Danilo Kiš

Danilo Kiš је jedan od naših najznačajnijih pisaca druge polovine 20. veka. Od 1937. do 1942. godine živeo je u Novom Sadu, u Bemovoj ulici, danas Ćirpanovoj, koja se u „Ranim jadima“ zove Ulica divljih kestenova. („Zakucaću na neka vrata i pitaću: Da li se ova ulica pre rata zvala Bemova ulica, jer mi je sve to vrlo sumnjivo, gospodine, ne verujem da bi tolika kestenova stabla nestala, makar bi jedno ostalo, drveće, valjda, ima duži vek, kestenovi, gospodine, ne umiru tek tako.“) Diplomirao je 1958. na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao prvi student na Katedri za istoriju svetske književnosti…

Mihail Bulgakov

Mihail Afanasijevič Bulgakov (Kijev, 15. maj 1891. – Moskva, 10. mart 1940) je bio pisac, dramaturg, pozorišni reditelj, novinar i lekar. Rukopisi ne gore! – M. A. Bulgakov MAJSTOR I MARGARITA (citati) Još u gimnaziji otkriva svoje brojne talente: piše pesme, crta karikature, svira klavir, peva, sastavlja usmene priče i govori ih drugima… Studirao je medicinu na Carskom univerzitetu u Kijevu. Od 1916. do 1918. godine bio je lekar na prvoj liniji fronta, a 1920. napušta medicinu i posvećuje se pisanju. Napisao je nekoliko pozorišnih komada koji su igrani u Moskovskom hudožestvenom teatru, ali vlasti nisu odobravale njegove kritike sovjetske…

Danilo Kiš – EOLSKA HARFA

Danilo Kiš – EOLSKA HARFA / Priča iz knjige RANI JADI Harfa je instrument koji više od bilo kojeg drugog instrumenta sjedinjuje u sebi srednjovekovnu formulu lepog (perfectio prima) i svrsishodnog (perfectio secunda); da bude dakle lepa na oko, što će reći napravljena po pravilima formalne harmonije; ali, iznad svega, da bude prilagođena svojoj osnovnoj svrsi: da daje prijatan zvuk. U svojoj devetoj godini imao sam harfu. Ona se sastojala od električne drvene bandere i šest pari žica vezanih za porcelanske izolatore nalik na rasparen komplet za čaj. (Jedan sam izolator okrnjio praćkom, pre nego što sam otkrio, u okviru…

Lav Nikolajevič Tolstoj – OD INATA NEMA GOREG ZANATA

Lav Nikolajevič Tolstoj – OD INATA NEMA GOREG ZANATA / Odabrane pripovetke Živeo u jednom selu domaćin Ivan Ščerbakov. Živeo je lepo. Čovek bio u punoj snazi, prvi radnik u selu, i imao tri odrasla sina. Jedan bio oženjen, drugi taman stasao za ženidbu, a treći, šiparac, terao konje noću na pašu i kočijašio, a počeo pomalo već i da ore. Žena Ivanova beše razumna i dobra domaćica, a snaha im se desila neka mirna i vredna mlada. Svega je u kući bilo zadosta — moglo se živeti vrlo lepo. Jedino čeljade u kući koje je bilo na hrani, a…

Lav Nikolajevič Tolstoj – KAVKASKI ROB

Lav Nikolajevič Tolstoj – KAVKASKI ROB (KAVKASKI SUŽANJ) / Odabrane pripovetke I Služio na Kavkazu kao oficir jedan mlad ruski vlastelin. Zvao se Žilin. Dođe mu jednom pismo od kuće. Piše mu starica-majka: „Ostarela sam ti, sinko, pa bih još, dok ne umrem, da vidim milog sina. Dođi da se oprostiš s majkom; sahrani me pa posle opet, u ime Božije, pođi kud te služba zove. A ja sam ti i devojku našla: i pametna, i dobra, a nije ni sirotna; pa, ako ti se dopadne, mogao bi se i oženiti pa konačno i ostati na imanju kod kuće.“ Zamisli…

