Ознака: Marina Cvetajeva

Marina Cvetajeva – MESEČEV SJAJ

Marina Cvetajeva – MESEČEV SJAJ / Марина Ивановна Цветаева (1892 — 1941) – НОВОЛУНЬЕ / Tekst pesme (srpski – ruski):

Mladi mesec se pojavio
iznad vlažnih od rosa poljana.
Mili, daleki, tuđi — dođi,
da budem tvoja dragana.

Danju se skrivam, danju ćutim,
Izađe mesec — više ne mogu da se borim.
U noći punoj mesečine
za dragim ramenom od želje gorim.

I ne pitam se: Ko je on?
Na usnama ću saznati tvojim.
Danju su zagrljaji samo grubi,
danju se samo zanosa bojim.

Od gordog đavola muči me strah,
pa lažem s osmehom na usnama.
A noću — mili, daleki, tuđi… Ah!
Mesečev sjaj je nad šumama.

1909.

Marina Cvetajeva

Prevod: Ljubica Nestorov

НОВОЛУНЬЕ

Новый месяц встал над лугом,
Над росистою межой.
Милый, дальний и чужой,
Приходи, ты будешь другом.

Днём — скрываю, днём — молчу.
Месяц в небе, — нету мочи!
В эти месячные ночи
Рвусь к любимому плечу.

Не спрошу себя: «Кто ж он?»
Всё расскажут — твои губы!
Только днём объятья грубы,
Только днём порыв смешон.

Днём, томима гордым бесом,
Лгу с улыбкой на устах.
Ночью ж… Милый, дальний… Ах!
Лунный серп уже над лесом!

(Таруса, октябрь 1909)

Марина Ивановна Цветаева (1892 — 1941)

 

Video: recitacija pesme MESEČEV SJAJ

PESNIČKI PREVODI

PESNIČKI PREVODI / Najlepše pesme svetske književnosti u prevodu naših eminentnih pesnika i književnika

ALEKSA ŠANTIĆ

LAZA KOSTIĆ

BRANKO MILJKOVIĆ

IVO ANDRIĆ

DANILO KIŠ

STEVAN RAIČKOVIĆ

PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ

JOVAN DUČIĆ

 

Danilo Kiš

Danilo Kiš је jedan od naših najznačajnijih pisaca druge polovine 20. veka. Od 1937. do 1942. godine živeo je u Novom Sadu, u Bemovoj ulici, danas Ćirpanovoj, koja se u „Ranim jadima“ zove Ulica divljih kestenova. („Zakucaću na neka vrata i pitaću: Da li se ova ulica pre rata zvala Bemova ulica, jer mi je sve to vrlo sumnjivo, gospodine, ne verujem da bi tolika kestenova stabla nestala, makar bi jedno ostalo, drveće, valjda, ima duži vek, kestenovi, gospodine, ne umiru tek tako.“)

Diplomirao je 1958. na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao prvi student na Katedri za istoriju svetske književnosti sa teorijom književnosti. Kao lektor boravio je u Strazburu, Bordou i Lilu. Prevodio je sa ruskog, mađarskog, francuskog, engleskog i nemačkog jezika, a njegova dela prevode se i danas na brojne svetske jezike.

Dobitnik je mnogih značajnijih domaćih i inostranih nagrada: Andrićeve, Njegoševe, Sedmojulske, Ninove (1972. godine za „Peščanik“, ali je nagradu nekoliko godina kasnije vratio), američke nagrade „Bruno Šulc“, nagrade grada Nice za celokupno književno delo, italijanske „Premio letterario Tevere”, nemačke „Preis des Literaturmagazins“, nosilac je francuskog priznanja Vitez umetnosti i književnosti…

Dopisni član SANU postao je 1988. godine. Jedan od njegovih saveta mladom piscu bio je i: „Ako ne možeš reći istinu – ćuti.“

„Znalac i poznavalac mnogih jezika, majstor književnog izražavanja na maternjem, Kiš je u pisanju postizao punoću koja bi se mogla nazvati – srž jezika uopšte. Ni reč više, ni reč manje. Idealan poredak mere i značenja.“ — Vida Ognjenović

Danilo Kiš – EOLSKA HARFA

„Ne piše se samo rečima, nego i bićem, etosom i mitosom, sećanjem, tradicijom, kulturom, zamahom jezičkih asocijacija, svim onim, dakle, što se kroz automatizam jezika pretvara u zamah ruke (i obratno).“ Danilo Kiš

