Vislava Šimborska – REČI

REČI — La Pologne? La Pologne? Tamo je strašno hladno, zar ne? — upitala me je i odahnula s olakšanjem. Jer toliko se nakupilo tih zemalja da je u razgovoru još najpouzdanija klima. — O, gospođo — hoću da joj odgovorim — pesnici moje zemlje pišu u rukavicama. Ne kažem da ih uopšte ne skidaju; ako mesec počne da greje, skidaju ih. U strofama složenim od gromkog hukanja, jer samo to se probija kroz riku bure, pevaju o prostom životu pastira fokâ. Klasici riju ledenom svećom mastila po ugaženim smetovima. Ostali, dekadentni, oplakuju sudbinu snežnim zvezdicama. Ko hoće da se…

Miroslav Mika Antić – KOREN

KOREN 1. Postoji jedan mudrac. Dok ovo govorim, on čuči u velikoj pustinji južno od ovih planina. Čuči ne znam koliko godina u pesku i ne podiže oči. Ali sve vidi. Šara noktom nešto nerazumljivo i uplašeno ponavlja: i ovo sam već stvorio… i ovo sam već stvorio. Ako mu zatražiš orla, on ne poseže u visine, nego ga prstom iskopa iz zemlje kao koren. To je, kaže on, orao iz kojeg niču drugi orlovi. Posle možeš da mu zatražiš aligatora ili mrava. I njih iskopa prstom iz zemlje kao košticu. On sve može, jer njegovo je stvaranje drukčije nego…

Miroslav Mika Antić – ZAPIS – SVINJSKI REPOVI

SVINJSKI REPOVI – ZAPIS BEZ POČETKA I KRAJA Sa dva kilograma svinjskih repova Đorđe se vratio u Futog. Ima dana kad se vratio praznih ruku a kod kuće čeka šestoro gladne dece, jedna umorna mati i jedan nakrivo nasađeni otac. Đorđe svakog dana mora da zaradi hiljadu dinara, inače će dobiti batine. Đorđe Dunđerski. Mladi “pregalac” i “glava porodice”. Učenik trećeg razreda osnovne škole u Futogu. Đorđe prosi po Novom Sadu. To zna i njegova učiteljica i mali drugovi. Drugi razred je završio sa odličnim. U školi i dalje stoji sasvim pristojno. Ima dva pametna oka. Ume da popije koktu…

Miroslav Mika Antić – NENAPISANA ŠANSONA ZA NOVI SAD

NENAPISANA ŠANSONA ZA NOVI SAD Tu nedavno opet sam sreo onu riđu jesen na keju pod mojim prozorima, duž širokih pepeljastih pločnika zatrpanih lišćem. Prva mi je pomisao bila da izvadim kartu za Panoniju ekspres i – pobegnem. Raznosač mleka, poštar, moja tašta i još neki znaju za tu moju iznenadnu i neočekivanu slabost: u jesen uvek nestanem iz Novog Sada. Činim to zato što se svakog novembra, kao po nekom smušenom pravilu ponovno zaljubljujem u stari most pod tvrđavom, u lavirint krivudavih sokačića oko Matice srpske i Temerinske pijace, u dva prozebla labuda koja kašljucaju u jezeru Dunavskog parka,…

Vislava Šimborska

Vislava Šimborska (polj. Maria Wisława Anna Szymborska; Bnin, 2. jul 1923 — Krakov, 1. februar 2012), je bila poljska pesnikinja, esejista i prevodilac. Godine 1996. dobila je Nobelovu nagradu iz književnosti. PESME: POHVALA SNOVA CIRKUSKE ŽIVOTINJE SVAKI SLUČAJ MALI OGLASI REČI ZALJUBLJENI Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Miroslav Mika Antić – PISMA GOSPOĐI VINETI

PISMA GOSPOĐI VINETI / Dami herc iz jednog starog špila PRVO PISMO 1. Gospođo Vineti, juče sam opet pokušao da se obesim, a posle sam opet odustao. Čitave noći gledao sam otvorenih očiju u tavanicu i voleo onu drugu ženu. Sećam se jedne rečenice iz Dikensa. Početka jednog Dombijevog pisma: “Mila moja, ja sam pas.” Sad znate šta sam. A lepo sam vam govorio: ne ostavljajte me samog, sklon sam glumatanju, pravim teatar ni od čega, i toliko se uigram, da posle idem okolo, tražim publiku, i sve to javno prikazujem. Nemojte se iznenaditi ako počnem i sebe da plakatiram.…

Pero Zubac

Pero Zubac je rođen 30. maja 1945. godine u Nevesinju. Pesništvo Pere Zupca nastaje i traje preko pet decenija. A to se, mereno časovnicima čitalačkih srca, čini više nego pet vekova. Ili odvajkada, oduvek i zauvek. Pero Zubac se ubraja u kategoriju onih pesnika čija dela izgledaju kao da su oduvek postojala i bez čijeg postojanja kao da svet ne bi ni mogao postojati, ili bar ne bi bio ono što jeste i kakav jeste. MOSTARSKE KIŠE Pero Zubac o poemi MOSTARSKE KIŠE SPIRAM TE SA KOŽE PTICA ANTIĆEVA (Miki Antiću u spomen) MOJA TE REČ DOTAKLA RECIMO DA ULAZIŠ…

Pero Zubac – PTICA ANTIĆEVA (Miki Antiću u spomen)

PTICA ANTIĆEVA (Miroslavu Miki Antiću) Ima, kažu mudraci i deca zbore šaptimice, ptica nevidimka u gori i nad morem, u polju i nad rekom, bdi kad sni sniju, svet mišlju proleće, niko je nije video a svi u nju veruju. Ima ptica, kaže se, od jezgra kosmosa istkana, zrakorepa, laserptica, sestra neke zvezde koja je imala brata na zemlji. Priča se da je brat pesme pisao pa su se stoga zavoleli. Znao je jezik zvezdani i disao mudrost kosmosa. Opet, ne možeš čuti, šeik neki, kažu, zakupi najbolje strelce da pticu odstrele i najbolje sokolare da je sokolima namame i…

Ivo Andrić – JEDNA NOĆ

JEDNA NOĆ Noć tamna, velika. Jedna noć i na nebu i na zemlji: svetlosti grada, razasute po strmim stranama, mešaju se sa zvezdama; modrina neba prodire duboko u mrak nad zemljom. Noć sveža. Kao da smo još sa sutonom negde neprimetno ušli u drugi klimatski pojas i već odavno živimo u njemu, krećemo se i dišemo prvi put pod potpuno novim prilikama, i sve oko nas i u nama (tama sa svetlostima, vazduh i misli), sve ima slast i svežinu plemenitog voća koje čovek prvi put okusi. Noć mirna i dobra. Kao ona velika presudna zatišja u životu, kad se…

Miroslav Mika Antić – Spomenik

SPOMENIK Ima na svetu ljudi: dobri, a ne znaš zašto. Svi kukaju, a jedan među njima ćuti, ili se smeška bezazleno, ali ostale teši. Ima i on svoj roman, sa trzavicama, kuburama, malim ličnim dohotkom, ponekim većim snom, ali ga nećete čuti da se ispoveda. Čuva za sebe svoj tihi svet briga i radosti, pa i ako ga čujete jednom u godini da plane, ili ga vidite o prvom maju da je popio čašu više, nekako vam smešan, neuk, pravi amater među profesionalcima i biznismenima života. Ima takvih ljudi. Ako ti treba lud i jak, pozoveš jednog od njih, i…