Danilo Kiš

Danilo Kiš је jedan od naših najznačajnijih pisaca druge polovine 20. veka. Od 1937. do 1942. godine živeo je u Novom Sadu, u Bemovoj ulici, danas Ćirpanovoj, koja se u „Ranim jadima“ zove Ulica divljih kestenova. („Zakucaću na neka vrata i pitaću: Da li se ova ulica pre rata zvala Bemova ulica, jer mi je sve to vrlo sumnjivo, gospodine, ne verujem da bi tolika kestenova stabla nestala, makar bi jedno ostalo, drveće, valjda, ima duži vek, kestenovi, gospodine, ne umiru tek tako.“) Diplomirao je 1958. na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao prvi student na Katedri za istoriju svetske književnosti…

Marina Cvetajeva – B. Pasternaku

* * * B. Pasternaku Raz-stojanje: vrste, milje . . . Nas su raz-stavili, raz-sadili, Da bismo bili tihi ko dva siročeta, Na dva razna kraja sveta. Raz-stojanje: vrste, daljina sura . . . Nas su razlepili, razlemili, I nisu znali da je to – legura Nadahnuća: žile i tetive . . . Nisu nas zavadili – već razbili, žive Raslojili . . . Uz zidove i rovove. Raselili su nas, ko orlove – Zaverenike: vrste, daljine . . . Nisu nas rastrojili – samo su nas smutili. Po čestarima zemljine širine Nas su, kao siročiće, raz-putili. Koji je već…

Boris Pasternak

Boris Pasternak (1890-1960) je bio jedan od najznačajnijih ruskih pisaca 20. veka i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1958. godine. Rođen je u Moskvi 10. februara 1890. Od najranijeg detinjstva bio je okružen umetnošću, čak je i odrastao u zgradi Likovne akademije u kojoj je predavao njegov otac slikar, koji je više puta portretisao Tolstoja i ilustrovao Tolstojeve knjige, bio prijatelj sa Rilkeom i drugim velikim umetnicima tog doba. Završio je studije filozofije, pisao romane, priče, poeziju, eseje i prevodio na ruski Šilera, Šekspira, Getea… Nakon dugih godina pisanja završio je 1955. godine roman „Doktor Živago“ koji do 1988. nije…

Marina Cvetajeva – Neko je sazdan od kamena, neko od gline…

Neko je sazdan od kamena, neko od gline — A srebro svetluca iz mog imena! Moja je — izdaja, moje je ime — Marina, Ja sam — nepostojana morska pena. Onima što nose glinu u svom rebru — Nadgrobne ploče i sanduk što zjapi… — U krstionici sam morskoj krštena — u srebru — U skoku — ja se razbijam u gorke kapi! Kroz svako srce, kroz sve guste mreže Probiće se moja samovolja. — Vidiš li ove obrve što beže? Mene nećeš pretvoriti u so zemnih polja. Drobeći se o granitna vaša kolena, Ja sa svakim talasom — vooskrsavam!…

Marina Cvetajeva – GATANJE

Ko što pred carevima i knezovima padaju zidine  — Spadnite, tugo-čame-gorčine, S moje mlade rabe Marine Pravovernice. Prošumite poput prolećnih voda, kradom, Nad mojom rabom Mladom. (Zlatan prsten ded u vodu baci, Po grudima jajce kotrljaju u šaci!) Od slatkih reči, od besanica, Od groznih zmija, od groznica, Od saveta družbenica, Od čoveka od opaka, Od mladih prijatelja — Od starih kneževa — Zaklanjam gospodaricu-knjeginju, Mladu moju, vernu moju rabinju. (Nakloni lice, Raspoli jajce!) Nek rastu njeni dvorovi Iznad snežnih litica, Nek jure njeni putovi Iznad oblaka-ptica. Nek joj se zemaljski knezovi Klanjaju sve dublje, Nek joj u kesi zazvone…

Marina Cvetajeva – PESME O BLOKU

PESME O BLOKU Ime je tvoje — u ruci ptica, Ime je tvoje — na jeziku leda kockica. Jedno-jedino micanje usana. Ime je tvoje — pet slova osama. Loptica uhvaćena u letu svom, U ustima srebrnog praporca zvon. Kamen bačen u ribnjak, u zôvu, Zajecaće tako kako tebe zovu. Ko noćnih kopita štropot strmi Gromko tvoje ime grmi. I kazaće nam ga u slepe oči, zorom, Zvonko krcnuli oroz. Ime je tvoje — ah, ne sroči! — Ime je tvoje — poljubac u oči, U nežnu studen kapaka — usne. Ime je tvoje — poljubac u sneg. Izvorski, leden, plav…

Marina Cvetajeva – Stihovi moji, pisani odavno…

Stihovi moji, pisani odavno, Još dok i ne znah da sam poeta, Briznuli kao voda nad fontanom, Iskre vatrometa, Što se nezvani, ko đavoli vrte U svetilištu, gde je san i kâd, Stihovi moji o mladosti i smrti, — Nečitani nikad! — Razbacani po prašnim rafovima (Gde niko nije ni tražio vas!) Stihovi moji, kao skupa vina, Dočekaće svoj čas. maj 1913. Koktobel Marina Cvetajeva Prevod: Olga Vlatković Iz knjige: Marina Cvetajeva – Zemaljska obeležja, izdavač: Prosveta, Beograd, 1973 Моим стихам, написанным так рано, Что и не знала я, что я – поэт, Сорвавшимся, как брызги из фонтана, Как искры…

Vladimir Majakovski

Vladimir Vladimirovič Majakovski (1893-1930) je bio pesnik, dramski pisac, slikar, reditelj, scenograf, glumac. Najistaknutija je ličnost ruskog futurizma i prvih godina revolucije i sovjetske vlasti. Bio je osoben kao ličnost, kao pojava, kao pesnik. Od početka je bio buntovne i dinamične prirode, otvoren u nastupima i raspravama, čovek protesta i dinamičnog shvatanja života. Kao pesnik bio je inovator, uveo je u poeziju leksiku ulice, ekstatičan ton, eksplozivan jezik, neobičan rečnik, citate, nove žanrove poeme, stepenast stih. “Majakovski bi IME imao uvek, ne – “imao bi”, nego ga je i imao, oduvek. I postojalo je, može se reći, pre nego i…

Marina Cvetajeva – PESNICI

PESNICI Pesnik – izdaleka povede reč. Pesnika – daleko povede reč. Planetama, predznacima… okolnih priča. Jarugama… Između da i ne On će – čak sa zvonare da zamahne – Izvući zasun… Putu komete je sličan Poete put. Uzročnosti rasute karike – Eto mu veze! Uvis čelom – zar U očaj ćete! Poete pomračenja ni stari Ne predviđa kalendar. On je taj koji pomeša karte, Vara u težini, računu; slučaj Onaj koji iz klupe startuje S pitanjem, i Kanta potuče, On je u kamenom grobu Bastilje – Kao drvo obiljem prekrasno. Onaj – uvek bez traga i glasa, Onaj voz na…