PESME

Ruža: Saint-Exupéry

Raštimovani klavir

PESMA

„Ne piši za ʼprosečnog čitaocaʼ: svi su čitaoci prosečni.
Ne piši za elitu, elita ne postoji; elita si ti.
Ne misli o smrti, i ne zaboravljaj da si smrtan.
Ne veruj u besmrtnost pisca, to su profesorske gluposti.
Ne budi tragično ozbiljan, jer to je komično.
Ne budi komedijant, jer su boljari navikli da ih zabavljaju.
Ne budi dvorska luda.
Ne misli da su pisci ʼsavest čovečanstvaʼ: video si već toliko gadova.
Ne daj da te uvere da si niko i ništa: video si već da se boljari boje pesnika.“

(Danilo Kiš, „Saveti mladom piscu“)

Prevodi i prepevi:

Josif Brodski – ŽIVOT U DIFUZNOM SVETLU

Šarl Bodler – UZLET

Ferenc Feher – ODA VETRU

Sergej Jesenjin – MOJ ŽIVOT

Sergej Jesenjin – BOGOMOLJCI

Sergej Jesenjin – O, majko božja…

Marina Cvetajeva – B. Pasternaku

Marina Cvetajeva – GATANJE

Marina Cvetajeva – ORFEJ

Ana Ahmatova – SIVOOKI KRALJ

Ana Ahmatova – TREĆA ZAČETEVSKA

„Kvalitet literature jeste zapravo u pojedinostima. Literaturu čini detalj, a ne takozvani veliki potezi. Ili, ako hoćemo tačnije, veliki potezi su napravljeni od detalja. (…) I još uvek tvrdim, to je jedna od osnovnih postavki mog literarnog pristupa i viđenja literature, da je stvarnost autentičnija od svakog domišljanja.“ Danilo Kiš

„Pisac i čitalac to su samo dve samoće, slučajan susret dva srodna senzibiliteta, kratak trenutak prepoznavanja i identifikacije, ali iz tog se susreta ne može roditi ništa, osim možda sumnje.“
„Čitalac je, naravno, u konačnoj instanci, onaj koji daje piscu najveću zadovoljštinu. No, ja se nerado pouzdajem u kvantitet. Više bih voleo (to, na žalost, ne zavisi od mene) deset pravih čitalaca od stotinu ili hiljadu onih koji nisu došli do knjige po izbornoj srodnosti nego je to slučajno.“ (Danilo Kiš, „Gorki talog iskustva“)

 

Marina Cvetajeva – B. Pasternaku


* * *
B. Pasternaku

Raz-stojanje: vrste, milje . . .
Nas su raz-stavili, raz-sadili,
Da bismo bili tihi ko dva siročeta,
Na dva razna kraja sveta.

Raz-stojanje: vrste, daljina sura . . .
Nas su razlepili, razlemili,
I nisu znali da je to – legura

Nadahnuća: žile i tetive . . .
Nisu nas zavadili – već razbili, žive
Raslojili . . .
Uz zidove i rovove.
Raselili su nas, ko orlove –

Zaverenike: vrste, daljine . . .
Nisu nas rastrojili – samo su nas smutili.
Po čestarima zemljine širine
Nas su, kao siročiće, raz-putili.

Koji je već – koji – zar kraj marta?!
Razbili su nas – kao špil karata!

(24. mart 1925)

Marina Cvetajeva

Prevod: Danilo Kiš
Iz knjige: Danilo Kiš PESME I PREPEVI

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Boris Pasternak

Boris Pasternak (1890-1960) je bio jedan od najznačajnijih ruskih pisaca 20. veka i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1958. godine. Rođen je u Moskvi 10. februara 1890. Od najranijeg detinjstva bio je okružen umetnošću, čak je i odrastao u zgradi Likovne akademije u kojoj je predavao njegov otac slikar, koji je više puta portretisao Tolstoja i ilustrovao Tolstojeve knjige, bio prijatelj sa Rilkeom i drugim velikim umetnicima tog doba. Završio je studije filozofije, pisao romane, priče, poeziju, eseje i prevodio na ruski Šilera, Šekspira, Getea…

Nakon dugih godina pisanja završio je 1955. godine roman „Doktor Živago“ koji do 1988. nije objavljen u njegovoj zemlji. Očajan, slao je kopije romana svojim prijateljima po svetu i roman je prvi put objavljen u Italiji, 1957. godine, potom i na druge jezike i na kraju krunisan Nobelovom nagradom 1958. godine, koju u strahu od deportacije nije primio.