Lav Nikolajevič Tolstoj – TRI PITANJA

Lav Nikolajevič Tolstoj – TRI PITANJA / Odabrane pripovetke Pomisli jednom jedan car da, kad bi on svagda znao kada da počinje svaku stvar, pa kad bi još znao s kojim ljudima treba a s kojima ne treba da ima posla, i što je najglavnije, kad bi uvek znao kakva je stvar od svih najvažnija, tada nikad ne bi imao neuspeha i štete. Pa pomislivši tako, car razglasi po svem carstvu da će veliku nagradu dati onome ko ga nauči kako da zna pravo vreme za svaki posao, kako da zna koji su mu ljudi najpotrebniji i kako da se…

Lav Nikolajevič Tolstoj – LAŽNI KUPON

Lav Nikolajevič Tolstoj – LAŽNI KUPON / Odabrane pripovetke PRVI DEO Fjodor Mihailovič Smokovnikov, predsednik gubernijske finansijske direkcije, bio je čovek nepotkupljiv, čim se ponosio, preterano liberalan i ne samo slobodouman već je mrzeo svako ispoljavanje religioznosti, koju je smatrao kao ostatak praznoverstva. Iz kancelarije se vratio vrlo rđavo raspoložen. Gubernator mu je napisao sasvim glup akt po kome bi se moglo smatrati da je Fjodor Mihailovič uradio nešto nepošteno. Fjodor Mihailovič se jako naljuti, pa odmah napisa žustar i zajedljiv odgovor. Kod kuće se Fjodoru Mihailoviču činilo da mu se sve radi usprkos. Bilo je pet minuta do pet…

Mihajlo Pupin – SA PAŠNJAKA DO NAUČENJAKA / Autobiografija

Mihajlo Pupin – SA PAŠNJAKA DO NAUČENJAKA / Autobiografija Mihajla Pupina U spomen majci Predgovor: Kada se osvrnem na period od godinu i nešto više dana koliko mi je trebalo da napišem ovu knjigu, čini mi se da će reči sa početka jedanaeste glave najbolje izraziti svrhu ovog pisanja: Glavni cilj moga pisanja bio je prikaz uspona idealizma u američkoj nauci, posebno u prirodnim naukama i odgovarajućim tehnikama. Bio sam svedok ovog postupnog razvoja, i sve što sam do sada napisao je pokušaj da izložim svoje mišljenje, kao svedok koji o ovom može s pravom da govori. Ali ima mnogo…

Anton Pavlovič Čehov – OSTRIGE

Anton Pavlovič Čehov – OSTRIGE Nije mi potrebno da se suviše naprežem da bih se do najsitnijih detalja setio kišnog jesenjeg sumraka, kad sam sa ocem stajao na jednoj od mnogobrojnih moskovskih ulica i osećao kako me postepeno obuzima čudna bolest. Nisam imao nikakvih bolova, ali su mi noge klecale, reči zastajale u grlu, glava mi se onemoćalo nakrivala u stranu… imao sam utisak da ću odmah pasti i izgubiti svest. Da sam se u tim momentima našao u bolnici, doktori bi na mojoj listi morali napisati Ratev — bolest koja ne postoji u medicinskim udžbenicima. Pored mene na pločniku…

Anton Pavlovič Čehov – BIOGRAFIJA

Anton Pavlovič Čehov – veliki ruski pisac, klasik svetske književnosti. Od oko 900 napisanih dela, značajan broj je ušao u riznicu ne samo ruske književnosti; predstave zasnovane na njegovim dramama još uvek ne napuštaju pozorišne pozornice u različitim delovima sveta. Anton Pavlovič Čehov (29. januara 1860. – 15. jula 1904.) je bio pripovedač i najznačajniji ruski dramski pisac. Prve priče je objavio da bi mogao da se izdržava u toku studija medicine. U književnosti se pojavio kratkim humoreskama, sažetog izraza i karakterizacije, zatim je prešao na novele i pripovetke, gde se njegov tužni humor postepeno pretvorio u rezignaciju i očaj.…