Kutak za Bistrooke
Poetska proza

Vislava Šimborska – REČI

REČI

— La Pologne? La Pologne? Tamo je strašno hladno, zar ne? — upitala me je i odahnula s olakšanjem. Jer toliko se nakupilo tih zemalja da je u razgovoru još najpouzdanija klima.
— O, gospođo — hoću da joj odgovorim — pesnici moje zemlje pišu u rukavicama. Ne kažem da ih uopšte ne skidaju; ako mesec počne da greje, skidaju ih. U strofama složenim od gromkog hukanja, jer samo to se probija kroz riku bure, pevaju o prostom životu pastira fokâ. Klasici riju ledenom svećom mastila po ugaženim smetovima. Ostali, dekadentni, oplakuju sudbinu snežnim zvezdicama. Ko hoće da se utopi, mora imati sekiru da bi u ledu prosekao prorub. O, draga gospođo.
Tako hoću da joj odgovorim. Ali zaboravila sam kako se na francuskom kaže foka. Nisam sigurna ni kako se kaže ledena sveća i prorub.
— La Pologne? La Pologne? Tamo je strašno hladno, zar ne?
— Pas du tout — odgovaram ledeno.

Vislava Šimborska




back to top
Kutak za Bistrooke