Ознака: Vislava Šimborska

Vislava Šimborska – OBLACI

Vislava Šimborska – OBLACI

Morala bih da požurim
s opisivanjem oblaka —
po deliću sekunde
prestaju da budu oni, a počinju da bivaju drugi.

Njihovo svojstvo —
nikada se ne ponavljati
u oblicima, nijansama, pozama i ređanju.

Neopterećeni sećanjem na bilo šta,
bez napora se dižu iznad činjenica.

Kao nekakvi svedoci bilo čega –
smesta se razgone na sve strane.

U poređenju s oblacima
život se čini utemeljen,
i gotovo trajan i večan.

U odnosu na oblake
čak i kamen liči na brata,
na koga se možeš osloniti,
dok su oni poput dalekih i vetropirastih rođaka.

Neka ljudi, ako hoće, postoje,
a posle neka redom umiru,
njih, oblake, briga za sve to,
veoma čudno.

Nad celim Tvojim
i mojim, još ne celim, životom,
paradiraju u raskoši kao što su paradirali.

Nemaju obavezu da zajedno s nama nestaju.
Da bi plovili, ne moraju da budu viđeni.

Vislava Šimborska

Sa poljskog prevela Biserka Rajčić

Vislava Šimborska – SVAKI SLUČAJ

SVAKI SLUČAJ

Desiti se moglo.
Desiti se moralo.
Desilo se ranije. Kasnije.
Bliže. Dalje.
Nije se desilo tebi.
Spasao si se, jer si bio prvi.
Spasao si se, jer si bio poslednji.
Jer si bio sam. Jer su bili ljudi.
Jer je levo. Jer je desno.
Jer je padala kiša. Jer je padala senka.
Jer je bilo sunčano vreme.
Na sreću bila je tamo šuma.
Na sreću nije bilo drveća.
Na sreću šina, kuka, greda, kočnica,
otvor, zaokret, milimetar, sekund.
Na sreću britva je plivala po vodi.
Usled, pošto, ipak, mada.
Šta bi bilo da je ruka, noga,
za korak, za dlaku
od sticaja okolnosti?
Dakle tu si? Pravo iz još odškrinutog trena?
Mreža je bila jednooka, a ti kroz to oko?
Ne mogu tome da se načudim, da se naćutim.
Čuj,
kako mi brzo lupa tvoje srce.

Vislava Šimborska

Prevod: Petar Vujičić
Iz knjige: Vislava Šimborska SVAKI SLUČAJ, Izdavač: Narodna knjiga, Beograd, 1983.

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Vislava Šimborska – POHVALA SNOVA

POHVALA SNOVA

U snu
slikam kao Vermer van Delft.

Tečno razgovaram na grčkom
i ne samo sa živima.

Vozim automobil
koji mi je poslušan.

Sposobna sam,
pišem velike poeme.

Čujem glasove,
ništa gore od ozbiljnih svetaca.

Bili biste začuđeni
mojim sjajnim sviranjem na klaviru.

Letim baš kao što treba,
znači – samo po sebi.

Kad padnem s krova,
umem da padnem meko na zeleno.

Nije mi teško
da dišem pod vodom.

Ne žalim se:
uspela sam da otkrijem Atlantidu.

Radujem se što pred smrt
uvek uspevam da se probudim.

Čim izbije rat,
samo se okrenem na drugu stranu.

Postojim, ali ne moram
da budem dete svog doba.

Pre nekoliko godina
videla sam dva sunca.

A prekjuče pingvina.
Sasvim razgovetno.

Vislava Šimborska

Prevod: Petar Vujičić
Iz knjige: Vislava Šimborska SVAKI SLUČAJ, Izdavač: Narodna knjiga, Beograd, 1983.

Video: Pesmu velike poljske pesnikinje i dobitnice Nobelove nagrade za književnost 1996. Vislave Šimborske POHVALA SNOVA govori Sonja Jauković.

