Danilo Kiš

Danilo Kiš је jedan od naših najznačajnijih pisaca druge polovine 20. veka. Od 1937. do 1942. godine živeo je u Novom Sadu, u Bemovoj ulici, danas Ćirpanovoj, koja se u „Ranim jadima“ zove Ulica divljih kestenova. („Zakucaću na neka vrata i pitaću: Da li se ova ulica pre rata zvala Bemova ulica, jer mi je sve to vrlo sumnjivo, gospodine, ne verujem da bi tolika kestenova stabla nestala, makar bi jedno ostalo, drveće, valjda, ima duži vek, kestenovi, gospodine, ne umiru tek tako.“) Diplomirao je 1958. na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao prvi student na Katedri za istoriju svetske književnosti…

Ana Ahmatova – ALEKSANDRU BLOKU

Ana Ahmatova – ALEKSANDRU BLOKU / Prevod s ruskog: Lav Zaharov * * * Aleksandru Bloku Dođoh pesniku u goste. Nedelja je. Tačno — podne, Sobe prostrane tišina A za prozorima mraz. I purpurno sunce lebdi Nad čupavim, surim dimom. O, kako je zračan pogled Domaćina ćutljivog! Zar te oči da iščeznu Iz sećanja bilo čijeg… I opreznost mi nalaže: Nemoj gledati u njih. No ostaju našee reči, Dim podneva, i nedelja U visokom sivom domu Kraj baltičke kapije. 1914. Ana Ahmatova (Prevod: Lav Zaharov) Iz knjige: Ana Ahmatova – RASTANAK, Izdavač: Bagdala, 1952.

Ana Ahmatova – POSLEDNJA ZDRAVICA

POSLEDNJA ZDRAVICA Za razoren dom podižem ovu čašu, za gorko življenje moje, za sudbinu našu – usamljenost udvoje. Pijem za tebe i za laž, za izdaju tvojih usana, za mrtvu hladnoću oka tvog, za to što je grub i bez milosti svet ovaj naš i što nas nije spasao Bog. 1934. Ana Ahmatova Prevod: Ljubica Nestorov Iz knjige: Sto godina ljubavi (Antologija ljubavne lirike ruskih pesnikinja), Izdavač: Slovensko slovo, Beograd, 2006.

Ana Ahmatova – Kamena reč se odronila

Kamena reč se odronila Na moje grudi, žive, znaj. O, ništa, već sam spremna bila. I s tim ću nekako na kraj. Ja imam danas posla mnoga: Ubiti treba spomena jad I treba, srca kamenoga, Naučiti se na život sad. No neka… Šumi vrelo leto Ko praznik pod mojim prozorom. Ja sam odavno slutila sve to: Svetlucav dan i pusti dom. 1939. Ana Ahmatova Prevod: Stevan Raičković Iz knjige: Šest ruskih pesnika, 1970. Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka…

Ana Ahmatova – BIOGRAFIJA

Ana Andrejevna Ahmatova (23. jun 1889 — 05. marta 1966) je napisala o sebi da je rođena iste godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj. Bila je svedok promene epoha, preživela je dva svetska rata, revoluciju i blokadu Lenjingrada. Prvu pesmu je napisala sa 11 godina. Od tada do kraja života nije se prestala baviti poezijom.

Ana Ahmatova

  Ana Ahmatova (1889–1966) je književni pseudonim Ane Andrejevne Gorenko. Ahmatova je u ruskoj lirici postigla najveću jasnoću i jednostavnost. Oslonila se na puškinsku tradiciju. Ana Ahmatova – BIOGRAFIJA Ona je savršenstvo, a to je nažalost njena granica. – Marina Cvetajeva o Ani Ahmatovoj. PESME: REKVIJEM SIVOOKI KRALJ Kamena reč se odronila SAN PESMA POSLEDNJEG SUSRETA LJUBAV Napisah reči… ZA BELIH NOĆI TREĆA ZAČETEVSKA Pod velom ruke lomila sam kradom… DRUGA GODIŠNJICA Četrdeseta godina POSLEDNJA ZDRAVICA Foto kolaž: Bistrooki – balasevic.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz…

Ana Ahmatova – SAN

SAN Znala sam da si me snio, Zbog toga ne zaspah ja. Mutan je fenjer vio Plavet, da mi put sja. Ti vide u carskom vrtu Dvorac, belji no išta, Ograde crnu crtu Kraj zvonkog stepeništa. Išo si — bez staze jasne — I mislio pri tom: “Brže, da san ne zgasne, Pre susreta sa njom.” Stražar kraj paradnih vrata Viknuo ti je: “Kuda!” Uz škripu led se lomata I crni voda svuda. “Jezero — misao sinu — U njemu ostrvo znam…” I odjednom kroz tminu Ugleda plavičast plam… U danu, oskudne boje, Probudio si se kasno I prvi put…

Ana Ahmatova – PESMA POSLEDNJEG SUSRETA

PESMA POSLEDNJEG SUSRETA Hladila su mi se prsa mukla, Ali moj korak beše lak. Ja sam na ruku desnu navukla — Rukavicu — za levu pak. I stepenika, ko mnogo ima, A ja sam znala — samo tri! Jesenji šapat međ klenovima Moli me: „Umri sa mnom i ti! Obmanula me je sva od sene, Promenljiva, sudbina zla.“ Ja odgovorih: „Dragi — i mene, Isto. Umreću s tobom ja…“ Zadnjeg susreta pesme eto. Na mračni dom pogledah taj. U spavaćoj je tek sveća trepto Ravnodušni i žuti sjaj. 1911. Ana Ahmatova (Prevod: Stevan Raičković, Sedam ruskih pesnika, BIGZ)

Ana Ahmatova – Napisah reči…

Napisah reči koje Dugo nisam reći smela. Tup bol je glave moje I čudna zamrlost tela. Umuče rog daleki. Zagonetka srcem ista. Jesenji pršić meki Po kockama trga blista. Šuš zadnjeg lišća svela. I misli zadnje što tište. Da smetam nisam htela Tom, koji veselost ište. Opraštam usni dragoj Ja šale surove njene .. . O, po prtini blagoj, Vi ćete sutra kod mene. Sveće će plamen viti U sobi, treptaja snenih. Ceo buket će biti Ruža, iz bašta staklenih. 1911 Ana Ahmatova (Prevod: Stevan Raičković, Sedam ruskih pesnika, BIGZ)