DRUGA STRANA VETRA 
Ako se zadesiš zarobljen,
Sam,
A do slobode ti je stalo,
Ako te urame u gvozdeni ram
I navuku ti na glavu am,
– pretvori sebe u ogledalo.
Šta mogu?
Nežnosti da ti ne daju.
Šta mogu?
Vazduha da ti ne daju.
Ali ako zažmuris malo,
Videćeš: svi se tebi predaju.
Lepote se u tebi ogledaju,
Čudesa se u tebi ogledaju.
U zlatnom staklu tvoje samoće
Onaj ko šaku sunca ište,
Onaj ko pregršt topline hoće,
Naći ce spokoj i utočište.
Miroslav Mika Antić
