Desanka Maksimović – HVALISAVI ZEČEVI (Zvučna čitanka)

HVALISAVI ZEČEVI Hvalili se zečevi u zelenoj travi. Jedan rekô: “Tako mi ne otpala ruka, ne bojim se vuka”. Drugi rekô: “Majka da me živa ne gleda, ne bojim se medveda”. Treći rekô: “Tako mi kupusova struka, ne bojim se lisice, konopca ni bauka”. Uto nešto šušnulo negde ispod grana, razbegli se zečevi na stotinu strana. Desanka Maksimović Video: Pesmu Desanke Maksimović HVALISAVI ZEČEVI govori Vjera Mujović  14:00

Desanka Maksimović – ŠALJIVČINA

ŠALJIVČINA Bila u nekih dečaka šaljivčina baka i pravila se često gluva. Kada joj unuci reknu: — Bako, bojimo se ćurka — оna odvrati brzo: — Šta kažete! Došao ujka? — Nije došao ujka, nego se bojimo ćurka. — Dosadila vam, velite, žmurka! A vi se igrajte šuge, ili koje igre druge. — Nije nam dosadila žmurka, nego se bojimo ćurka. — Tek sad vas dobro čujem — veli baka na muku dečaka — videli ste kraj reke šturka. — Nismo, bako, videli šturka, nego se bojimo ćurka. — Pa što ne kažete tako! Sreli ste, znači, jutros Stevicu Promućurka. — Nismo sreli Promućurka, nije nam dosadila…

Desanka Maksimović – BUĐENJE PROLEĆA

BUĐENJE PROLEĆA Srne silaze niz planinu strmu smrznutome izvoru na hodočašće. Pod jasenjem u srebrnom ćivotu našle su ga, na oči mu je zima stavila srebrne novčiće od leda, odenula ga u svetačku srmu i sveće užegla svud po oltarima. Stajale su srne okolo groba i ćutale u strahopoštovanju, ali odnekud preko snežnih humki bezbožnik južnjak dojuri u kasu i razbi obesno dva novčića bela i šumu zapahnu miris prolećnog dima, a zemlja zamirisa na žile i sasu. Desanka Maksimović Govori tiho Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je…

Desanka Maksimović – PRVO SMO DUGO MISLILI

PRVO SMO DUGO MISLILI Prvo smo dugo mislili da smo negde udisali štetnu travu i da ona sad deluje zakulisno, da nam se zato sad malo šta mili, da zato život ne doživljujemo prisno. Prvo smo dugo mislili da smo preležali ne znajući neko želudačno zapaljenje, ili u mladosti jeli voćke zelene, i da zato ne podnosimo ni čaj odveć vrući ni izvorske vode studene. Prvo smo dugo mislili da nam očni živac dogoreva zbog prašine gradske i dima i da zato, ni usred sunčanog bleska, dobro ne vidimo, da zato često osećamo pod kapcima trnje i zrnevlje peska. Prvo…

Ana Ahmatova – DRUGA GODIŠNJICA

DRUGA GODIŠNJICA Ne, ja ih plačući ne istočih, Same su se unutra smrzle slano. I sve posećuje moje oči Bez njih – odavno, bez njih stalno. Bez njih me uvreda mori i guši, I bol rastanka bez njih boli. U krv je prošla – trezni i suši Razorna vatra njine soli. Al’ čini mi se: četrdeset četvrte I prvog juna, i istog trena, Kao sa svile poluistrte Niče patnička tvoja sena. Još je na svemu bio pečat Nevolja strašnih, ratnog trusa, – I ja ugledah svoj grad večan Kroz dugu svojih poslednjih suza. Lenjingrad, 1. juna 1946. Ana Ahmatova Prevod:…

