Danilo Kiš је jedan od naših najznačajnijih pisaca druge polovine 20. veka. Od 1937. do 1942. godine živeo je u Novom Sadu, u Bemovoj ulici, danas Ćirpanovoj, koja se u „Ranim jadima“ zove Ulica divljih kestenova. („Zakucaću na neka vrata i pitaću: Da li se ova ulica pre rata zvala Bemova ulica, jer mi je sve to vrlo sumnjivo, gospodine, ne verujem da bi tolika kestenova stabla nestala, makar bi jedno ostalo, drveće, valjda, ima duži vek, kestenovi, gospodine, ne umiru tek tako.“) Diplomirao je 1958. na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao prvi student na Katedri za istoriju svetske književnosti…
Ознака: Šarl Bodler
Šarl Bodler – UZLET
UZLET Iznad niskih dolja, iznad mračnih voda, iznad šuma, gora, oblaka i morâ, preko sunca, sveta i plavih prostora, preko međa zvezda i zvezdanog svoda, duhu moj, ti letiš, lak, nad predelima, i ko dobar plivač kad ce u val vine, od zanosa pijan, tš brazdaš dubine prostora, sa strašću muškom što prožima. Poleti daleko iznad kužnog vira, ka visokom, svetlom čistilištu bića, i pij polut bistrog i božanskog pića vatru što ispunja vedrinu svemira. Posle duge čame, muka i žalosti, što pritišću igoskm živote nam tašte, srećan je ko može na krilima mašte da se hitro vine u polja…
Šarl Bodler – ČOVEK I MORE
ČOVEK I MORE Slobodni čoveče, sav si moru predan! Ko u ogledalu, u njem ti se duša Sa odmotavanjem talasa penuša, A i duh ti je gorki morski bezdan. Uranjaš u njega ko u svoju sliku; Očima i rukama grliš mu talase, Dok srce kadikad zaboravi na se Uz njegovu divlju i žalosnu riku. Isto ste ćutljivi i mračni vas dvoje: Niko ti ne izmeri, čoveče, ponore, Nit tvoja bogatstva dogleda, o more, Ljubomorno tajne vi čuvate svoje! Vekovima se ne odmarate od rata, Tučete se surovo, bez griže: biće Da mnogo volite smrt i krvoproliće, – Dva večita hrvača,…
ŠARL BODLER
Šarl Bodler (franc. Charles Pierre Baudelaire; Pariz, 9. april 1821 — 31. avgust 1867) je bio jedan od najuticajnijih i najboljih francuskih pesnika, prevodilac, esejista i književni kritičar. PESME: ALBATROS ALEGORIJA ČERGARI NA PUTU ČOVEK I MORE MAČKA (Cveće zla XXXVI) UZLET Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)
Šarl Bodler – MAČKA (Cveće zla XXXVI)
MAČKA Mačko, mom srcu zaljubljenom kroči, uvuci kandže, ljupki stvore, i daj da ronim u te lepe oči gde metal i ahati gore. Dok natenane milujem ti glavu i gipka leđa gladim dlanom i klizim rukom uz nasladu pravu po telu naelektrisanom, ja vidim svoju ženu. Isto tako gleda ko i ti, mila zveri, duboko, hladno, do dna bića strelja, a tanan dašak lebdi lako i miris mamno-ubistven treperi svud oko njenog tamnog tela. Šarl Bodler (1821-1867) (prevod: Branimir Živojinović)
Šarl Bodler – ČERGARI NA PUTU
ČERGARI NA PUTU To proročko pleme sa zenama plamnim krenulo je juče, s decom u naručju; najmanju, da smire njihovu glad vučju, ponele su majke na dojkama tamnim. S rukom na oružju idu uz njih ljudi, uz čeljad skutkanu u povorci kola, što im za žudnjama pogled nebom bludi i od tog umoran put je setna bola. Zrikavac iz svoga skrovišta u pesku čim ih spazi, pesmu otpočne da vije; Kibela ljubimce dočeka u blesku: zbog njih cveta stepa, vir iz stene bije, – zbog tih lutalica što im zene plamne otvaraju carstva budućnosti tamne. Šarl Bodler (prevod: Božidar Kovačević)
Šarl Bodler – ALBATROS
Šarl Bodler – ALBATROS / Tekst pesme: Dokoni mornari od zabave love često albatrose, silne morske ptice, na putu nemarne, tihe pratilice lađa što nad ljutim vrtlozima plove. Na daske od krova spuste ih sputane. Kraljevi azura, nevešti, zbunjeni, belim i ogromnim krilima skunjeni mašu ko veslima na obadve strane. Maločas prekrasan, a sad smešan, jadan, krilati se putnik bori s okovima; s lule jedan mornar duva mu dim gadan u kljun, drugi mu se ruga skokovima. Tom knezu oblaka i pesnik je sličan; on se s burom druži, munjom poji oči, ali na tlu sputan i zemlji nevičan,…
Šarl Bodler – ALEGORIJA
ALEGORIJA Tu ženu sva gordost i lepota krasi; po vinu povlači svoje divne vlasi, i kandža ljubavi i otrov jazbine s granitne joj puti sklizne se i skine. Smrti se podsmeva, Razvratu prkosi, šapa tih aždaja, što čupa i kosi, u razornom besu pusti netaknuto njenog čvrstog tela veličanstvo kruto. Ko boginja hoda, ko sultanka leže; uživanja s verom prorokovom veže. U zagrljaj širom na bujne joj grudi ljudski rod poziva okom punim žudi. Veruje i znade ta deva besplodna, što je za hod sveta ipak neophodna da lepota tela dar najviši znači, što za svu bestidnost oproštaj izvlači. Za…