Sergej Jesenjin – MOJ ŽIVOT

MOJ ŽIVOT Ko da je moj život osuđen na stradanja: Zlo zajedno s čamom mene večno kuša; Ko da mi je život lišen svih nadanja, Od tuge i rana skapava mi duša. Ja uvek dajem patnjama svoj udeo; Mene je dopao udes nezavidan. Oduvek sam mnogo trpeo, žudeo, Od čame mi duša katkada zarida. Tmurna daljina – radost, sreću obećava, A priđem li – uzdasi i suze tašte, Odjednom se smrkne, počinje mećava I ruši čudesne, divne slike mašte. Shvatio sam nužnost životnih obmana, Ne ropćem protiv kobnog svog udesa. Ne pati mi duša od čame, od rana, U stradanju…

Sergej Jesenjin – BOGOMOLJCI

BOGOMOLJCI Lutali bosjaci po selima mnogim, Pili kvas i pevali u basu. U crkvama s ćelijama strogim Klanjali se prečistome spasu. Nagrnuše hadžije u polje, Sve pojuć o Hristu pesme ruske. Zaigraše pored ragâ golje, Pripevaše i grlate guske. Šepesali bogalji po stadu, Govorili stradalničke reči: “Svi jednome služimo Gospodu, Stavljajući verige na pleći.” Probirali bosjaci bolešljivo Za stoku skupljene otpatke iz kanti, A pastiri vikali podsmešljivo: “Igrajte cure. Idu muzikanti.” (1910) Sergej A. Jesenjin Prevod: Danilo Kiš Prečisti Spas – misli se na Hristovu ikonu koja stoji na ulazu u crkvu. Verige – lanac, gvozdene karike (ponekad bakrena ikona)…

Sergej Jesenjin – Nemam snage za pesmu ni suze

* * * Nemam snage za pesmu ni suze Kad naiđu čemerni trenuci, Seta neka dušu mi obuzme, Sami počnu da naviru zvuci. (1910—1912) Sergej A. Jesenjin Prevod: Radivoje Konstantinović Pesma iz prve Jesenjinove rukopisne knjige pesama, Bolne misli. Sačuvana je kod pesnikovog druga iz detinjstva Sergeja Iljina. To su, u stvari, dve đačke sveščice u koje je Jesenjin svojom rukom upisao šesnaest svojih prvenaca. Iljinu ih je poklonio u leto 1912, tako da se pretpostavlja da su sve ove pesme nastale od 1910. do leta 1912. godine. Ove pesme nemaju naročitu umetničku vrednost, ali su značajne za praćenje razvitka…

Sergej Jesenjin – O, majko božja…

* * * O, majko božja, Padni ko zvezda U zaparložen, U gluvi bezdan. Prospi ko maslo Vlasi meseca U sumračne jasle Mog sela-sveca. Evo, noć dozre. Sin tvoj još sanja. Spusti zastor zore Na plavet svitanja. Strasnim milovanjem Grli zemlju-snašku, Obesi o granje Sunce ko ljuljašku. U njoj nek se ljuška, Slaveć dan bez kraja, Sveto dete muško Zemaljskoga raja. (1917-1918) Sergej Jesenjin Prevod: Danilo Kiš Iz knjige: Sergej Jesenjin – CELOKUPNA DELA, Knjiga II, Izdavač: Izdavačko preduzeće RAD, Beograd, 1970. Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je…

Sergej Jesenjin – USKRŠNJA ZVONA

USKRŠNJA ZVONA Probuđeno zvono Tera san sa njiva, Osmehnu se suncu Zemlja još sanjiva. Zaploviše zvuci U plavo od nas, I jasno odzvanja Gajem njihov glas. Za rekom se skrio Mesec beložut, Bučno pojurio Rečni talas ljut. Dok dolina tiha Rasteruje san, Zamire za putom Udar zvona ran. (1914) Sergej Jesenjin Prevod: Miodrag Sibinović Iz knjige: Sergej Jesenjin – CELOKUPNA DELA / Knjiga I, Izdavač: Izdavačko preduzeće RAD, Beograd, 1970. Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje…

