Ознака: Sergej Jesenjin

PESNIČKI PREVODI

PESNIČKI PREVODI / Najlepše pesme svetske književnosti u prevodu naših eminentnih pesnika i književnika

ALEKSA ŠANTIĆ

LAZA KOSTIĆ

BRANKO MILJKOVIĆ

IVO ANDRIĆ

DANILO KIŠ

STEVAN RAIČKOVIĆ

PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ

JOVAN DUČIĆ

 

Danilo Kiš

Danilo Kiš је jedan od naših najznačajnijih pisaca druge polovine 20. veka. Od 1937. do 1942. godine živeo je u Novom Sadu, u Bemovoj ulici, danas Ćirpanovoj, koja se u „Ranim jadima“ zove Ulica divljih kestenova. („Zakucaću na neka vrata i pitaću: Da li se ova ulica pre rata zvala Bemova ulica, jer mi je sve to vrlo sumnjivo, gospodine, ne verujem da bi tolika kestenova stabla nestala, makar bi jedno ostalo, drveće, valjda, ima duži vek, kestenovi, gospodine, ne umiru tek tako.“)

Diplomirao je 1958. na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao prvi student na Katedri za istoriju svetske književnosti sa teorijom književnosti. Kao lektor boravio je u Strazburu, Bordou i Lilu. Prevodio je sa ruskog, mađarskog, francuskog, engleskog i nemačkog jezika, a njegova dela prevode se i danas na brojne svetske jezike.

Dobitnik je mnogih značajnijih domaćih i inostranih nagrada: Andrićeve, Njegoševe, Sedmojulske, Ninove (1972. godine za „Peščanik“, ali je nagradu nekoliko godina kasnije vratio), američke nagrade „Bruno Šulc“, nagrade grada Nice za celokupno književno delo, italijanske „Premio letterario Tevere”, nemačke „Preis des Literaturmagazins“, nosilac je francuskog priznanja Vitez umetnosti i književnosti…

Dopisni član SANU postao je 1988. godine. Jedan od njegovih saveta mladom piscu bio je i: „Ako ne možeš reći istinu – ćuti.“

„Znalac i poznavalac mnogih jezika, majstor književnog izražavanja na maternjem, Kiš je u pisanju postizao punoću koja bi se mogla nazvati – srž jezika uopšte. Ni reč više, ni reč manje. Idealan poredak mere i značenja.“ — Vida Ognjenović

Danilo Kiš – EOLSKA HARFA

„Ne piše se samo rečima, nego i bićem, etosom i mitosom, sećanjem, tradicijom, kulturom, zamahom jezičkih asocijacija, svim onim, dakle, što se kroz automatizam jezika pretvara u zamah ruke (i obratno).“ Danilo Kiš

PESME

Ruža: Saint-Exupéry

Raštimovani klavir

PESMA

„Ne piši za ʼprosečnog čitaocaʼ: svi su čitaoci prosečni.
Ne piši za elitu, elita ne postoji; elita si ti.
Ne misli o smrti, i ne zaboravljaj da si smrtan.
Ne veruj u besmrtnost pisca, to su profesorske gluposti.
Ne budi tragično ozbiljan, jer to je komično.
Ne budi komedijant, jer su boljari navikli da ih zabavljaju.
Ne budi dvorska luda.
Ne misli da su pisci ʼsavest čovečanstvaʼ: video si već toliko gadova.
Ne daj da te uvere da si niko i ništa: video si već da se boljari boje pesnika.“

(Danilo Kiš, „Saveti mladom piscu“)

Prevodi i prepevi:

Josif Brodski – ŽIVOT U DIFUZNOM SVETLU

Šarl Bodler – UZLET

Ferenc Feher – ODA VETRU

Sergej Jesenjin – MOJ ŽIVOT

Sergej Jesenjin – BOGOMOLJCI

Sergej Jesenjin – O, majko božja…

Marina Cvetajeva – B. Pasternaku

Marina Cvetajeva – GATANJE

Marina Cvetajeva – ORFEJ

Ana Ahmatova – SIVOOKI KRALJ

Ana Ahmatova – TREĆA ZAČETEVSKA

„Kvalitet literature jeste zapravo u pojedinostima. Literaturu čini detalj, a ne takozvani veliki potezi. Ili, ako hoćemo tačnije, veliki potezi su napravljeni od detalja. (…) I još uvek tvrdim, to je jedna od osnovnih postavki mog literarnog pristupa i viđenja literature, da je stvarnost autentičnija od svakog domišljanja.“ Danilo Kiš

„Pisac i čitalac to su samo dve samoće, slučajan susret dva srodna senzibiliteta, kratak trenutak prepoznavanja i identifikacije, ali iz tog se susreta ne može roditi ništa, osim možda sumnje.“
„Čitalac je, naravno, u konačnoj instanci, onaj koji daje piscu najveću zadovoljštinu. No, ja se nerado pouzdajem u kvantitet. Više bih voleo (to, na žalost, ne zavisi od mene) deset pravih čitalaca od stotinu ili hiljadu onih koji nisu došli do knjige po izbornoj srodnosti nego je to slučajno.“ (Danilo Kiš, „Gorki talog iskustva“)

 

Sergej Jesenjin – MOJ ŽIVOT


MOJ ŽIVOT

Ko da je moj život osuđen na stradanja:
Zlo zajedno s čamom mene večno kuša;
Ko da mi je život lišen svih nadanja,
Od tuge i rana skapava mi duša.

