Ознака: Miroslav Mika Antić

Miroslav Mika Antić – ZAVIČAJ

ZAVIČAJ – Miroslav Mika Antić / Iz knjige Draška Ređepa ULEPŠAVANJE NEVIDLJIVOG – Hagiografija o Miroslavu Antiću / Tekst:

Zašto me stalno navlače na taj zavičajni krevet? Da li se to još zove Prokrustova postelja?

I to rade svi, redom.

Kad im treba uži krug, onda sam iz Mokrina, naš čovek.

Kad gledamo takozvane regije, onda sam obavezno Banaćanin.

Kad jednoj pokrajini treba himna, onda me časom proglase autentičnim i takoreći prvorođenim Vojvođaninom.

Kad sam u Bernu ili Budimpešti, na prijemima u našim ambasadama, ili u klubovima naših radnika u Austriji ili Švedskoj, nema sumnje da sam jugoslovenski pesnik.

Zavičaji su zavidni na moj sopstveni zavičaj, koji nije moguće pronaći ni u jednom udžbeniku iz geografije.

Nisam ja ni Homer, ni Pero Zubac da imam zavičaja koliko hoćeš. Ali, što bi rekla Gordana Divjak — Arok, možda sam po ćudi, ovako prek i nezgodan, ipak Sremac.

A zna se: Kad su Sremci krenuli, snove su pokrenuli.

Nemoj još i ti da mi nudiš zavičaj kao otok za brodolomnike.

Pričao si mi kako kod Saltikova – Ščedrina, u Pošehonskoj starini, ima detalj u kojoj je opisan razgovor majke i ćerke u jednoj od onih malenih, starinskih, drvenih kuća u Moskvi. Sitnoposednici, plemići, stigli su, u toku sezone, iz neke gubernije. Čekaju se, a pomalo i stižu, pozivi za balove.

Ženidba i udadba!

I tada, dobro sam ti upamtio priču, ćerka pita majku: „Da li da opere vrat za veliki ili mali dekolte?“

E, sad, moram da kažem da ja nemam zavičaj čas za mali, čas za veliki dekolte!

Časna reč.

Časna britva i molitva!

Miroslav Mika Antić

„Moj dom je moja zemlja, a ona je na nebu. Moj dom je, dakle, nebo. A ono je u svemiru. Moj dom je, dakle, vasiona. A ona je u mojoj glavi. Znači da nemam drugog zavičaja, sem sebe.“ – Miroslav Mika Antić

Iz knjige Draška Ređepa ULEPŠAVANJE NEVIDLJIVOG – Hagiografija o Miroslavu Antiću

Video: Tekst govori Boško Petrov

Miroslav Mika Antić – STIHOVI O MOME DEDI

Miroslav Mika Antić – STIHOVI O MOME DEDI / Pesma iz prve objavljene knjige Miroslava Mike Antića ISPRIČANO ZA PROLEĆA (1950), kada je Mika imao samo 18 godina / Tekst pesme:

Često sam sa njim slušô,
celu noć do svanuća,
pijane banatske pesme
kroz selo pospalo, pusto.

Slepo su zurile oči
niskih sirotinjskih kuća,
i vrata zjapila crna,
kô gladan kad otvori usta.

Tužna je bećarska pesma,
kad nisi bećar od besa,
već vinom probaš da daviš
dane što surovi behu.

Strašno je kad si sluga,
pa život boli do mesa,
i oko, prokleto oko
plač pozna u svakom smehu.

Pa ipak, deda ne ode
nikad kô drugi da pije
u masnoj, prljavoj krčmi,
u budžaku i tami
već se krstio
kako ga niko učio nije:

— U ime žudnji,
života, života. Amin. —

Miroslav Mika Antić

Iz knjige: Miroslav Antić – ISPRIČANO ZA PROLEĆA, Izdavač: Novo pokolenje, 1950.

Foto kolaž i kolorizacija fotografije: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Miroslav Mika Antić – JESENJA SKICA

Miroslav Mika Antić – JESENJA SKICA / Pesma iz prve objavljene knjige Miroslava Mike Antića ISPRIČANO ZA PROLEĆA (1950), kada je Mika imao samo 18 godina / Tekst pesme:

Iza septembra dani posive,
i uviju moj niski dom.
Hoću da pričam kroz puste njive
o jeseni u kraju mom.

Odluta mesec – putnik plavokos,
u magli sokaci ćute.
Polegnu kiše kô zreo otkos,
vetrovi teku putem.

