Vislava Šimborska

Vislava Šimborska (polj. Maria Wisława Anna Szymborska; Bnin, 2. jul 1923 — Krakov, 1. februar 2012), je bila poljska pesnikinja, esejistkinja i prevoditeljka, dobitnica Nobelove nagrade za književnost 1996. godine. Objavila je svega oko 350 pesama, a prevedena je na skoro sve evropske jezike, na arapski, hebrejski, japanski i kineski. Neke od njenih knjiga su: Zato živimo, Stotinu radosti, Ljudi na mostu itd. 

„Gledajte koliko ovaj štap ima krajeva! – svojevremeno je uzviknuo Montenj. Sasvim mi je svejedno da li je uzviknuo u poeziji ili prozi. Dovoljno je to što je za svoje iznenađenje našao reči koje se ne mogu zaboraviti.“ (Vislava Šimborska)

PESME:

POHVALA SNOVA

CIRKUSKE ŽIVOTINJE

SVAKI SLUČAJ

MALI OGLASI

OBLACI

REČI

ZALJUBLJENI

Vislava Šimborska je debitovala kao prozni pisac. Napisala je oko 350 pesama, prevodila francusku srednjovekovnu poeziju, a pisala je i kratke eseje, književnu kritiku i feljtone.

Ovenčana je brojnim nagradama u Poljskoj i svetu, između ostalih dobila je Geteovu nagradu 1991. i Herderovu 1995. godine.

Kada je na Poznjanskom univerzitetu dobila titulu počasnog doktora nauka 1995. rekla je: “Da li mi pesnici, uopšte i pojedinačno, zaslužujemo odlikovanja? Gotovo svaka poezija, pa i moja sigurno, crpi snagu iz ne naročito kristalnih izvora, često iz životnih grešaka, sumnji, najrazličitijih gluposti, iz haotično nagomilanog znanja koje se ne može sistematizovati…“

Nije joj godila popularnost, nerado je davala intervjue i držala književne večeri, a Nobelovu nagradu doživela je kao atak na privatnost, mesec dana nakon objavljivanja da je laureat nije se znalo gde je. Dan uoči uručivanja Nobelove nagrade morali su vatrogasnim merdevinama da dođu do nje, zatvorene u hotelskoj sobi. Izbegla je čak i obavezno književno veče uoči dodele nagrade.

Novac od Nobelove nagrade uložila je u fondaciju koju je osnovala za pomoć onima kojima je novac više potreban, kako je sama rekla.

„Kada pišu o poeziji Vislave Šimborske kritičari vrlo često izriču sudove: ‘mudra’, ‘velika i mudra’. Znamo ipak da to nisu kategorije kojima se ocenjuje poezija ili uopšte umetnost. To samo govori o izuzetnom mestu Šimborske u poljskoj poeziji. Poezija Šimborske čak i profesionalne kritičare prisiljava da zaborave na svoje povlašćeno sveznanje, pretvara ih u čitaoce što svoje ocene iskazuju rečima koje im je nametnulo obično ljudsko divljenje.“ (Petar Vujičić)

Foto kolaži: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)