Ja uvek dajem patnjama svoj udeo;
Mene je dopao udes nezavidan.
Oduvek sam mnogo trpeo, žudeo,
Od čame mi duša katkada zarida.

Tmurna daljina – radost, sreću obećava,
A priđem li – uzdasi i suze tašte,
Odjednom se smrkne, počinje mećava
I ruši čudesne, divne slike mašte.

Shvatio sam nužnost životnih obmana,
Ne ropćem protiv kobnog svog udesa.
Ne pati mi duša od čame, od rana,
U stradanju nema pomoći, ni čudesa.

(1911–1912)

Sergej A. Jesenjin

Prevod: Danilo Kiš

Iz knjige: Sergej Jesenjin – Celokupna dela knjiga 1, Lirika (1910-1916), izdavač Izdavačko preduzeće RAD Beograd, 1970.

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Sergej Jesenjin – BOGOMOLJCI

BOGOMOLJCI

Lutali bosjaci po selima mnogim,
Pili kvas i pevali u basu.
U crkvama s ćelijama strogim
Klanjali se prečistome spasu.

Nagrnuše hadžije u polje,
Sve pojuć o Hristu pesme ruske.
Zaigraše pored ragâ golje,
Pripevaše i grlate guske.

Šepesali bogalji po stadu,
Govorili stradalničke reči:
„Svi jednome služimo Gospodu,
Stavljajući verige na pleći.“

Probirali bosjaci bolešljivo
Za stoku skupljene otpatke iz kanti,
A pastiri vikali podsmešljivo:
„Igrajte cure. Idu muzikanti.“

(1910)

Sergej A. Jesenjin

Prevod: Danilo Kiš

Prečisti Spas – misli se na Hristovu ikonu koja stoji na ulazu u crkvu.
Verige – lanac, gvozdene karike (ponekad bakrena ikona) nošene uz golo telo radi „smirenja piloti“.

Iz knjige: Sergej Jesenjin – Celokupna dela, knjiga 1 izdavač: Izdavačko preduzeće RAD, Beograd, 1970.

Sergej Jesenjin – Nemam snage za pesmu ni suze


* * *

Nemam snage za pesmu ni suze
Kad naiđu čemerni trenuci,
Seta neka dušu mi obuzme,
Sami počnu da naviru zvuci.

(1910—1912)

Sergej A. Jesenjin

Prevod: Radivoje Konstantinović

Pesma iz prve Jesenjinove rukopisne knjige pesama, Bolne misli. Sačuvana je kod pesnikovog druga iz detinjstva Sergeja Iljina. To su, u stvari, dve đačke sveščice u koje je Jesenjin svojom rukom upisao šesnaest svojih prvenaca. Iljinu ih je poklonio u leto 1912, tako da se pretpostavlja da su sve ove pesme nastale od 1910. do leta 1912. godine.
Ove pesme nemaju naročitu umetničku vrednost, ali su značajne za praćenje razvitka Jesenjina kao pesnika.

Iz knjige: Sergej Jesenjin – Celokupna dela, knjiga 1, izdavač: Izdavačko preduzeće RAD, Beograd, 1970.

Sergej Jesenjin – O, majko božja…


* * *

O, majko božja,
Padni ko zvezda
U zaparložen,
U gluvi bezdan.

Prospi ko maslo
Vlasi meseca
U sumračne jasle
Mog sela-sveca.

Evo, noć dozre.
Sin tvoj još sanja.
Spusti zastor zore
Na plavet svitanja.

Strasnim milovanjem
Grli zemlju-snašku,
Obesi o granje
Sunce ko ljuljašku.

U njoj nek se ljuška,
Slaveć dan bez kraja,
Sveto dete muško
Zemaljskoga raja.

(1917-1918)

Sergej Jesenjin

Prevod: Danilo Kiš

Iz knjige: Sergej Jesenjin – CELOKUPNA DELA, Knjiga II, Izdavač: Izdavačko preduzeće RAD, Beograd, 1970.

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Sergej Jesenjin – USKRŠNJA ZVONA


USKRŠNJA ZVONA

Probuđeno zvono
Tera san sa njiva,
Osmehnu se suncu
Zemlja još sanjiva.

Zaploviše zvuci
U plavo od nas,
I jasno odzvanja
Gajem njihov glas.

Za rekom se skrio
Mesec beložut,
Bučno pojurio
Rečni talas ljut.

Dok dolina tiha
Rasteruje san,
Zamire za putom
Udar zvona ran.

