SLOVO O IGOROVOM POHODU (Prevod: Petar Petrović Njegoš)

SLOVO O IGOROVOM POHODU / Slovo o polku Igorovu je najstariji ruski ep nastao u XII veku. Opisuje pohod novgorodsko-sjeverskog kneza Igora protiv Polovaca (Kumana) koji je datiran u 1185. godinu. Pisac speva je nepoznat, a osnovna ideja speva je poziv ruskim knezovima da se ujedine protiv zajedničkog neprijatelja odnosno Polovaca (Kumana). Original je nastradao u požaru koji je zahvatio Moskvu 1812. godine tokom sukoba sa Napoleonom. / Prevod: Petar Petrović Njegoš SLOVO O IGOROVOM POHODU (odlomak) Hrabri Igor pušća oči svoje Da sunčane ispitaju tajne, Ali sunce svijetlo ne biva, Mrak jer sakri konje i junake (Božja volja kazuje…

A. S. Puškin – Tatjanino pismo Onjeginu i Pismo Onjegina Tatjani

Aleksandar Sergejevič Puškin – Tatjanino pismo Onjeginu i Pismo Onjegina Tatjani / Iz knjige Evgenije Onjegin / Tekst, video Tatjanino pismo Onjeginu Pišem vam – šta bih znala bolje? I šta vam više mogu reći? Sad zavisi od vaše volje Prezrenje vaše da l’ ću steći. Al’ ako vas moj udes hudi Bar malo trone i uzbudi, Vi me se nećete odreći. Da ćutim ja sam prvo htela, I za sramotu mojih jada Ne biste znali vi ni sada, Bar da se nadam da sam smela Da ćete opet k nama doći I da ću ma i retko moći U…

Ana Ahmatova – ALEKSANDRU BLOKU

Ana Ahmatova – ALEKSANDRU BLOKU / Prevod s ruskog: Lav Zaharov * * * Aleksandru Bloku Dođoh pesniku u goste. Nedelja je. Tačno — podne, Sobe prostrane tišina A za prozorima mraz. I purpurno sunce lebdi Nad čupavim, surim dimom. O, kako je zračan pogled Domaćina ćutljivog! Zar te oči da iščeznu Iz sećanja bilo čijeg… I opreznost mi nalaže: Nemoj gledati u njih. No ostaju našee reči, Dim podneva, i nedelja U visokom sivom domu Kraj baltičke kapije. 1914. Ana Ahmatova (Prevod: Lav Zaharov) Iz knjige: Ana Ahmatova – RASTANAK, Izdavač: Bagdala, 1952.

Josif Brodski – SPOMENIK

Josif Brodski – SPOMENIK / Prevod: Marko Udovičić Dignimo spomenik na kraju dugačke gradske ulice ili u centru širokog gradskog trga, spomenik koji će biti upisan u svaki ansambl, jer će biti pomalo konstruktivan i vrlo realističan. Dignimo spomenik koji neće smetati nikom. Kraj podnožja pijedestala razbokorićemo lijehu i, ako dozvole gradski oci, nevelik skver i naša djeca žmuriće na tustom narančastom suncu držeći figuru sa pijedestala za priznatog mislioca, kompozitora, ili generala. Kraj podnožja pijedestala – jamčim – svako jutro osvitaće cvijeće. Dignimo spomenik koji nikom smetati neće. Čak šoferi diviće se njegovoj veličanstvenoj silueti. Na skveru biće ugovarani…

Josif Brodski – NA SMRT ŽUKOVA

Josif Brodski – NA SMRT ŽUKOVA / Prevod: Stevan Raičković Vidim kolone zamrlih unuka, les na lafetu, sapi konja gruba. Vetar me ovde zaklanja od zvuka ruskih vojničkih ridajućih truba. Vidim ordenjem osut deo trupa: plameni Žukov u samu smrt stupa. Vojnik, pred kojim utvrde su pale, sa mačem tupljim no u protivnika, bleskom manevra on na Hanibale podsećaše sred volških stepa mekih. Prožive gluvi kraj nemilosnika poput Pompeja, Velizara nekih. Koliko krvi on soldatske prosu u tuđu zemlju! I bi li ga žao? Seti li ih se dok je umirao usred kreveta? Ili se sve osu. Šta će im…