Drhti pred kućom bagrem goli,
hrapavih, mrkih pleća.
Jeseni dođu da ih volim,
jeseni, — da sam srećan.

Ne drema selo kô nekad davno
u gunju medveđeg sna.
Lenjin na stolu, Lenjin u glavi,
a sutra — Lenjin sam ja.

Srce nad sveskom poemu stvara,
novembar posmatra tih.
I slika devojke sa duvara
diktira život u stih.

Snaga od njenih očiju plane,
proteku iz pera slova,
i ljubav seljačka na papir kane,
beskrajna, sazrela, nova.

Nasmej se, devojče, nestašno, vrano,
i reci, da l’ je to glupo il’ prosto,
što ludo zaželeh da novi dani
imaju tvoju čupavu kosu?

Miroslav Mika Antić

Iz knjige: Miroslav Antić – ISPRIČANO ZA PROLEĆA, Izdavač: Novo pokolenje, 1950.

Miroslav Mika Antić – SOLARIS

Miroslav Mika Antić – SOLARIS / Pesma iz knjige Koncert za 1001 bubanj /

Pomešan s lišćem,
vetar ima mek i žut glas,
kao ona devojka kojoj sam obećao
na stepeništu katedrale
da ću kupiti jedno od Kornatskih ostrva,

i kupio bih,
kako sam bio romantičan
i šašav tog septembra,
samo da mi je Grujić na vreme poslao
onaj honorar što smo čekali,

i koja je danas ko zna gde,
majka nečije dece,
i neočešljana,
i zgađena
na mene i na ostrva
i na sve druge stvari na svetu.

Miroslav Mika Antić

Koncert za 1001 bubanj

Miroslav Mika Antić – ŠAŠAVA KNJIGA

Miroslav Mika Antić – ŠAŠAVA KNJIGA / Knjiga objavljena 1972. godine (Izdavač: BIGZ, Beograd) koja se prirodno nadovezuje na PLAVI ČUPERAK.

U ovoj knjizi Miroslav Mika Antić skreće pažnju na namršteni svet, na prolaznost, na sutrašnje bore u ogledalu iako u isto vreme želi da nas povede i negde visoko, iznad „najcrnjeg vašara“ i „ružnog pozorišta“…

ŠAŠAVA KNJIGA je zbirka drhtavih, čarobnih, rasejanih pesama u kojima drhte zbunjene laste, u kojima pupoljci zenice šire, u kojima „zašumi nekakva zlatna trska i neće pod čelom da se smiri“; gde su osvojena prostranstva za divne stvari, gde se preleće beskonačnost…

PESME

NAJMUŠKIJA PESMA

ČAROBNA PESMA

NEPOVRATNA PESMA

BASNA

DRUGARSKA PESMA

DRHTAVA PESMA

KMEZAVA PESMA

ROĐENDANSKA PESMA

TATINA PESMA

GORKA PESMA

RASEJANA PESMA

USPAVANKA ZA MALU PTICU

NAJVEĆA PESMA / ŠTA JE NAJVEĆE

LAŽLJIVA PESMA

KOREN

ODOCNELA PESMA

BESMRTNA PESMA

Vetar

Bukvar

Protestna pesma

Kako sam ubio jednu pticu

Uznemirena pesma

Pesak

Kosmonautska pesma

Kako sam ubio jednu ribu

 

Iz knjige: Miroslav Antić, ŠAŠAVA KNJIGA (Izdavač: BIGZ, Beograd, 1972.)

 

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Miroslav Mika Antić – PLAVI ČUPERAK (knjiga)

Miroslav Mika Antić – PLAVI ČUPERAK / Plavi čuperak je knjiga pesama za decu Miroslava Mike Antića. Prvi put je objavljena 1965. godine, u izdanju izdavačke kuće Mlado pokolenje. U zbirci se nalaze 22 ljubavne pesme namenjene dečacima i devojčicama uzrasta od 12 do 16 godina, koji tek ulaze u adolescentski period, ali je rado čitaju i odrasli. Mnogi ovu knjigu smatraju priručnikom za odrastanje.

