Miroslav Mika Antić – PORUKA

Miroslav Mika Antić – PORUKA

  • Posted on: 10/10/2019
  • By:

PORUKA

Kad prođu zore,
kad zaspu kiše,
i nas odavno ne bude više,
ovo je, moj daleki sine,
poruka za tvog još daljeg sina,
i za kćer najdaljih naših kćeri
kroz mnogo nadanja i godina,

za snove šarene i beskrajne,
pegave pahulje budućih zora,
za čavrljanja,
kikot
i tajne
i za sva pitanja bez odgovora.

Kad svenu zore,
kad zgasnu kiše,
i nas odavno ne bude više,
reci nek budući lepše sanjaju,
zamoli da čudno lepo sanjaju,
šapni da bolje od nas sanjaju,
pomozi im da toplije sanjaju,
ako ne sanjaju — daj im da sanjaju,
zajedno s njima sanjaj kad sanjaju,

i neka u njihovim detinjim grudima
daleka naša srca odzvanjaju
i snuju,
i kuju,
i odjekuju
kao zvonici među ljudima.

Kaži im: onamo, blizu neba,
planina jedna na sve njih čeka.
Mi smo je zidali od sna i hleba
da se uspentramo u svetlost nekad.

Mi smo je digli.
A nikad stigli.
Za ljudski vek je ogromna bila.
I posrćući — uvis smo pali,
sa ožiljcima najlepših krila.

Kad minu zore,
kad umru kiše,
i vidiš: nema nas, nema više,
reci im da smo se ljudski složili,

tebe podelili,
mene podelili,
da bismo lepše njih pomnožili.

Ovo je, moj daleki sine,
osmeh i šapat za tvoga sina
i za kćer njegovih najdaljih kćeri
kroz bezbroj nadanja i godina.

I želja da se nešto produži.
Da se pre oduži.

I da se šalje od njih još dalje.

Reci im: onamo, blizu neba,
još divnih treba,
još jakih treba,
naivnih treba
i čudnih treba.

Davno smo s mukom sve to sređivali.
Sad smo na kraju i to sredili.
Od nas su budućnost nasleđivali
Da bismo od vas večnost nasledili.
Zato im na uho promrmljaj tiše
kad zore izgore
kad splasnu kiše
— nas sutra mora tamo negde
zajedno s njima da nas ima
za jednu običnu mrvu najglasnije,
za jednu običnu mrvu najčasnije,
za jednu običnu mrvu najtiše.

Miroslav Mika Antić, Svašta umem