Vladimir Majakovski – Sebi voljenom posvećuje ove redove autor

Četiri sata. Teški kao udar. “Caru — carevo, bogu — božje!” A neko kao ja kuda bi, kuda? I šta se meni dati može? Kada bi bio malecan kao Veliki okean — čučnuo bih na talase, uz plimu koketovao s lunom ko s ženom. Gdje naći dragu koja bi bila kao ja? Takvu ne bi držalo nebo maleno! O, kada bih prosjak bio kao milijarder! Pare? Šta će duši? Nezasit lopov u njoj ipak spije. Moje želje — to je horda što ruši, malo joj je zlato svake Kalifornije. Kada bih bio mucav ko Dante ili Petrarka! Dušu jedinoj dati!…

Vladimir Majakovski – MAJSKA PJESMA

MAJSKA PJESMA Sve se okiti listom — zima nesta uz krik. Idemo dolinom čistom i ja, i ti, i svi. Proljeće suši selom svoje rublje bijelo. Mladićki i veselo idemo! Idemo! Idemo! Na papiru, na platnu — vatru umotrimo, zastavu crvenu, zlatnu nosimo. Nosimo! Nosimo! Ulica je sve jača, od proljeća se sija. Naš odred korača: i mi, i ti, i ja. Vladimir Majakovski Prevod: Božo Bulatović Iz knjige: Majakovski PESME, Izdavač: Izdavačko preduzeće Rad, Beograd, 1964. Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i…

Vladimir Majakovski – PRISTANIŠTE

PRISTANIŠTE Krpe su vode pod trbuhom bile. Cepali ih beli na talase zubi. I krik sirena — ko da su se lile pohota i ljubav bakrom koji trubi. Kolevkom ulaza barke se gušile, pripile se uz dojke gvozdenih matera. Ogluvelih brodova u ušima gorele su minđuše lengera. 1912. Vladimir V. Majakovski Prevod: Bora Ćosić Iz knjige: V. V. Majakovski PESME, izdavač: Izdavačko preduzeće Rad, Beograd, 1964. Foto kolaž: Bistrooki Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji…

Vladimir Majakovski – EVO VAM!

EVO VAM! Izliće se, odavde, sokakom iz snova, po čovjeku vaša debljina što ubija, ja vam pokazah samo kutiju stihova ja — jevtinih riječi rasipnik i trošadžija. Vama, muškarče, brkovi su od kupusa iz nepojedenog ščija što klapi; vi, ženo, imate bjelila neka gusta, žmirkate ko ostrige kad je rak ošapi. Svi se vi na pjesničko srce, ko na leptira, ljutite,prljavi, sa i bez kaljača. Gomila pozvjerinji, prepuna nemira, nakostriješi se stonoga vaška. A ako ja danas, što ličim na Hune, neću da majmunišem, jer vama to prija, ja ću — evo vam! — da se kikoćem i da pljunem,…

Vladimir Majakovski – ODA REVOLUCIJI

ODA REVOLUCIJI Tebi, izviždanoj, praćenoj kikotom topova, tebi, koju rani bajoneta ogovaranje zlo, ushićeno uznosim nad lebdećim psovkama ode svečano “O!” O, zverinja! O, detinjska! O, petparačka! O, velika! Kakva ti imena još nisu doneli? I koji ćeš još lik uzeti, dvolika? Oblik građevine skladne il’ ruševina gomile? Mašinovođi, Što je obasut prašinom ugljenom, rudaru, što probija slojeve ruda, ti kadiš, kadiš rečju oduševljenom u slavu čovekova truda. A sutra hram Blaženog ukrase svoga krova uzalud uznosi, milosti željan — tvoji šestopalačni, poput veprova, ruše vekove Kremlja. “Slava” Na predsmrtnom putovanju cvili bono. Cik sirena — ko da se prigušeno…

Vladimir Majakovski – IPAK

IPAK Ulica se provalila ko nos sifilitika. Reka — sladostrašće rasplinuto u slini. Odbacivši rublje do poslednjeg listića, parkovi se sramno steru u junskoj vrućini. Izađoh na trg, kraj osvetljen gusto pade mi na glavu, ko riđa perika. I plaše se ljudi — iz mojih se usta koprcaju noge nesvarenog krika. Ali osuditi me neće i neće dići graju, ko proroku pred noge staviće do cveta cvet. Svi ti, razvaljenih noseva, znaju: Ja — njihov sam poet. Kao krčma plaši me vaš strašni sud! Mene će jedinog kroz goruće zdanje prostitutke poneti ko svetinju svud i bogu pokazati kao opravdanje.…

Vladimir Majakovski – NEŠTO MALO O PETERBURGU

NEŠTO MALO O PETERBURGU Suza s krova u oluk pljusne, praveć u reci uvojke; a neba spuštene usne zagrizle kamene dojke. I nebu — stihlom — došla vjera: tamo, gdje činije mora brode, suri kočijaš umorno tjera dvogrbu kamilu Neve-vode. 1913—16. Vladimir Majakovski Prevod: Božo Bulatović Iz knjige: V. V. Majakovski – PESME, Izdavačko preduzeće RAD, Beograd, 1964.

Vladimir Majakovski – DA L’ BISTE MOGLI?

DA L’ BISTE MOGLI? Izbacivši iz čaše boju, namazah sliku radnog dana; na pihtijnom pokazah loju kose obraze okeana. Na limene ribe krljušti durnoj pročitah novih usta poruku. A vi, da Г biste mogli nokturno izvesti na flauti-oluku? 1913. Vladimir Majakovski Prevod: Bora Ćosić Iz knjige: V. V. Majakovski PESME, Izdavačko preduzeće RAD, Beograd, 1964.

Vladimir Majakovski

Vladimir Vladimirovič Majakovski (1893-1930) je bio pesnik, dramski pisac, slikar, reditelj, scenograf, glumac. Najistaknutija je ličnost ruskog futurizma i prvih godina revolucije i sovjetske vlasti. Bio je osoben kao ličnost, kao pojava, kao pesnik. Od početka je bio buntovne i dinamične prirode, otvoren u nastupima i raspravama, čovek protesta i dinamičnog shvatanja života. Kao pesnik bio je inovator, uveo je u poeziju leksiku ulice, ekstatičan ton, eksplozivan jezik, neobičan rečnik, citate, nove žanrove poeme, stepenast stih. “Majakovski bi IME imao uvek, ne – “imao bi”, nego ga je i imao, oduvek. I postojalo je, može se reći, pre nego i…

Vladimir Majakovski – OBLAK U PANTALONAMA

OBLAK U PANTALONAMA Tetraptih PROLOG Misao vašu, što mašta na omekšalom mozgu, ko lakej na masnoj sofi, od sala nadut, dražiću dronjcima srca okrvavljenim grozno, sit narugavši se, bezočan i ljut. Ja u duši nemam nijedne sede vlasi, ni staračke nežnosti nema u njoj! Svet sam zaglušio snagom svog glasa, dvadeset dvogodišnjak – idem, lepotan, svoj. Nežni! Vi ljubav stavljate na violinu. Na talambase je mećete grube. A ne možete ko ja izvrnuti svoju kožurinu, tako da još svuda sve samih usana bude. Dođite u kafanu da se naučite – u haljini od batista prava, pristojna činovnica anđeoske lige I…