Sergej Jesenjin – Sve što živi ožiljak ima

Sve što živi ožiljak ima Još iz detinjstva, poseban, rân. Da nisam pesnik, ja međ svima Bio bih hulja i lopov znan. Mršav i rasta odveć malena, Međ decom bio sam uvek heroj, Često, često nosa razbijena, Ja sam se vraćo i pod krov svoj. Uplašenoj majci, kad pred nju banem, Reč ceđahu usne krvavo-tmaste: „Ništa, de! Spotakoh se o kamen, A već sutra sve će da zaraste.“ Pa i sada, kada se bez traga Onih dana krv vrela smirila, Nespokojna neka drska snaga Na poeme moje se izlila, Na već zlatne literarne hrpe; I u svakom retku što se…

Sergej Jesenjin – PISMO ŽENI

PISMO ŽENI Vi pamtite – Vi, naravno, sve pamtite – Kako sam stajao kraj zida pored Vas, I sebe, kako u toj sobi plamtite, U lice mi bacajući Svoj ljutit, oštar glas. Govorili ste Da ste svega siti I da ja samo Za skandale znam, Da morate svom poslu verni biti, A ja u blato Neka srljam sam. Voljena! Niste Vi voleli mene! Ni slutili da usred sveta tog Kao konj, beo od vlastite pene, Jahača nosim neumoljivog! Slutili niste Da sred mračne šume, U tom životu kojim bura kosi, Zato se mučim ja, što ne razumem Kud nas zbivanje…

Sergej Jesenjin – Ne žalim, ne zovem, ne plačem…

Sergej Aleksandrovič Jesenjin – Ne žalim, ne zovem, ne plačem… Ne žalim, ne zovem, ne plačem. Sve će proći ko s belih jabuka prā. I venenja zlatom obuhvaćen mlad nikad više neću biti ja. Ti sada nećeš tako dalje tući, srce, dirnuto zimom tom. Niti ću bosonog ikad ući u brezovinu ko u sanjan dom. Duh skitanja, sve ređe, sve ređe oživljava usta mojih žar. Iščezlo je svežine one pređe, osećanja i pogleda čar. Skupljim sam se prohtevima dao. Živote moj, šta se s tobom zbi? Ko na riđanu da sam projahao u proleću davnom. Da l’ si ti? Svi…

Sergej Jesenjin – JESEN

JESEN U čestaru venja, na obronku sivu jesen — kobila češlja riđu grivu. Nad pokrovom rečnim gde obala snuje, potkovica njenih plavi jek se čuje. A kaluđer-vetar korakom opreznim rastura lišće po stazama brežnim. I tamo gde su oskoruša grane nevidljivog Hrista on celiva rane. 1916. Sergej A. Jesenjin (prevod: Slobodan Marković)

Sergej Jesenjin – TANJUŠA

TANJUŠA Nema divnije devojke od Tanje. Crven rub na skutu, bluze talasanje. Jarkom iza plota Tanja nekud hodi. Mesec s oblacima šumno kolo vodi. Istrči momak govori joj tugu: “Radosti, zbogom, ja uzimam drugu.” Ohladila se ko u polju rosa, a kao zmije rasplela se kosa. “Momče plavokoso, bez vređanja dugog, moram da ti kažem, polazim za drugog.” Nisu to zvona jutarnja, već cika. Svatovi… Ne vidiš lica konjanika. Tuži rod tanjin. Nisu kukavice. Od topuza brzog ranjeno joj lice. Crven venac krvi slepljen joj na čelu. Najdivnija beše Tanjuša u selu. 1911. Sergej Jesenjin (Prevod: Slobodan Marković)

Sergej Jesenjin – ČEŽNJA

ČEŽNJA Utkala u jezero zrake rujna zora. Kroz zvonjavu tetrebi jecaju sa bora. Plače negde žunja, u duplji se krije. Samo ja sam veseo – do plača mi nije. Znam, u suton ćeš doći daleko od puta, sešćemo uz naviljak pored stoga žuta. Ko cvet ću te skoliti poljupcima ludim, bezumnom od radosti nikad se ne sudi. Ti ćeš sama baciti bluzu razdragana, odneću te opijenu u žbunje do dana. Neka plaču tetrebi i neka romore, grca čežnja vesela u rumeni zore. Sergej Jesenjin

Sergej Jesenjin – Ne dolazi meni pod prozore

NE DOLAZI MENI POD PROZORE Pod prozor mi više ne dolazi, Prestala sam davno da te volim. Zalud travu zelenu ne gazi I ne plači iako te boli. Tvoja patnja kao nož me seče, Do lepote moje što ti stalo? Što me mirnu ostaviti nećeš, Zašto ti je srce uzdrhtalo? Zalud patiš, tvoja biti neću, Ne ljubim te, nit volim ikoga. Žalim tvoju izgubljenu sreću, Odlazi mi od prozora moga! Zaboravi da sam bila tvoja I da sam te volela bezumno. Idi, umrla je ljubav moja. Zašto mučiš sebe nerazumno! (1910—1912) Sergej A. Jesenjin Prevod: Radivoje Konstantinović Pesma iz Jesenjinove…