Marina Ivanovna Cvetajeva (1892–1941) rođena je u Moskvi, gde se školuje završno sa gimnazijom. Studirala je starofrancusku književnost u Parizu, na Sorboni. Od svojih ranih godina bavi se poezijom, biografi kažu — od šeste. Cvetajeva je umnogome pojam za nove poetske puteve koje je otkrila naša epoha. ¹
“Prvi ljubavni pogled – to je ono najkraće između tve tačke, ona božanska prava koja je neponovljiva.” – Marina Cvetajeva
PESME:
Neko je sazdan od kamena, neko od gline…
Oduzmite biser – preostaće suze…
ORFEJ
Ruke su mi date — da pružam svakom obe…
“Svi ćemo proći. Za pedeset godina svi ćemo biti u zemlji. Pojaviće se novi likovi pod večitim nebom. I imam volju da svima koji još žive, doviknem: Pišite, pišite što više! Učvršćujte svaki tren, svaki gest, svaki uzdah! Ali ne samo gest – nego i oblik ruke koja ga je načinila; ne samo uzdah – nego i izraz usana s kojih je lako sleteo.” – Marina Cvetajeva, 1913