ZMIJA
Ispod suhog otkosa
izmilela zmija.
Oko nje pusta livada,
jedan cvet;
nad njom dva-tri oblaka,
ptica let.
Sunce sija.
Dalekom putanjom pesma,
ko zna čija.
Usamljen šum se zapleo
u travu.
Ona sluša; u zrak budno
digla glavu.
Sunce sija.
Tu su joj ubili majku
oštricom kose;
i nju će kad jednom izmili
iz ševara.
Istrunuće odeća njena
puna šara,
preliva rose.
I u večnosti posle nikad više
sunčati se neće ista zmija
nit istih ptica minuće let;
nikada više isti cvet
neće nići.
Sunce sija.
Desanka Maksimović