Vislava Šimborska – OBLACI

Vislava Šimborska – OBLACI Morala bih da požurim s opisivanjem oblaka — po deliću sekunde prestaju da budu oni, a počinju da bivaju drugi. Njihovo svojstvo — nikada se ne ponavljati u oblicima, nijansama, pozama i ređanju. Neopterećeni sećanjem na bilo šta, bez napora se dižu iznad činjenica. Kao nekakvi svedoci bilo čega – smesta se razgone na sve strane. U poređenju s oblacima život se čini utemeljen, i gotovo trajan i večan. U odnosu na oblake čak i kamen liči na brata, na koga se možeš osloniti, dok su oni poput dalekih i vetropirastih rođaka. Neka ljudi, ako hoće,…

Vislava Šimborska – SVAKI SLUČAJ

SVAKI SLUČAJ Desiti se moglo. Desiti se moralo. Desilo se ranije. Kasnije. Bliže. Dalje. Nije se desilo tebi. Spasao si se, jer si bio prvi. Spasao si se, jer si bio poslednji. Jer si bio sam. Jer su bili ljudi. Jer je levo. Jer je desno. Jer je padala kiša. Jer je padala senka. Jer je bilo sunčano vreme. Na sreću bila je tamo šuma. Na sreću nije bilo drveća. Na sreću šina, kuka, greda, kočnica, otvor, zaokret, milimetar, sekund. Na sreću britva je plivala po vodi. Usled, pošto, ipak, mada. Šta bi bilo da je ruka, noga, za korak,…

Vislava Šimborska – POHVALA SNOVA

POHVALA SNOVA U snu slikam kao Vermer van Delft. Tečno razgovaram na grčkom i ne samo sa živima. Vozim automobil koji mi je poslušan. Sposobna sam, pišem velike poeme. Čujem glasove, ništa gore od ozbiljnih svetaca. Bili biste začuđeni mojim sjajnim sviranjem na klaviru. Letim baš kao što treba, znači – samo po sebi. Kad padnem s krova, umem da padnem meko na zeleno. Nije mi teško da dišem pod vodom. Ne žalim se: uspela sam da otkrijem Atlantidu. Radujem se što pred smrt uvek uspevam da se probudim. Čim izbije rat, samo se okrenem na drugu stranu. Postojim, ali…

Vislava Šimborska – REČI

REČI — La Pologne? La Pologne? Tamo je strašno hladno, zar ne? — upitala me je i odahnula s olakšanjem. Jer toliko se nakupilo tih zemalja da je u razgovoru još najpouzdanija klima. — O, gospođo — hoću da joj odgovorim — pesnici moje zemlje pišu u rukavicama. Ne kažem da ih uopšte ne skidaju; ako mesec počne da greje, skidaju ih. U strofama složenim od gromkog hukanja, jer samo to se probija kroz riku bure, pevaju o prostom životu pastira fokâ. Klasici riju ledenom svećom mastila po ugaženim smetovima. Ostali, dekadentni, oplakuju sudbinu snežnim zvezdicama. Ko hoće da se…

Vislava Šimborska

Vislava Šimborska (polj. Maria Wisława Anna Szymborska; Bnin, 2. jul 1923 — Krakov, 1. februar 2012), je bila poljska pesnikinja, esejistkinja i prevoditeljka. Objavila je svega oko 250 pesama, a prevedena je na skoro sve evropske jezike, na arapski, hebrejski, japanski i kineski. Neke od njenih knjiga su: Zato živimo, Stotinu radosti, Ljudi na mostu itd. Dobitnik je mnogih nagrada za književnost, a neke od njih su: Geteova nagrada (1991), Herderova nagrada (1995) Nobelova nagrada (1996). PESME: POHVALA SNOVA CIRKUSKE ŽIVOTINJE SVAKI SLUČAJ MALI OGLASI OBLACI REČI ZALJUBLJENI Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu…

Vislava Šimborska – CIRKUSKE ŽIVOTINJE

CIRKUSKE ŽIVOTINJE Medvedi lupkaju u taktu, lav skače kroz zapaljene obruče, majmun u žutoj tunici vozi bicikl, puca korbač, a muzikica breči, puca korbač i oči životinja šeta, slon nosi bocu na glavi, psi plešu oprezno odmeravajući korake. Veoma se stidim, ja – čovek. Ružno su se zabavljali tog dana: nisu štedeli bučne aplauze, iako je ruka duža za korbač bacala oštru senku na pesku. Vislava Šimborska

Vislava Šimborska – ZALJUBLJENI

ZALJUBLJENI Tako je tiho, da čujemo pesmicu zapevanu juče: „Ti kreni planinom, a ja dolinom…” Iako čujemo – ne verujemo. Naš osmeh nije maska tuge, a dobrota odricanje. Čak i više nego što zaslužuju žalimo nezaljubljene. Tako smo začuđeni sobom, da nas više ništa začuditi ne može? Ni duga noću. Ni leptir na snegu. A kada usnimo, u snu rastanak vidimo. Ali, to je dobar san, ali, to je dobar san, jer se iz njega budimo. Vislava Šimborska

Vislava Šimborska – MALI OGLASI

MALI OGLASI MA KO da zna gde je saosećanje (izmišljotina srca) – neka se javi! neka se javi! Na sav glas neka o tome peva i sumanuto igra veseleći se pod vitkom brezom, koja bi svakog časa da brizne u plač. UČIM ćutanje na svim jezicima metodom posmatranja zvezdanog neba, donje čeljusti sinantropa, skoka skakavca, noktiju novorođenčeta, planktona, snežne pahulje. VRAĆAM SE ljubavi. Pažnja! Šansa! Na prošlogodišnjoj travi na suncu do guše ležite a vetar pleše (onaj lanjski kolovođa vaše kose). Ponude slati pod: San. POTREBNA osoba za oplakivanje staraca, koji umiru u azilima. Molim kandidujte se bez krštenica i…