Ezop – LAV I MIŠ (Zvučna čitanka)

LAV I MIŠ Dok je lav spavao, pretrči preko njega miš. Lav se probudi, uhvati miša i htede da ga pojede. Miš zacvile i reče lavu: — Molim te, poštedi me , a ja ću ti se kad-tad odužiti. Lav se nasmeja i pusti miša. Posle nekog vremena, lav se nađe u nevolji. Lovci, koji su ga dugo proganjali, uhvate ga u zamku uz pomoć velike mreže. Začuje miš lava koji je bespomoćno rikao, dođe i pregrize mrežu. Lav se ponovo nađe na slobodi, a miš mu reče: — Ti si mi se onda smejao i nisi verovao da i slabi…

GOLUB I PČELA – Narodna priča (Zvučna čitanka)

GOLUB I PČELA Pošla pčela na potok da se napije vode. Sletela je na jedan kamen i počela piti. Omakla se s kamena, pala u vodu i počela se daviti. To je video golub s grane. Otkinuo je kljunom jedan list s drveta i bacio ga pčeli. Pčela se popela na list, krila su joj se osušila i ona je odletela. Drugog dana došao je lovac u šumu. Opazio je goluba na grani, pa nanišanio puškom na njega. Videla to pčela i sletela lovcu na ruku. Bojeći se da ga pčela ne ujede, lovac je mahnuo rukom i golub je…

Dositej Obradović – DVA JARCA (Zvučna čitanka)

DVA JARCA Preko duboka potoka namestili ljudi brvno. Srela se na brvnu dva jarca. — Skloni se! — viknu jedan. — Skloni se ti, ja neću! – reče drugi. – E, da vidimo ko će se skloniti! – reče prvi i savi rogove. I drugi se ispreči. Grunuše rogovima jedan na drugog i oba padoše u vodu. Dositej Obradović Video: Dositej Obradović – DVA JARCA govori Ljuba Tadić 04:57

Dositej Obradović – DVE KOZE (Zvučna čitanka)

DVE KOZE Srele se dve koze na uzanoj stazi. Iznad staze beše stena kao zid. A ispod staze duboka provalija. Zamisliše se koze: šta sad da rade? Nisu se mogle okrenuti da bi se vratile natrag. Jedna koza leže i položi se kao daska po zemlji, a druga pažljivo pređe preko nje. Tako obe odoše žive i zdrave svojim putem. Dositej Obradović Video: Dositej Obradović – DVE KOZE / govori Ljuba Tadić 05:31

Lav Nikolajevič Tolstoj – DVA DRUGA (Zvučna čitanka)

DVA DRUGA Išla šumom dva druga, a pred njih iskoči medved. Jedan se dade u bekstvo, uspuza se uz drvo i sakri, a drugi ostade na putu. Ništa mu drugo ne ostade, baci se na zemlju i pretvaraše se da je mrtav. Medved mu priđe i poče da ga njuši a ovaj prestade da diše. Medved mu onjuši lice, pomisli da je mrtav pa ode. Kad se medved udaljio, onaj drug siđe s drveta i stade se smejati: – Deder, reci mi šta ti je medved šapnuo na uho? – Rekao mi je da su loši oni ljudi koji u…

Vladimir Andrić – LAV I LAF

LAV I LAF Vešplav je plav. Mali je svet. U savani, u tihoj kavani, sreli se jedan lav i jedan laf (u petanest do pet). Lava prati stara slava, a lafa – žirafa. Poručuje laf iz ćoška: — Ne žalim troška! Za mene i vernu žirafu molim po kafu, a cenjenom lavu dajte belu kavu. — Pa ti nisi zdrav! – vrisnu lav – Za lava je crna kava, a belu kafu dajte cenjenom lafu! Može i za žirafu. — A, ne! – reče laf – Nisi u pravu. Ti ćeš belu a ja crnu kavu. Ovo je, najzad, savana, i…

Miroslav Mika Antić – MORE

MORE Odmah da ti kažem: more nije stanje, ni geografski pojam. More je godišnje doba. Možda peto godišnje doba. More je raspoloženje koje imam ili nemam. Otkud znam? A kako sam uvek mislio kako je govor opasna umetnost, o moru ne mogu da kažem ni toliko, čak ni toliko, koliko je zapisano u mojim pesmama. Što se tiče Panonije, pa jasno je da more nikad nije plavo, ono je zeleno. Zeleno i ništa više. Jedna dubrovačka ulica mesec dana se zvala mojim imenom. Deci sam govorio stihove uveče a odraslima u ponoć. Nisam imao ni vremena da se ispavam, u…

Miroslav Mika Antić – UMESTO JEDNOG SPOMENIKA

UMESTO JEDNOG SPOMENIKA Ima na svetu ljudi: dobri, a ne znaš zašto. Svi kukaju, a jedan među njima ćuti, ili se smeška bezazleno, ali ostale teši. Ima i on svoj roman, sa trzavicama, kuburama, malim ličnim dohotkom, ponekim većim snom, ali ga nećete čuti da se ispoveda. Čuva za sebe svoj tihi svet briga i radosti, pa i ako ga čujete jednom u godini da plane, ili ga vidite o prvom maju da je popio čašu više, nekako vam smešan, neuk, pravi amater među profesionalcima i biznismenima života. Ima takvih ljudi. Ako ti treba lud i jak, pozoveš jednog od…

Dušan Duško Radović – PRIČA ZA GORDANU (Pričam ti priču)

PRIČA ZA GORDANU Jednom smo ja i Gordana bili u poslastičarnici. Gordana je jela sladoled i skakala na jednoj nozi, a oni su rekli da to nije skakaonica već poslastičarnica. A mi smo rekli da ćemo platiti i to skakanje, a oni nisu znali koliko košta jedno skakanje. Posle smo izišli, i oni su lepo rekli: doviđenja, i dođite opet, samo nemojte skakati! a mi smo rekli: doviđenja, i doći ćemo opet i opet ćemo skakati! I onda smo se merili na ulici. Prvo se merila Gordana. Čika je rekao: hvala, devojčica ima sedamnaest kila. A Gordana je rekla: e,…

Dušan Duško Radović – PRIČAM TI PRIČU

Priče Dušana Duška Radovića – PRIČAM TI PRIČU KAKO JE KIT POSTAO DOMAĆA ŽIVOTINJA Priča o malom prstu PRIČA ZA GORDANU Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)