Dva dana nakon što je čuo kako je osvojio ovu prestižnu nagradu poslao je telegram sledećeg sadržaja Švedskoj akademiji: „Neizmerno zahvalan, dirnut, ponosan, začuđen, zbunjen.“

Četiri dana nakon toga poslao je još jedan telegram Švedskoj akademiji: „Uzimajući u obzir značenje ove nagrade u društvu kojem pripadam moram je odbiti. Molim Vas da se ne uvredite mom dobrovoljnom odbijanju.“

Nagradu je tek 1989. godine preuzeo njegov sin. „Doktor Živago“ je na vrhu bestseler liste „Njujork tajmsa“ bio čak šest meseci.

Preminuo je u Predelkinu kraj Moskve 30. maja 1960. godine.

„Knjiga je kockasto parče vrele savesti koja se puši — i ništa više.“ – Boris Leonidovič Pasternak

PESME

TALASI

O, da sam znao da je tako…

Život – sestra moja

ZIMSKO NEBO

Ne kao ljudi, ne bogovetno…

KO ŽARAČ PEPEO BRONZANI

MEĆAVA

OVDE JE IZGUBIO ZAGONETNOST NOKAT TAJANSTVENI

Februar

PROLEĆE

„Kada bismo Pasternaka (pesnika) preveli na prozu, dobili bismo prozu Pasternakovu, mnogo tamniju od njegovih stihova. (…) Jer, ne zaboravimo, lirika razjašnjava tamno, a skriva očigledno… Pasternaka može da prepriča jedino sam Pasternak, što on i čini u svojoj genijalnoj prozi, bacajući nas odmah iz sna u san.“ – Marina Cvetajeva

U najvažnije pesničke knjige Pasternaka ubrajaju se Teme i varijacije, Moja sestra život, Drugo rođenje, kao i poeme na temu Revolucije: Visoka bolest i Poručnik Šmit. Iako je bio uspešan i kao novelista svoju svetsku slavu duguje pre svega romanu Doktor Živago i Nobelovoj nagradi. Slavi Doktora Živaga doprinela je ekranizacija koju je uradio Dejvid Lin, sa Omarom Šarifom u glavnoj ulozi.

 

Marina Cvetajeva – Neko je sazdan od kamena, neko od gline…

Neko je sazdan od kamena, neko od gline —
A srebro svetluca iz mog imena!
Moja je — izdaja, moje je ime — Marina,
Ja sam — nepostojana morska pena.

Onima što nose glinu u svom rebru —
Nadgrobne ploče i sanduk što zjapi…
— U krstionici sam morskoj krštena — u srebru —
U skoku — ja se razbijam u gorke kapi!

Kroz svako srce, kroz sve guste mreže
Probiće se moja samovolja. —
Vidiš li ove obrve što beže?
Mene nećeš pretvoriti u so zemnih polja.

Drobeći se o granitna vaša kolena,
Ja sa svakim talasom — vooskrsavam!
Živela pena — vesela pena —
Visoka pena morska!

23. maj 1920.

Marina Cvetajeva

Prevod: Danilo Kiš
Iz knjige: Marina Cvetajeva – Zemaljska obeležja, Izdavač: Prosveta Beograd 1973.

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Marina Cvetajeva – GATANJE

Marina Cvetajeva – GATANJE / Prevod: Danilo Kiš / Pesnički prevodi

Ko što pred carevima i knezovima padaju zidine  —
Spadnite, tugo-čame-gorčine,
S moje mlade rabe Marine
Pravovernice.

Prošumite poput prolećnih voda, kradom,
Nad mojom rabom
Mladom.
(Zlatan prsten ded u vodu baci,
Po grudima jajce kotrljaju u šaci!)

Od slatkih reči, od besanica,
Od groznih zmija, od groznica,
Od saveta družbenica,
Od čoveka od opaka,
Od mladih prijatelja —
Od starih kneževa —
Zaklanjam gospodaricu-knjeginju,
Mladu moju, vernu moju rabinju.

(Nakloni lice,
Raspoli jajce!)

Nek rastu njeni dvorovi
Iznad snežnih litica,
Nek jure njeni putovi
Iznad oblaka-ptica.

Nek joj se zemaljski knezovi
Klanjaju sve dublje,
Nek joj u kesi zazvone
Zlatne rublje.