PESME IZ KNJIGE PLAVI ČUPERAK:

CRTEŽI (uvodna pesma, predgovor)

PRVI TANGO

PLAVA ZVEZDA

TAJNA

Kad bi jastuci progovorili

ZAGONETKA

DOSADNA PESMA

PLAVI ČUPERAK

IMENA

NAJMANJA PESMA

GOLIŠAVA PESMA

ĐAČKI KORZO

PROLEĆE

STRANICA IZ DNEVNIKA

PLAVA ZVEZDA 

ŠTA JE U NAMA VELIKO 

ŠTA DA SE SANJA

 IZ PRVOG SPOMENARA

PRVA LJUBAV

KRILA

DRHTAVA PESMA

SVE BOJE SVETA

O ČEMU PRIČAMO DOK ŠETAMO

ŠAŠAVA PESMA

Najljubavnija pesma

SNOVI

MIRNA PESMA

NAJMANJA PESMA,

USNE

ČAROLIJA

PROZIVNIK

MUŠKA PESMA

DOSADNA PESMA

PROLEĆE

STRANICA IZ DNEVNIKA

ZAPISANO U SREDU

PTICA

LJUBAV

Kako se prave deca

OPOMENA 

POSLE DETINJSTVA

USPOMENA

O ljubavi i još ponečem (pogovor autora)

Miroslav Mika Antić – PODVALA

Miroslav Mika Antić – PODVALA / Pesma iz knjige Poslednja bajka / Tekst pesme:

Da li bi hteo da se menjamo?

Evo tebi moja seda kosa,
daj mi tvojih devet,
jedanaest
ili četrnaest godina.

Evo ti ovi pravi brkovi,
daj mi sve klackalice i ljuljaške na svetu
i evo ti ovaj moj smušen hod
za tvoje skakutanje na jednoj nozi,
i evo ti sve moje brige
za jedan tvoj popravni ispit iz hemije.

Da li bi hteo da se menjamo,
da budeš veliki kao ja,
da nosiš u džepu cigarete umesto klikera,
da ti ljudi skidaju šešir u prolazu,
a da večito, večito žališ za detinjstvom?

Razmisli malo,
je li da nije loše!

Miroslav Mika Antić

Iz knjige: Miroslav Antić – POSLEDNJA BAJKA, Izdavač: BOOKLAND, Beograd, 2003.

Miroslav Mika Antić – ŠTA JE U NAMA VELIKO

Miroslav Mika Antić – ŠTA JE U NAMA VELIKO / Plavi čuperak , Akvareli/ Tekst pesme:

Svaka prava toplina
ima u sebi bezbroj
prisnih malih toplota.

Svako veliko dete
nosi u sebi bezbroj
balavaca i švrća.

Ovaj ogromni život
prepun je kao saće
običnih malih života.

I mnogo nekakvih toplih
i blagih predvečerja
i dobrih vedrih svanuća.

I sve te buvice sreće
i sumnji, i slutnji, i snova
– armija nežnosti cela –

mole nas da im svakom
po jedno zrno srca
ćušnemo krišom pod krilo,
jer bez tih malenih srca
što drhte duboko u nama
šćućurena i bela,

ne bi ni velikog srca,
ne bi ni velikog belog.

– Ničega ne bi bilo.

Pa i nas, evo ovakvih,
čudnih i lepo ludih,
zar misliš da bi nas bilo?

Nikad nas ne bi bilo.

Miroslav Mika Antić

Iz knjige: Plavi čuperak u Garavom sokaku, Izdavač: JRJ, edicija Nebeske kočije

Miroslav Mika Antić – SAVRŠENSTVO VATRE

Miroslav Mika Antić – SAVRŠENSTVO VATRE / Savršenstvo vatre jedinstvena je zbirka Antićeve poezije: čini je, u stvari, samo jedna pesma. Monumentalna pesma, knjiga mudrosti, ironije, gorčine i samospoznaje. Vrhunac Antićeve misaone poezije. / Delovi pesme:

I

Jedno je drvo opet izraslo levo odavde,
u moru zelene mahovine.

Ne znam ima li smisla da ga uopšte opisujem,
ovakvom vrstom govora.

Obličja što su u rečima
nisu i obličja van reči.

Duboko sam se potresao
kad sam ga ugledao prvi put.

Izgleda da sam stekao nekakav sveti dar
da pronalazim dokaze o prozirnosti zgusnutog.

O nađenom u netraženom, o večitom trenutku,
o nepotrošivoj sadašnjosti.

VIII

Danima uhodim ptice. Od njih učim da letim.
Učim kako se biva rođak s vetrom.

Polako gubim prošlost. Prestajem da se sećam
odakle sam to došao.

Baveći se igrarijom odvajanja prostora od prostora,
uskoro neću znati da li sam i sasvim tu.

