Kutak za Bistrooke
Poezija

Sergej Jesenjin – TI ME NE VOLIŠ

TI ME NE VOLIŠ 

Ti me ne voliš i ne želiš, zar
Lep nisam ni malo, mala?
Ne gledajući, od strasti uz žar 
Na rame mi je tvoja ruka pala.

Sa keženjem, mlada, osećajnim
Ja sa tobom nisam ni nežan ni zao.
Koliko si ih milovala sjajnih?
Ko ti je sve do sad ruke, usne dao?

Znam, oni su prošli kao sanke, mila,
Ne dodirnuvši tvoj oganj u snima,
Na kolenima mnogim si bila,
A sada, evo, sediš na mojima.

Neka ti oči trepavica rubi,
Neka ti u misli dođe drugi neko.
Ta i ja te baš jako ne ljubim
Tonuć’ u nešto drago i daleko.

Ovu vatru sudbinom očajno
Ne zovi, veza lakoumna to je.
Kao što smo se susreli slučajno,
Rastaćemo se uz smešak nas dvoje.

Svojim putem otići ćeš u smiraj
Da prokockaš dane i plač novi,
Neljubljene samo ti ne diraj,
Negorene nikako ne zovi.

U ćorsokaku s drugim ćeš se naći,
O ljubavi brbljajuć bez svesti.
Tad ću možda u šetnju izaći
I sa tobom ponovo se sresti.

Bliže pleća okrenuvši drugom
I malo se pognuv ne misleći:
“Dobro veče”, reći ćeš mi s tugom.
“Dobro veče, mis” i ja ću reći.

I ništa neće dušu da zanjiše,
Nit u drhtanje može da je svali.
Ko je ljubio, taj ne ljubi više,
Izgorelog niko ne zapali.

Sergej Jesenjin




back to top
Kutak za Bistrooke