Marina Cvetajeva – PESME, CITATI, BIOGRAFIJA
Marina Ivanovna Cvetajeva (1892–1941) rođena je u Moskvi, gde se školuje završno sa gimnazijom. Studirala je starofrancusku književnost u Parizu, na Sorboni. Od svojih ranih godina bavi se poezijom, biografi kažu — od šeste. Cvetajeva je umnogome pojam za nove poetske puteve koje je otkrila naša epoha.
„Prvi ljubavni pogled – to je ono najkraće između tve tačke, ona božanska prava koja je neponovljiva.“ – Marina Cvetajeva
PESME:
Neko je sazdan od kamena, neko od gline…
Oduzmite biser – preostaće suze…
Ruke su mi date — da pružam svakom obe…
„Svi ćemo proći. Za pedeset godina svi ćemo biti u zemlji. Pojaviće se novi likovi pod večitim nebom. I imam volju da svima koji još žive, doviknem: Pišite, pišite što više! Učvršćujte svaki tren, svaki gest, svaki uzdah! Ali ne samo gest – nego i oblik ruke koja ga je načinila; ne samo uzdah – nego i izraz usana s kojih je lako sleteo.“ – Marina Cvetajeva, 1913
BIOGRAFIJA
Osmog oktobra 1892. godine u Moskvi je rođena velika ruska pesnikinja Marina Cvetajeva. Počela je da piše stihove još u šestoj godini, prve pesme je objavila u šesnaestoj, a prvu zbirku pesama u osamnaestoj godini.
Kako bi se pridružila suprugu belogardejcu, od 1922. do 1939. živela je u emigraciji, u Berlinu, Pragu i Parizu. Ubrzo je shvatila da taj emigrantski svet, nema ničeg zajedničkog sa njenim idealima i sukobljava se sa najuticajnijim literarnim krugovima ruske emigracije, sva vrata joj se zatvaraju i gotovo da joj se ništa više lepo i dobro više nije dešavalo, ni privatno, ni profesionalno.
Iako je pisala svakodnevno, od 1928. nije uspela da objavi nijednu knjigu i dovedena je u situaciju da se bori da preživi.
Govorila je: „Sve me vuče u Rusiju, u koju ne mogu da odem. Ovde sam nepotrebna. Tamo sam nemoguća.“
Kada se 1939. sa sinom vratila u zemlju nije zatekla supruga i kćerku, koji su ranije otputovali. Suprug je bio streljan, a kćerka osuđena na progonstvo. Nije imala nikakav pristup književnim krugovima i ne videvši nikakav izlaz oduzela je sebi život 31. avgusta 1941.
Njen sin je poginuo na frontu 1944. Tek 1965. u Moskvi je objavljen izbor njene poezije sa predgovorom Vladimira Orlova. U Njujorku je 1953. izašla zbirka njenih proznih tekstova, a u Parizu 1972. izbor pisama. Danas je jedna od najpriznatijih ruskih pesnikinja.
Foto kolaži: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)