(1914)

Sergej Jesenjin

Prevod: Miodrag Sibinović

Iz knjige: Sergej Jesenjin – CELOKUPNA DELA / Knjiga I, Izdavač: Izdavačko preduzeće RAD, Beograd, 1970.

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Sergej Jesenjin – Rže ždrebni oblak…


***

Rže ždrebni oblak,
ko sto konja — sam.
Igra iznad mene
rujnih krila plam.

Nebo kao vime,
zvezde — sisa zvonce.
Bukti božje ime
u trbuhu ovce.

Verujem: ujutru,
čim tama umine,
novi će pod maglom
Nazaret da sine.

Novi Božić, sveto,
proslaviće krda,
lajaće ko pseto,
zora iza brda.

Znam: jeknuće grudi
krikom punim strave.
Odreći će ljudi
novi lik da slave.

Zveket noža baš će
zemlju da rasani…
S lica zore spašće
jagodice — dani.

Pobeć će, ko snovi,
u pustinje puke,
gde Simeon novi
širi svoje ruke.

Sergej Jesenjin

Prevod: Miodrag M. Pešić
Iz knjige: Pesnički prevodi, Izdavači: Matica srpska i Srpska književna zadruga, 1972.

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Sergej Jesenjin – INONIJA


INONIJA
Proroku Jeremiji

1

Neću se prepasti pogibije,
ni koplja, ni strela ni noža.
Tako govori po Bibliji
prorok Jesenjin Serjoža.
Vreme je došlo moje,
bez straha zvuk biča čujem.
Telo, Hristovo telo
ja iz usta pljujem.
Kroz muke njegove i krst
spasenje nek me ne svlada.
Našao sam nauku koja
večnost zvezda probada.
Gde smrt nad istinom ne igra
ugledah dolazak i hod.
Ko ovcu od vune pogane
ostrići ću nebeski svod.
Ruke ću podići ka mesecu,
pregrišću ga ko orahe sveg.
Neću bez stepenica nebo,
neću da pada sneg.
Neću zore lice jezerima
da se mrgodi besno.
Ja sam sneo ko kokoška
jaje zlatno, slovesno.
Ja ću danas rukom veštom
svet okrenuti ko sila.
Ko vejavica olujna s pleća
osmora mi se rascvala krila.

4

Po oblacima hodam ko po njivi.
Nadole mi visi glava.
Slušam svetila tankokljunih zvižduk
i pljeskanje pljuska plava.
U zatonima se plavim ogledam
i jezeru dalekih zora.
Vidim tebe, Inonijo,
sa zlatnim kapama gora.
Vidim tvoje kolibe i njive,
a na doksatu stara mati
prstima eno pokušava
zapada svetlost da uhvati.
Prignječiće ga kod prozorčića,
uhvatiti na grbi niže,
a sunašce kao mačka
klupko vuče sebi bliže.
I tiho uz rečenice šapat
pribrežne jeke u dolini
ko kapi sveće nevidljive
kaplje pesma u tišini:

„Slava vo višnjih bogu
i mir nek zemlju slavi.
Oblake je probo
mesec s rogom plavim.
Gusana izveo je neko
iz jaja zvezde sjajne
da prokljuje svetlog Isusa
sve tragove i tajne.
Neko s novom verom
bez krsta i muka
navukao je dugu
nebom ko prut luka.
Raduj se, Sione,
svoje svetlo proli.
Nazreo se Nazaret
nebosklonu novi.
Novi na kobili
svetu spas dolazi.
Istina je — u nama,
a vera — u snazi.“

Sergej Jesenjin

Prevod: Slobodan Marković
Iz knjige: Pesnički prevodi, Izdavači: Matica srpska, Srpska književna zadruga, 1972.

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Sergej Jesenjin – PANTOKRATOR


PANTOKRATOR

1

Onog ko urla, divlja, — moj stih slavi,
Onog ko tugu krije u ramenu
Da konjsku njušku meseca davi
Uhvaćenu zraka remenom.

Svet iste zvezde slavi godina hiljadu
I istim medom odiše ljudska plot.
Ne da se molim, već da lajem molitvu
Naučio me je gospod bog.

Sedinama tvojim kudravim
Za onaj zlatan groš jasikin
Vičem ti: „Do vraga sa starim!“
Ja nepokorni, razbojnički sin.

A za poklone one tople s neba
Koje cediš kišama u kalj,
O, kakvim, kakvim metlama treba
Počistiti sunce s nebesa u dalj.
. . . . . . . . . . . . . . . . . .

3

Vrti se, vrti ko u vencu,
Kuj srebro svojih dana.
Sunce je — vedro u kladencu.
Od suvog zlata, usijana.

Očima drugim vide žive
Mrtvi, osećam nem.
Daj da pred zlatna vrata sive
Zemaljske ključe prinesem.

Daj da s ovsenom našom voljom
Razbijemo tučane dveri,
Da u zaletu po pravom polju
Skočimo na rame zori.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Sergej Jesenjin

Prevod: Slobodan Marković
Iz knjige: Pesnički prevodi, Izdavači: Matica srpska, Srpska književna zadruga, 1972.

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)