Josif Brodski – ODISEJ TELEMAHU

Josif Brodski – ODISEJ TELEMAHU / Prevod: Milovan Danojlić Moj Telemaše, Trojanski rat završen je; ko je pobedio, ne sećam se. Grci, verovatno; toliko mrtvih iz kuće mogu da izbace samo Grci. Pa ipak, put koji nas je vodio ka rodnom domu ispade suviše dug; kao da je Posejdon, dok smo mi tamo gubili vreme, rastezao prostor. Ja sada ne znam gde se nalazim, ni šta je preda mnom. Neki prljav otok, žbunje, visoka zdanja, groktanje svinja, zapušten vrt, nekakva carica, trava i kamenje… Mili Telemaše, sva ostrva liče jedno na drugo, kad čovek previše luta, i mozak već se…

Josif Brodski – STARA BAJKA

Josif Brodski – STARA BAJKA / Prevod: Stevan Raičković U tom svetu gde ličnosti stoje Sa ulogom nejasnom ko dalj Ostariti mi ćemo oboje Ko u bajci kad ostari kralj. Dogoreva, svetleći strpljivo, Život naš u kraju što je drag. I mi ovde čekamo ćutljivo Sudbinu da zbriše i naš trag. Ali kad u zaliscima tvojim Zasvetluca sjaj srebrn i tih — Rastaću se sa sveskama svojim, Pocepaću i poslednji stih. Neka duša, ko jezero, kvasi Prag podzemnih vrata tako tih I crveno lišće nek se glasi Nad vodama, ne dirnuvši njih. 1952. Josif Brodski Prevod: Stevan Raičković Iz knjige:…

Josif Brodski – VEČE

Josif Brodski – VEČE / Prevod: Stevan Raičković * * * Veče. Razvaline geometrije. Tačka, preostala od ugla, onako. Uopšte: što dalje — tim je besmislenije. Svlače se do gola, tako. Al’ — zastaju. U šipražje skri se ono što sledi — ko pečat kad se stavlja na sadržaj poslanice. A reklo bi se: od labijuma otpočeti valja. Mesec, izvajan usred Mongolije, kroz bezosećajno staklo i tmicu gnječi bubuljičavu — sečivima magnolije glatko izbrijanu — jagodicu. Ko vojsci, prikladnijoj redovima pred hlebarom, nego li „ura“ da huče: sadašnjem je — da bi se okrenulo budućima — potrebnije juče. To: da…

Josif Brodski

Josif Aleksandrovič Brodski (Lenjingrad, 24. maj 1940 — Njujork, 28. januar 1996) je ruski i američki pesnik, esejista, dramaturg i prevodilac. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1987. godine. „Volkov: Šta oseća pesnik koji živi u tuđoj zemlji a nastavlja da piše na maternjem jeziku? Brodski: Ne oseća ništa posebno. Čini mi se da je Tomas Man izjavio kada je prešao da živi ovde, u Americi: ‘Nemačka lepa književnost je tamo gde sam ja.’ Toliko.” (Solomon Volkov: „Razgovori s Josifom Brodskim“) PESME NA SMRT ŽUKOVA RIBE ZIMI ŽIVOT U DIFUZNOM SVETLU STARA BAJKA ODISEJ TELEMAHU DRUGO ROŽDESTVO NA OBALI SPOMENIK…

Josif Brodski – ŽIVOT U DIFUZNOM SVETLU

Josif Brodski – ŽIVOT U DIFUZNOM SVETLU / Prevod: Danilo Kiš Tresak cinkane kante što je pretura vetar. Automobili bruje kližuć po kocki puta kao po ribama sura voda Hadsona. Još se čuje glas koji pripada Muzi; u sutonu zvuči kao ničiji, ječi jednolično poput zujanja muve u zimski kad tone san: šapuće bez značenja reči. Nerazbirljivost slova. Razlistan kupus tučanih oblika. Nebesko svetlo kažnjeno zbog grubosti saučesništva. Čija umetnost, i ukus, jeste kratkovidost, nipošto nežnost. Život u difuznom svetlu! i nedeljama iza senila ničeg u ustima osim opušaka i piva. Zimi još samo oko čuva trag zelenila, paleći ogledalo…