Kutak za Bistrooke
Citati

Draško Ređep o Miroslavu Miki Antiću

“Kada sam u junu 1986, neposredno pred pesnikovu smrt, završavao knjigu Ulepšavanje nevidljivog (Hagiografija o Miroslavu Antiću, 1986), Antić mi je, u pero, izdiktirao jedan od krajeva te knjige:
„U celom svetu kad pišu bajku – bio jednom, bilo jednom, uveravaju te da je to istina.
Jedino u Zakavkazju počinju bajku:
Bilo jednom, a možda i nije bilo.
Ti veruj ako hoćeš, a možda i ne moraš.
Kada je reč o meni, stvar treba završiti zakavkaski.
Bio jednom, a možda i nije bio.“
Svakako, naše dugo i pouzdano pamćenje dokazuje da je bio Antić.
Pesnik, boem, umetnik reči, usmenjak, pevač, slikar, dramatičar, scenarista, veliki spavač, kapetan broda, putnik, pustolov, ljubavnik zavičaja, astronom, ali i astrolog, paor, dečak, Banaćanin, sagovornik Prevera, partner Talja, naslednik Zmaja, filmadžija, bostandžija, graditelj, džudista, majstor svakojakih veština, reporter, zaljubljenik vozova, naročito ekspresnih, mislilac, drug iz detinjstva koje nije prohujalo, bokser, opčinjen letom galeba Džonatana Livingstona.
Antić je, ponovimo uglas, tajanstvena, čudesna tačka naših govora i razgovora, naših rečenica. Ne možemo bez Antića.” – Draško Ređep

Po Drašku Ređepu, Antić je bio: pesnik, boem, umetnik reči, usmenjak, slikar, dramatičar, pustolov, ljubavnik zavičaja, paor, dečak, Banaćanin, naslednik Zmaja, filmadžija, bostandžija, reporter, mag… Antiću je gotovo čitav život prošao u nekom čudnom polusnu. Ni sam često nije mogao da razgraniči šta mu je java, a šta san. Poslednju svoju jesen, već sasvim skrhan bolešću, proveo je u Banji Junaković. Ti dani, ovako su se urezali u Ređepovo sećanje: – Voleo je ovu banju i zbog najdužeg šanka koji je ikada video. Jednog dana otišao je u obližnji Sombor, kod Milana Konjovića. Vratio se sav srećan i pohvalio mi se: “Milan me je naslikao”. Pitao sam da li ga je slikao u Galeriji, a znao sam da Konjović nikada tamo ne slika, nije tu držao ni pribor. Odgovorio mi, sad već pomalo zamuckujući da je Milanu pozirao baš u Galeriji i to dva sata. I da portret nije poneo, jer je ostao da se suši.

Kasnije je Konjović otkrio Ređepu da o Antićevom portretu nije bilo ni govora, a kamoli slikanja, ali je posle pesnikove smrti načinio portret po sećanju, koji je “Prometej” docnije štampao kao razglednicu.

Izvor: Bistrooki – www.balasevic.in.rs




back to top
Kutak za Bistrooke