MAJSKI POZDRAV Najlepši cvet maja to je vaše lice, obećanje, zanos, vaš je osmeh cvet. Svako drugo cveće vene, samo vi ste: neprolazan praznik, večno svež buket. Proleće je nada, želja svih naroda, a sloboda to je najlepši sin cveta. Cvet ste domovine i njena sloboda, vaš je majski kikot ko molitva sveta. Radi vas je ovaj praznik tako krasan u gradu, na selu, pa i na salašu. I nigde na svetu kikot nije jasan ko kikot što plavi domovinu našu… U njem dobra majka kupa svoje lice, pa i otac radnik tom je smehu odan, i svi oni koji…
Ознака: Ferenc Feher
Ferenc Feher – ODA VETRU
ODA VETRU Dečački povetarče! Dolepršaj moj mirisni san sa detelišta! Dolepršaj voštani pčelinjak mog žutog leta s kosama od lana; donesi mirise neobičnih siraka i stabljika kukuruza u klanice, za sećanje teladima mladim što čekaju na staru; i limenosvežu vodu iz vedra đermova, kako bi neprodani mali hromi ždrepci mogli da češu glave o sparušene trave Vašarišta… Dolepršaj iz travne tišine troskota i bulkom obraslih obala, bani s mirisom bunike kroz široke pukotine krvavih kapija; eno vise tamo redom u klonulom iščekivanju o gvozdene kuke obešene zlatorune ovce Helade kako ih je tamo prikovala neutolna čežnja za izgubljenim pašnjacima… Ponesi…
Ferenc Feher
Ferenc Feher (mađ. Fehér Ferenc; Stari Žednik, 3. avgust 1928 – Novi Sad, 30. jul 1989) je bio književnik, novinar i prevodilac, jedan od najistaknutijih jugoslovenskih pisaca mađarskog jezičkog izraza. BIOGRAFIJA Miroslav Mika Antić – FERENC FEHER (Rečnik Vojvodine) PESME: BAČKI PEJZAŽ MAJSKI POZDRAV NASLEĐE ODA VETRU Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)
Ferenc Feher – NASLEĐE
NASLEĐE Moja surova koščata braća s bradama koja su tamo negde na madridskim barikadama padala s pikavcem među zubima, ostavila su mi u nasleđe nespokojnu nikad završenu revoluciju. Pjer sladostašće Pariza gde su mu barutni stih zadimljeni sveti zaboravili davno ispeglani poeti; Ivan daleke sibirske ruske tuge gde su na samrti uvek večeri bele i duge; Milan svoj Balkan tek probuđen u zori gde san jarića blejav kjuljuškaju motori ostavili su mi na komadićima istrglih strana u koje su zavijali poslednje mrve duvana gvozdeno zaveštanje Lenjina… Ostavili su mi nemirne slutnje blede iako sami do kraja ni trepnuli nisu, dvema…
Ferenc Feher – BIOGRAFIJA
Ferenc Feher (mađ. Fehér Ferenc; Stari Žednik, 3. avgust 1928 – Novi Sad, 30. jul 1989) je bio književnik, novinar i prevodilac, jedan od najistaknutijih jugoslovenskih pisaca mađarskog jezičkog izraza. Rođen je u Žedniku 1928. godine. Gimnaziju je završio u Subotici, a u Novom Sadu, na Višoj pedagoškoj školi, studirao je mađarski i ruski jezik. Bio je urednik omladinskog lista Ijúfság Szava (Omladinska reč), časopisa Híd (Most), urednik umetničkih i dečjih emisija Radio Novog Sada, dnevnog lista Magyar Szó (Mađarska reč), radio je u novosadskoj izdavačkoj kući “Forum”. Sa makedonskog na mađarski jezik prevodio je Acu Šopova, sa slovenačkog Toneta…
Ferenc Feher – BAČKI PEJZAŽ
BAČKI PEJZAŽ Između strnjika: asfaltni sjaj zario se u leto. I usamljene žene uz kraj. I neka topola uz sve to. Putem, bos po tišini, ide mališan, ma koji. Odozgo, sa neba se čini kao da u mestu stoji. Ferenc Feher Prevod: Stevan Raičković Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)
Miroslav Mika Antić – FERENC FEHER
FERENC FEHER … jer nije ljudina samo taj ko o klanju sneva, a već i poneko ko rođeno sunce opeva, i to iščitava do kraja sva zaveštanja sveta i diže srce svoje, na vrh bajoneta. Kad je reč o ovom potomku vojvođanskih kmetova, jednom od najsuptilnijih poeta moje generacije, čoveku koji je našao sluha čak i za mrmljanje trava ili izgubljeni vrisak neke bubice što je izvršila samoubistvo skokom sa maslačka u bezdan bačkih brazda, o ljubavniku vetrova i plavokosom dečaku zaspalom pokraj prašnjavih junskih lenija, ja ne mogu da se oslobodim subjektivnih simpatija, krunisanih zajedničkom srpskomađarskom zbirkom Boje i…