Kutak za Bistrooke
Poetska proza

Pero Zubac – PTICA ANTIĆEVA (Miki Antiću u spomen)

PTICA ANTIĆEVA (Miroslavu Miki Antiću)

Ima, kažu mudraci i deca zbore šaptimice, ptica nevidimka u gori i nad morem, u polju i nad rekom, bdi kad sni sniju, svet mišlju proleće, niko je nije video a svi u nju veruju.
Ima ptica, kaže se, od jezgra kosmosa istkana, zrakorepa, laserptica, sestra neke zvezde koja je imala brata na zemlji. Priča se da je brat pesme pisao pa su se stoga zavoleli.
Znao je jezik zvezdani i disao mudrost kosmosa.
Opet, ne možeš čuti, šeik neki, kažu, zakupi najbolje strelce da pticu odstrele i najbolje sokolare da je sokolima namame i da im bi uzaludu.
A opet je jedno dete vidilac i čujac negde u svetu kaže da se ptica može videti ako imaš srce umesto očiju i da ono sa pticom ume da razgovara.
Neki opet na Mostar slaze, gdne pute plaćaju, neki sa svevidećim razgovaraju ali niko još ne zna ima li te ptice uopšte.
Proroci vele da u toj ptici spava srce pesnika Miroslava i da je zato ptica zlatnosrca i zlatnopeva. U snu kazivali.
Ali ja to da kažem neću.
A u san ponekad verujem. Ja u snu sa njim govorim.

14. 3. 1988. 17,40.

Pero Zubac




back to top
Kutak za Bistrooke