Vladimir Majakovski

Vladimir Vladimirovič Majakovski (1893-1930) je bio pesnik, dramski pisac, slikar, reditelj, scenograf, glumac. Najistaknutija je ličnost ruskog futurizma i prvih godina revolucije i sovjetske vlasti. Bio je osoben kao ličnost, kao pojava, kao pesnik. Od početka je bio buntovne i dinamične prirode, otvoren u nastupima i raspravama, čovek protesta i dinamičnog shvatanja života.

Umetnost nije ogledalo koje odražava svet, već čekić kojim taj svet treba oblikovati. (Majakovski)

Kao pesnik bio je inovator, uveo je u poeziju leksiku ulice, ekstatičan ton, eksplozivan jezik, neobičan rečnik, citate, nove žanrove poeme, stepenast stih.

Majakovski bi IME imao uvek, ne – „imao bi“, nego ga je i imao, oduvek. I postojalo je, može se reći, pre nego i on sam. Potom je morao da ga sustiže. S Majakovskim se desilo ovo. Taj mladić je u sebi osećao snagu, kakvu – nije znao, samo je otvorio usta i rekao: „JА!“ Pitali su ga: „Ko – ja?“ On je odgovorio: „Ja: Vladimir Majakovski’ – „JА!“ – I posle ništa više. A dalje potom – sve. Tako je i krenulo: „Vladimir Majakovski, onaj što je: ja.“ Smejali su se, ali“ЈА“ u ušima i žuta bluza u očima – ostajali su. Neki, nažalost, ni do dana današnjeg u njemu nisu ništa drugo ni videli ni čuli, ali zaboravio ga još niko nije. – Marina Cvetajeva

PESME i POEME

OBLAK U PANTALONAMA

Sebi voljenom posvećuje ove redove autor

DA L’ BISTE MOGLI?

EVO VAM!

NEŠTO MALO O PETERBURGU

IPAK

PRISTANIŠTE

ODA REVOLUCIJI

„U toku dana napišem pesmu. Tačnije – odlomke. Loše. Nigde ih nisam štampao. Noć. Sretenski bulevar. Čitam ih Burljuku. Dodajem – to je jedan moj poznanik. David zastade. Osmotri me. Zaurla: „Pa, to ste vi sami napisali! Vi ste genijalan pesnik!“ Obradova me taj grandiozni i nezasluženi epitet. Uronim ceo u stihove. Te večeri, sasvim neočekivano, postao sam pesnik.“ – Vladimir Majakovski u autobiografiji „Ja lično“

19. 7. 1893. godine u gruzijskom selu Bagdadi (tokom sovjetske ere dobilo je status grada i nosilo ime Majakovski) rođen je veliki ruski umetnik Vladimir Majakovski. Bio je pesnik, dramski pisac, slikar, reditelj, novinar, urednik, scenograf, glumac…

Ovaj umetnik markantne pojave i neobično snažne ličnosti svojom avangardnom poetikom i duboko intimnim revolucionarnim stavom kršio je kanone dotadašnje umetnosti i ostavljao bez daha svuda gde se oprobao, od poezije do slikarstva i nikoga nije ostavljao ravnodušnim. Čak i kada se obraćao masama polazilo mu je za rukom da socijalnu i političku tematiku uzdigne na nivo umetnosti i da prenese sav svoj žar, veru i energiju i na njih.

Igrao se vešto rečima, razbio je tradicionalnu strukturu stiha i stvorio novu koja je brzo našla svoj put do publike i van Rusije. Zbog svojih revolucionarnih aktivnosti već 1910. robijao je 11 meseci, a po izlasku iz zatvora upisuje Školu slikarstva, vajarstva i arhitekture u Moskvi, jer jedino tamo nije morao da potpiše izjavu lojalnosti. Na Akademiji je došao u kontakt sa futuristma i brzo postao rodonačelnik književnog pokreta futurizma.

Nakon pobede revolucije bez dvoumljenja se uključio u aktivnu kulturnu izgradnju nove države, međutim vremenom se razočarao životom posle revolucije, oštro je ismevao u svojim satiričnim delima negativne pojave i na kraju okončao sopstveni život.

Njegov biograf Dmitrij Bikov rekao je: „Imala je pravo Marina Cvetajeva kad je rekla da je Majakovski na svojim dugim nogama odšetao nekud daleko, iza horizonta, i da će nas tamo još dugo čekati…“