Sergej Jesenjin – Rže ždrebni oblak…

*** Rže ždrebni oblak, ko sto konja — sam. Igra iznad mene rujnih krila plam. Nebo kao vime, zvezde — sisa zvonce. Bukti božje ime u trbuhu ovce. Verujem: ujutru, čim tama umine, novi će pod maglom Nazaret da sine. Novi Božić, sveto, proslaviće krda, lajaće ko pseto, zora iza brda. Znam: jeknuće grudi krikom punim strave. Odreći će ljudi novi lik da slave. Zveket noža baš će zemlju da rasani… S lica zore spašće jagodice — dani. Pobeć će, ko snovi, u pustinje puke, gde Simeon novi širi svoje ruke. Sergej Jesenjin Prevod: Miodrag M. Pešić Iz knjige: Pesnički…

Sergej Jesenjin – INONIJA

INONIJA Proroku Jeremiji 1 Neću se prepasti pogibije, ni koplja, ni strela ni noža. Tako govori po Bibliji prorok Jesenjin Serjoža. Vreme je došlo moje, bez straha zvuk biča čujem. Telo, Hristovo telo ja iz usta pljujem. Kroz muke njegove i krst spasenje nek me ne svlada. Našao sam nauku koja večnost zvezda probada. Gde smrt nad istinom ne igra ugledah dolazak i hod. Ko ovcu od vune pogane ostrići ću nebeski svod. Ruke ću podići ka mesecu, pregrišću ga ko orahe sveg. Neću bez stepenica nebo, neću da pada sneg. Neću zore lice jezerima da se mrgodi besno. Ja…

Sergej Jesenjin – PANTOKRATOR

PANTOKRATOR 1 Onog ko urla, divlja, — moj stih slavi, Onog ko tugu krije u ramenu Da konjsku njušku meseca davi Uhvaćenu zraka remenom. Svet iste zvezde slavi godina hiljadu I istim medom odiše ljudska plot. Ne da se molim, već da lajem molitvu Naučio me je gospod bog. Sedinama tvojim kudravim Za onaj zlatan groš jasikin Vičem ti: „Do vraga sa starim!“ Ja nepokorni, razbojnički sin. A za poklone one tople s neba Koje cediš kišama u kalj, O, kakvim, kakvim metlama treba Počistiti sunce s nebesa u dalj. . . . . . . . . . .…

Sergej Jesenjin – RUSIJA

RUSIJA 1. Celo selo u jame upalo Šume skrile sve tragove kuća. Pokazuju tek brežuljci malo Kako nebo plavi se sred pruća. U večeri i duge i zimnje, Zavijaju s polja vuci grozno. U dvorištu trne zadnje inje, Nad strejama ržu konji pozno. Trepte vatre pod velom mećave, Ko sovine oči iza granja. Iza šumske mreže vijugave, Ko aveti, stoji panj do panja. Zaplašiše zlodusi nas, žive, Ma kud mako — svud vilenjak gleda, A na mrazu, u sutone sive, Vise s breza gajtani od leda. 1914. Sergej Jesenjin Prevod: M. M. Pešić Iz knjige: Sergej Jesenjin PESME, izdavač: Prosveta,…

Sergej Jesenjin – Sve što živi ožiljak ima

Sve što živi ožiljak ima Još iz detinjstva, poseban, rân. Da nisam pesnik, ja međ svima Bio bih hulja i lopov znan. Mršav i rasta odveć malena, Međ decom bio sam uvek heroj, Često, često nosa razbijena, Ja sam se vraćo i pod krov svoj. Uplašenoj majci, kad pred nju banem, Reč ceđahu usne krvavo-tmaste: „Ništa, de! Spotakoh se o kamen, A već sutra sve će da zaraste.“ Pa i sada, kada se bez traga Onih dana krv vrela smirila, Nespokojna neka drska snaga Na poeme moje se izlila, Na već zlatne literarne hrpe; I u svakom retku što se…