Ana Ahmatova – Pod velom ruke lomila sam kradom…

Grčih ruke ja pod tamnim velom / Pod velom ruke lomila sam kradom… Prevodi Stevana Raičkovića i Desanke Maksimović * * * Grčih ruke ja pod tamnim velom… “Od čega si danas bleda, čega?” – Zato što sam tugom neveselom do pijanstva napojila njega. Pamtim. On je izašao tada iskrivivši usta najbolnije. Ne taknuvši drvo s balustrada trčala sam za njim do kapije. Zadihana viknuh: “Šala sve je. Ako odeš – ode život moj.” Jezivo, a kao da se smeje, reče mi: “Na promaji ne stoj.” (Prevod: Stevan Raičković) * * * Pod velom ruke lomila sam kradom… „Zašto danas…

Ana Ahmatova – Četrdeseta godina

ČETRDESETA GODINA (1-5) 1. Epohi našoj na dan pogreba Neće se čuti nadgrobni psalm. Oko humke joj posaditi treba Koprivu ljutu i korov sam. Samo grobari, poniknuv nikom, Rade. Ni ovde ne čeka rad. I tiho je tu, gospode, tiho, – Da se čuje vremena bat. Posle se ona k površini dižê Kô leš u reci kad krene led, – Al’ majku sin ne poznaje više, Unuke užasava ded. Poniču glave, niže i niže, Mesec se klati kô klatno, bled. Nad Parizom koji ranjenički diše Takav je sada mir i red. 4. Ja sam bar nesanici znala Sve ponore i…

Miroslav Mika Antić – ZANIMLJIVOSTI

Anegdote, biseri i zanimljivosti iz života Miroslava Mike Antića, Mikin Recept za život, Miki Antiću u spomen…, Mika i Desanka Maksimović, Mira Stupica, Toma Zdravković, Mira Banjac…Rekli su… o Miroslavu Miki Antiću… Miroslav Mika Antić – Kako pišem pesme Miroslav Mika Antić i Tito Miroslav Mika Antić i Mira Stupica – Zaljubljeni pesnik Miroslav Mika Antić i njegova VRATA KOJA MISLE Miroslav Mika Antić – RECEPT ZA ŽIVOT Miroslav Mika Antić – Hteo ja još, pa stao Miroslavu Miki Antiću u spomen… Miroslav Mika Antić i Dušan Duško Radović Mira Banjac o Miroslavu Miki Antiću Mika i Desanka Maksimović Mika…

Plejada veličanstvenih – Top 20 domaćih pisaca (Ex YU)

Top 20 najboljih domaćih pisaca svih vremena sa prostora bivše Jugoslavije. Lista je sastavljena na osnovu anketa u facebook grupama posvećenim knjigama i književnosti. U anketama su učestvovali knjigoljupci iz svih krajeva bivše Jugoslavije (Slovenija, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija) i iz inostranstva. Plejada veličanstvenih: Meša Selimović Ivo Andrić Borislav Pekić Miloš Crnjanski  Miroslav Mika Antić  Petar Petrović Njegoš Branislav Nušić Danilo Kiš Branko Ćopić Miroslav Krleža Jovan Dučić Bora Stanković Aleksa Šantić Desanka Maksimović Dobrica Ćosić Vladislav Petković Dis Milorad Pavić Vuk Drašković Dragan Velikić Ivo Bresan Anketu sproveli i glasove sabrali Bistrooki – www.balasevic.in.rs

Dušan Duško Radović – ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU (Knjiga)

Dušan Duško Radović – ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU Čuvenu ANTOLOGIJU SRPSКE POEZIJE ZA DECU je potkraj svog književnog i uredničkog života sačinio Dušan Duško Radović, najveći srpski pesnik za decu u 20. veku, prevratnik, utemeljivač statusa pesništva za decu u ravni sa pesništvom za tzv. odrasle. Odličan poznavalac poezije za mlade, pisane u 19. i u 20. veku, Radović je neponovljivim sluhom i otkrivalačkim darom – odabrao najbolje pesme namenjene deci. U selekciji strog, Radović je ipak sačinio obimnu riznicu slavnih i manje poznatih pesama, razvrstao ih u tematske i poetičke krugove i sastavio veliku čitanku duha, uma, igre…