Ovakvi brzopleti sistemi kao čovek,
upozoravaju sasvim ozbiljno.

Došlo je, čini mi se, vreme
da se uputim i u krilatost,

i da usnama dotaknem
opnu između kraja i početka.

LXXXIX

Ako te uprlja blato i otruje gorčina,
Oni to sigurno čine iz njima časnih pobuda.

Moralni zakon vode je: da udavi. A vatre:
Da sagori sve što joj je u zagrljaju.

Blatu je umetnost da blati. Gorčini da je žešća.
Oni u tome vide čistoću dobrih običaja.

Sve ima svoj stvaralački sjaj i krepost.
Sve ima etiku sopstvene prirode.

Tvoje je s kim si, kuda prolaziš i šta gutaš.
I zato, sve što ti je strano, posmatraj

blagonaklono. Jer i tvoje je rasuđivanje,
Jer i tvoje je delanje za nekoga nasilje i bol.

XCVII

Nedostaje mi jedno ogromno parče večnosti,
koje sam budan prevalio, a ne sećam se kako.

Ako ne tražim nevolju,
nevolja mene traži.

Ako me nevolja ne nađe,
ja nabasam na nju.

Kad god se može birati strana nekakve dovršenosti,
ja se uputim pravcem koji je sav u čvorovima.

Upamtio sam jedino talog bespolnog vetra
što mi se znojio u očima

i lepio za nozdrve, za nepca i za pluća,
sav od smole i soli, sav užežen i otežao.

CIX

A drvo reče: najžešći alat je smirenost.
Od nje kremenje tinja i samo sebe otapa.

Zar nije laser satkan od najfinije svetlosti?
Najbritkije se sablje kuju od zagrljaja.

Šta je poklič u jurišu nego vazduh, a ipak
od njega prskaju kalpaci i raspadaju se štitovi.

Nema na svetu planine koja će ikad odoleti
mekom šaputanju pene i milovanju mora.

Plima i oseka su nevidljive, a pomeraju tle
i razgibavaju kontinente iz zglobova. I nema

ničega bezazlenijeg na svetu od vetra,
a od njegovog poljupca i glečer zatreperi strašću.

CCXXXIX

Duboko sam se poklonio drvetu moje mladosti.
Poklonio se dan, nebo i vetar s juga.

Pod njim su mlako kamenje i rasejani pepeo
disali kao veliko, tek pripaljeno srce.

Najzad sam dobio dokaz o nečemu što poseduje
ispitivački um sa strogim ukusom nadahnuća.

Najzad sam dobio taj lukavo zataškani dokaz
o postojanju opne

između vidljivih stvari koje su oduvek imale,
i na izgled nevidljivih, koje, u zatucanom svetu

ogromne ljudske kratkovidosti, nikada neće imati
živu veštinu sadržaja.

CCXL

I dok se polako pretvaralo u sopstveni oreol,
u lep svetlosni znak,

u ono što se da videti samo u vakuumu vremena,
kao izluđujući sistem preobraženja i slobode,

konačno shvatio sam, pričestivši se pred zemljom
strašnom težinom vazduha

što se ušećerila u mojim nozdrvama i na usnama
i pihtijastom uglju tek izvežbanih zenica,

da moje drvo nije hram, nikakvo savršenstvo vatre,
ni usamljena božja misao.

Napokon sam razumeo da sam ja to govorio
sa životom i večnošću kao sa nečim sebi ravnim.

Miroslav Mika Antić

Iz knjige: Miroslav Antić SAVRŠENSTVO VATRE, Izabrana dela Miroslava Antića, šesta knjiga. Izdavač: NIŠRO „Dnevnik“, Novi Sad, 1982.

Miroslav Mika Antić – STRANICA IZ DNEVNIKA

Miroslav Mika Antić – STRANICA IZ DNEVNIKA / Video: pesmu govori Mika Antić / Iz knjige: PLAVI ČUPERAK / Tekst pesme:

Ništa neću da joj kažem,
jer neću.

Ona je jedna neozbiljna
najobičnija balavica.

Mi stariji,
mi iz osmog razreda,
stavimo ruke u džepove
i zviždućemo kroz zube.

Baš nas briga za te devojčice.

Ništa neću da joj kažem,
jer neću.

Ali ako pogleda nekog drugog,
postaću najgori đak u školi.

Miroslav Mika Antić

PLAVI ČUPERAK

Video: Miroslav Mika Antić govori svoju pesmu STRANICA IZ DNEVNIKA 0:00