Sergej A. Jesenjin – O SEBI (Autobiografija)

Rodio sam se 1895. godine, 21. septembra, u Selu Konstantinovu, Kuzminske oblasti, Rjazanske gubernije i Rjazanskog okruga. Moj otac je seljak Aleksandar Nikitič Jesenjin, majka Tatjana Fjodorovna Jesenjin. Detinjstvo sam proveo kod dede i bake po majci u drugom selu, zvanom Matovo. Prve moje uspomene padaju u vreme kad mi je bilo tri-četiri godine. Pamtim šumu, veliki izrovani put. Bakica ide u Radovjecki manastir, udaljen od nas oko 40 vrsta. Ja, uhvativši se za njen štap, jedva vučem noge od umora, a bakica jednako ponavlja: “Hajde, hajde, jagodice, bog će sreću dati”. Često su se skupljali oko naše kuće slepci,…

Sergej Jesenjin – Ti se ne osmehuj, spusti ruke te…

Ti se ne osmehuj, spusti ruke te, Drugu ja sad ljubim, tebe više ne. Ti već dobro znadeš, znadeš, kako ne bi – Tebe ja ne gledam, ne dolazim k tebi. Prolazih ja tuda, srce se pomaklo – Prosto mi se prohte pogledati staklo. 4/5. oktobar, 1925. Sergej Jesenjin Izvor: Bistrooki – balasevic.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini ili fotografija je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs

Sergej Jesenjin – Trojicino jutro, jutro monotono…

Trojicino jutro, jutro monotono, U brezovom gaju zvoni belo zvono. Proteže se selo u osvitu dana, U lahoru blagom proleća su pjana. Na šarena okna svi ukrase meću. Poći ću u podne da plačem u cveću. Pojmo, ptice, pojmo, svak pesmicu svoju, Sahranimo skupa tužnu mladost moju. Trojicino jutro, jutro monotono, U brezovom gaju zvoni belo zvono. 1914. Sergej Jesenjin Prepev: Vladimir Ličina Izvor: Bistrooki – balasevic.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini ili fotografija je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs

Sergej Jesenjin – TI ME SVOJOM HLADNOĆOM NE KUŠAJ

TI ME SVOJOM HLADNOĆOM NE KUŠAJ Ti me svojom hladnoćom ne kušaj I ne pitaj koliko sam star. Žuti kostur postala mi duša, To je meni od bolesti dar. Nekada sam u predgrađu ludo Kao dete sanjao u dim, Da ću bogat i slavan da budem, Da ću biti drag ljudima svim. Baš sam bogat! Da l’ drugi i slute… Nemam više ni cilindar star. Samo plastron od paname krute I cipela starih imam par. A i slavan nisam ništa manje – Od Pariza do Moskve se zna, Moje ime sluša se s gnušanjem Kao psovka sa uličnog dna. Pa…

Sergej Jesenjin – NE GRDITE…

NE GRDITE… Ne grdite. Takva je sudbina! Reči ja ne umem da prodajem. Otežala ko od dobrog vina Moja zlatna glava klonula je. Mrsko mi je u selu, u gradu. Kako sam je mogao doneti? Sve ostavljam i pustiću bradu – Ko skitnica lutaću po svetu. Bataliću i pesme i knjige I na rame prebaciću bošču. Pijanica drevna nema brige, Pesmu vetra on da sluša hoće. Na rotkvu ću i luk da mirišem. Remeteći tišinu večernju Nos ću bučno prstima da brišem, Ko budala uvek se kreveljim. Ja o većoj sreći i ne sanjam: Vetar gudi, a sneg sve pokrio.…

Sergej Jesenjin – PISMO OD MAJKE i ODGOVOR

PISMO OD MAJKE Zar mogu nešto da smislim u času tom, o čemu sad da pišem iz prikrajka?… Preda mnom, tu, na stolu tužnom mom, leži pismo što mi ga posla majka. Ona mi piše: Ako možeš, sine, dođi nam za praznik, ne budi jogunica! Meni kupi šal, a ocu jeftine – gaće, jer je kod nas velika oskudica. Strašno mi je krivo što si pesnik, što ti je slava kleta postala drugom. Bolje bi bilo da si od malena orući njivu, išao za plugom. Ostarila sam i sasvim posustala. Ali da si ti kod kuće ostao, bez po muke:…

Sergej Jesenjin – CRNI ČOVEK

CRNI ČOVEK Prijatelju moj, prijatelju moj, bolestan sam mnogo, mnogo! Sam ne znam otkuda dođe ovaj bol. Valjda što vetar pišti nad pustim poljima, vetar iznemogo, il’ što ko on šumu u septembru, pustoši i mozak – alkohol. Glava moja maše ušima, ko krilima ptica bleda. Na vratu su joj noge što gube sve više moć. Crni čovek,crni, crni. Crni čovek na krevet mi seda. Crni čovek mi ne da – da zaspim svu noć. Crni čovek vuče prstom po odvratnoj knjizi i, mrmljajuć nada mnom ko nad umrlim monah, čita mi život o probisvetu i nekoj kulizi, zadajuć duši i…

Sergej Jesenjin – TI ME NE VOLIŠ

TI ME NE VOLIŠ Ti me ne voliš i ne želiš, zar Lep nisam ni malo, mala? Ne gledajući, od strasti uz žar Na rame mi je tvoja ruka pala. Sa keženjem, mlada, osećajnim Ja sa tobom nisam ni nežan ni zao. Koliko si ih milovala sjajnih? Ko ti je sve do sad ruke, usne dao? Znam, oni su prošli kao sanke, mila, Ne dodirnuvši tvoj oganj u snima, Na kolenima mnogim si bila, A sada, evo, sediš na mojima. Neka ti oči trepavica rubi, Neka ti u misli dođe drugi neko. Ta i ja te baš jako ne ljubim…

Sergej Jesenjin – SIROTICA (Ruska bajka)

SIROTICA (Ruska bajka) Siromašica je Maša, Maša teško, teško živi, Srdita i zla maćeha Nedužnu je za sve krivi. A sestrica, polusestra. Progoni je. ne voli je, Plače Maša u potaji, U potaji suze lije. Ne odbija Maša grdnje, Bolno trpi reči proste, A lukava polusestra Mami-tera mnoge prosce. Od Maše je zla maćeha Svu prćiju oduzela, Ne gledaju momci Mašu Kada ide preko sela. Nosi Maša svoj sarafan I po danu i u veče, A na maćehinoj kćeri Minđuše i perla zveče. Sašila je jednom Maša Nov sarafan od krpica, A na glavu vezala je Maramu od plavog cica.…

Sergej Jesenjin – DOBRO JUTRO!

DOBRO JUTRO! Zadremale zlatne zvezde večne, Ogledalo vode zadrhtalo, Pršti svetlost na zalive rečne Na horizont rumenilo palo. Osmehnute bele breze snene, Raspuštenih i svilenih kosa. Šušte, šušte minđuše zelene, Vatrom plamti i srebrna rosa. A kopriva, narasla uz kuće, Sedef beli neko u nju utro, Njišući se pijano šapuće: “Dobro jutro!” Sergej Jesenjin