Rđa — s noža.
S tebe, gospòža,
Žal!

21. maj 1917.

Marina Cvetajeva

Prevod: Danilo Kiš

Iz knjige: Marina Cvetajeva Zemaljska obeležja, Izdavač: Prosveta, Beograd 1973.

Marina Cvetajeva – PESME O BLOKU

PESME O BLOKU

Ime je tvoje — u ruci ptica,
Ime je tvoje — na jeziku leda kockica.
Jedno-jedino micanje usana.
Ime je tvoje — pet slova osama.
Loptica uhvaćena u letu svom,
U ustima srebrnog praporca zvon.

Kamen bačen u ribnjak, u zôvu,
Zajecaće tako kako tebe zovu.
Ko noćnih kopita štropot strmi
Gromko tvoje ime grmi.
I kazaće nam ga u slepe oči, zorom,
Zvonko krcnuli oroz.

Ime je tvoje — ah, ne sroči! —
Ime je tvoje — poljubac u oči,
U nežnu studen kapaka — usne.
Ime je tvoje — poljubac u sneg.
Izvorski, leden, plav gutljaj gust.
S imenom tvojim — san je dubok, gust.

16. april 1916.

2

Priviđenje nežno,
Viteže bez mane,
Ko te prizva, grešno,
U moje mlade dane?

U magli nad visom
Stojiš — rizom
Snežnom ogrnut.

Ne goni me to
Vetar gradom,
Već mi je treće
Veče — nečisti za tragom.

Ureko me nežni,
Plavooki — snežni
Pesnik.

Snežni mi labud
Ćilim stere šuštav.
Perje lebdi sad svud
I u sneg se spušta.

Po perjanim vlastima
Idem ka vratima
Za kojima je — smrt.

On mi peva
Za plavim oknom mekim,
On mi peva
Paporcima dalekim.

Dugim krikom,
Labuđim klikom —
Zove.

Milo priviđenje!
Znam —  vidim te tek kad zaspim.
Učini milost:
Amin, raspi se, raspi!
Amin.

1. maj 1916.

4

Zveri — brlog pun.
Putniku —  drum,
Mrtvacu — hum.
Svakom — svoje.

Ženi — varanje,
Caru — carevanje,
Meni — da slavim
Ime tvoje.

2. maj 1916.

6

Mislili su da je čovek!
I u smrt ga nagna tlačitelj.
Sad mrtav je. Dovek.
Za mrtvim anđelom plačite!

On je u smiraj dana
Opevao lepotu večernju.
Tri voštana plama
Drhture,u sujeverju.

Polazili su od njega zraci —
Žarke žice po snegu posnom.
Tri voštane sveće kraci —
Suncu! Svetlosnom!

O, pogledajte — kako su
Upali tamni kapci!
O, pogledajte — kako su
Slomljeni krila kraci!

Crni čita čtec,
Tapkaju ljudi prazni…
— Mrtav leži poet-žrec
I vaskrs praznuje praznik.

6. maj 1916.

Marina Cvetajeva

Prevod: Danilo Kiš
Iz knjige: Marina Cvetajeva Zemaljska obeležja, Izdavač: Prosveta Beograd 1973.

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Marina Cvetajeva – Stihovi moji, pisani odavno…

Stihovi moji, pisani odavno,
Još dok i ne znah da sam poeta,
Briznuli kao voda nad fontanom,
Iskre vatrometa,

Što se nezvani, ko đavoli vrte
U svetilištu, gde je san i kâd,
Stihovi moji o mladosti i smrti,
— Nečitani nikad! —

Razbacani po prašnim rafovima
(Gde niko nije ni tražio vas!)
Stihovi moji, kao skupa vina,
Dočekaće svoj čas.

maj 1913.
Koktobel

Marina Cvetajeva

Prevod: Olga Vlatković
Iz knjige: Marina Cvetajeva – Zemaljska obeležja, izdavač: Prosveta, Beograd, 1973

Моим стихам, написанным так рано,
Что и не знала я, что я – поэт,
Сорвавшимся, как брызги из фонтана,
Как искры из ракет,

Ворвавшимся, как маленькие черти,
В святилище, где сон и фимиам,
Моим стихам о юности и смерти,
– Нечитанным стихам! –

Разбросанным в пыли по магазинам
(Где их никто не брал и не берет!),
Моим стихам, как драгоценным винам,
Настанет свой черед.

Марина Цветаева

Foto kolaž: Bistrooki

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)