blizanci liče.

Tu, gde prestaje staro,
pesma sam kroz salaše.
Večeri, rekom vetra
kroz atare zabrodi.
Tu, gde počinje novo
juče su đuturaši
oteli grumen sunca
debeloj masnoj gospodi.

Ako ravnici treba
platiti za sve minulo, —
gledajte moju ruku,
dug merim na šaci-vazi.
Prsti se lagano rastvore…
Šaka je krvavo zinula…
Šta, zar je tako čudno
što je na dlanu prazno?

Godine bede i bola
prvo su šturo vlaće
što napabirčih nekad
u star i pocepan džak.
Tim godinama je račun
za život odavno plaćen,
i mesto detinjstva toplog
u srcu zjapi mrak.

Budući dani neće
biti šamari grubi.
Ne bridi više snaga,
ne kopni znoj i trud.
Pa ipak, kad se danas
sa zorama izljubim,
biće nekog u svetu
da kaže da sam lud.

Miroslav Mika Antić

Iz knjige: Miroslav Antić – ISPRIČANO ZA PROLEĆA, Izdavač: NOVO POKOLENJE, 1950

Arsen Dedić i Gabi Novak – ŠU, ŠU, ŠU (Tajna)

Arsen Dedić i Gabi Novak pevaju pesmu Miroslava Mike Antića TAJNA – ŠU, ŠU, ŠU / Tekst:

Svako ima neku tajnu:
šu-šu-šu…
Neko lepu i beskrajnu,
neko tužnu ili smešnu,
neko zlu.

Neko svoju tajnu slaže.
Neko odmah mami kaže.
Neko svoju tajnu ne bi
ispričao ni u snu.
Neko šapne samo tebi
kao drugu: šu-šu-šu…

Obično su tajne glavne
izmišljene i ljubavne.

Al’ i druge kad se zbroje,
naše, vaše, moje, tvoje,
leve. desne, čudne, sjajne,
sve jednako mnogo znače,
jer – inače,
zašto bi se zvale tajne?

Imam i ja tajnu jednu,
vrlo važnu, vrlo vrednu.
Nikom drugom – samo tebi
prišapnuću jutros nju.

Hodi bliže: šu-šu-šu…
Sutra rano… šu-šu-šu…
Baš onamo… šu-šu-šu…
Ali nikom to ne kaži.
Sam potraži… šu-šu-šu…

Pronaći ćeš vrlo lako
i videćeš da je tako.

Miroslav Mika Antić

Music: Arsen Dedić ‎– Arsen Pjeva Djeci / Vinyl, LP, Album (1982)
Recorded At – Studio Tivoli, Ljubljana
Arranged By, Conductor – Arsen Dedić
Leader [Girice] – Milica Pešić
Music By – A. Dedić
Producer – Tomaž Tozon
Recorded By – Aco Razbornik
Vocals – Vokalna Grupa „Girice“
Vocals [Guest] – Gabi Novak
Recorded at studio Tivoli, Ljubljana, March-April 1982.
Label: ZKP RTVL
Format: Vinyl, LP, Album
Country: Yugoslavia
Released: 1982
Genre: Pop, Children’s
Style: Vocal