Danilo Kiš је jedan od naših najznačajnijih pisaca druge polovine 20. veka. Od 1937. do 1942. godine živeo je u Novom Sadu, u Bemovoj ulici, danas Ćirpanovoj, koja se u „Ranim jadima“ zove Ulica divljih kestenova. („Zakucaću na neka vrata i pitaću: Da li se ova ulica pre rata zvala Bemova ulica, jer mi je sve to vrlo sumnjivo, gospodine, ne verujem da bi tolika kestenova stabla nestala, makar bi jedno ostalo, drveće, valjda, ima duži vek, kestenovi, gospodine, ne umiru tek tako.“)

Diplomirao je 1958. na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao prvi student na Katedri za istoriju svetske književnosti sa teorijom književnosti. Kao lektor boravio je u Strazburu, Bordou i Lilu. Prevodio je sa ruskog, mađarskog, francuskog, engleskog i nemačkog jezika, a njegova dela prevode se i danas na brojne svetske jezike.

Dobitnik je mnogih značajnijih domaćih i inostranih nagrada: Andrićeve, Njegoševe, Sedmojulske, Ninove (1972. godine za „Peščanik“, ali je nagradu nekoliko godina kasnije vratio), američke nagrade „Bruno Šulc“, nagrade grada Nice za celokupno književno delo, italijanske „Premio letterario Tevere”, nemačke „Preis des Literaturmagazins“, nosilac je francuskog priznanja Vitez umetnosti i književnosti…

Dopisni član SANU postao je 1988. godine. Jedan od njegovih saveta mladom piscu bio je i: „Ako ne možeš reći istinu – ćuti.“

„Znalac i poznavalac mnogih jezika, majstor književnog izražavanja na maternjem, Kiš je u pisanju postizao punoću koja bi se mogla nazvati – srž jezika uopšte. Ni reč više, ni reč manje. Idealan poredak mere i značenja.“ — Vida Ognjenović

Danilo Kiš – EOLSKA HARFA

„Ne piše se samo rečima, nego i bićem, etosom i mitosom, sećanjem, tradicijom, kulturom, zamahom jezičkih asocijacija, svim onim, dakle, što se kroz automatizam jezika pretvara u zamah ruke (i obratno).“ Danilo Kiš

PESME

Ruža: Saint-Exupéry

Raštimovani klavir

PESMA

„Ne piši za ʼprosečnog čitaocaʼ: svi su čitaoci prosečni.
Ne piši za elitu, elita ne postoji; elita si ti.
Ne misli o smrti, i ne zaboravljaj da si smrtan.
Ne veruj u besmrtnost pisca, to su profesorske gluposti.
Ne budi tragično ozbiljan, jer to je komično.
Ne budi komedijant, jer su boljari navikli da ih zabavljaju.
Ne budi dvorska luda.
Ne misli da su pisci ʼsavest čovečanstvaʼ: video si već toliko gadova.
Ne daj da te uvere da si niko i ništa: video si već da se boljari boje pesnika.“

(Danilo Kiš, „Saveti mladom piscu“)

Prevodi i prepevi:

Josif Brodski – ŽIVOT U DIFUZNOM SVETLU

Šarl Bodler – UZLET

Ferenc Feher – ODA VETRU

Sergej Jesenjin – MOJ ŽIVOT

Sergej Jesenjin – BOGOMOLJCI

Sergej Jesenjin – O, majko božja…

Marina Cvetajeva – B. Pasternaku

Marina Cvetajeva – GATANJE

Marina Cvetajeva – ORFEJ

Ana Ahmatova – SIVOOKI KRALJ

Ana Ahmatova – TREĆA ZAČETEVSKA

„Kvalitet literature jeste zapravo u pojedinostima. Literaturu čini detalj, a ne takozvani veliki potezi. Ili, ako hoćemo tačnije, veliki potezi su napravljeni od detalja. (…) I još uvek tvrdim, to je jedna od osnovnih postavki mog literarnog pristupa i viđenja literature, da je stvarnost autentičnija od svakog domišljanja.“ Danilo Kiš

„Pisac i čitalac to su samo dve samoće, slučajan susret dva srodna senzibiliteta, kratak trenutak prepoznavanja i identifikacije, ali iz tog se susreta ne može roditi ništa, osim možda sumnje.“
„Čitalac je, naravno, u konačnoj instanci, onaj koji daje piscu najveću zadovoljštinu. No, ja se nerado pouzdajem u kvantitet. Više bih voleo (to, na žalost, ne zavisi od mene) deset pravih čitalaca od stotinu ili hiljadu onih koji nisu došli do knjige po izbornoj srodnosti nego je to slučajno.“ (Danilo Kiš, „Gorki talog iskustva“)