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Vislava Šimborska – REČI

REČI

— La Pologne? La Pologne? Tamo je strašno hladno, zar ne? — upitala me je i odahnula s olakšanjem. Jer toliko se nakupilo tih zemalja da je u razgovoru još najpouzdanija klima.
— O, gospođo — hoću da joj odgovorim — pesnici moje zemlje pišu u rukavicama. Ne kažem da ih uopšte ne skidaju; ako mesec počne da greje, skidaju ih. U strofama složenim od gromkog hukanja, jer samo to se probija kroz riku bure, pevaju o prostom životu pastira fokâ. Klasici riju ledenom svećom mastila po ugaženim smetovima. Ostali, dekadentni, oplakuju sudbinu snežnim zvezdicama. Ko hoće da se utopi, mora imati sekiru da bi u ledu prosekao prorub. O, draga gospođo.
Tako hoću da joj odgovorim. Ali zaboravila sam kako se na francuskom kaže foka. Nisam sigurna ni kako se kaže ledena sveća i prorub.
— La Pologne? La Pologne? Tamo je strašno hladno, zar ne?
— Pas du tout — odgovaram ledeno.

Vislava Šimborska

Vislava Šimborska

Vislava Šimborska (polj. Maria Wisława Anna Szymborska; Bnin, 2. jul 1923 — Krakov, 1. februar 2012), je bila poljska pesnikinja, esejistkinja i prevoditeljka. Objavila je svega oko 250 pesama, a prevedena je na skoro sve evropske jezike, na arapski, hebrejski, japanski i kineski. Neke od njenih knjiga su: Zato živimo, Stotinu radosti, Ljudi na mostu itd. Dobitnik je mnogih nagrada za književnost, a neke od njih su: Geteova nagrada (1991), Herderova nagrada (1995) Nobelova nagrada (1996).

PESME:

POHVALA SNOVA

CIRKUSKE ŽIVOTINJE

SVAKI SLUČAJ

MALI OGLASI

OBLACI

REČI

ZALJUBLJENI

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Vislava Šimborska – CIRKUSKE ŽIVOTINJE

CIRKUSKE ŽIVOTINJE

Medvedi lupkaju u taktu,
lav skače kroz zapaljene obruče,
majmun u žutoj tunici vozi bicikl,
puca korbač, a muzikica breči,
puca korbač i oči životinja šeta,
slon nosi bocu na glavi,
psi plešu oprezno odmeravajući korake.

Veoma se stidim, ja – čovek.

Ružno su se zabavljali tog dana:
nisu štedeli bučne aplauze,
iako je ruka duža za korbač
bacala oštru senku na pesku.

Vislava Šimborska

Vislava Šimborska – ZALJUBLJENI

ZALJUBLJENI

Tako je tiho, da čujemo
pesmicu zapevanu juče:
„Ti kreni planinom, a ja dolinom…”
Iako čujemo – ne verujemo.

Naš osmeh nije maska tuge,
a dobrota odricanje.
Čak i više nego što zaslužuju
žalimo nezaljubljene.

Tako smo začuđeni sobom,
da nas više ništa začuditi ne može?
Ni duga noću.
Ni leptir na snegu.

A kada usnimo,
u snu rastanak vidimo.
Ali, to je dobar san,
ali, to je dobar san,
jer se iz njega budimo.

Vislava Šimborska

Vislava Šimborska – MALI OGLASI

MALI OGLASI

MA KO da zna gde je
saosećanje (izmišljotina srca)
– neka se javi! neka se javi!
Na sav glas neka o tome peva
i sumanuto igra
veseleći se pod vitkom brezom,
koja bi svakog časa da brizne u plač.

UČIM ćutanje
na svim jezicima
metodom posmatranja
zvezdanog neba,
donje čeljusti sinantropa,
skoka skakavca,
noktiju novorođenčeta,
planktona,
snežne pahulje.

VRAĆAM SE ljubavi.
Pažnja! Šansa!
Na prošlogodišnjoj travi
na suncu do guše
ležite a vetar pleše
(onaj lanjski
kolovođa vaše kose).
Ponude slati pod: San.

POTREBNA osoba
za oplakivanje
staraca, koji umiru
u azilima. Molim
kandidujte se bez krštenica
i pismenih prijava.
Papiri će biti uništavani
bez potvrda.

ZA OBEĆANJA moga muža,
koji vas je obmanjivao bojama
iluzornog sveta, njegovim žagorom,
pesmom pod prozorom, psom s druge strane zida:
tobož nikada nećete biti sami
u mraku, u tišini, ne dišući
– ne odgovaram.
Noć, udovica Dana.

Vislava Šimborska