Ana Ahmatova – Napisah reči…

Napisah reči koje
Dugo nisam reći smela.
Tup bol je glave moje
I čudna zamrlost tela.

Umuče rog daleki.
Zagonetka srcem ista.
Jesenji pršić meki
Po kockama trga blista.

Šuš zadnjeg lišća svela.
I misli zadnje što tište.
Da smetam nisam htela
Tom, koji veselost ište.

Opraštam usni dragoj
Ja šale surove njene .. .
O, po prtini blagoj,
Vi ćete sutra kod mene.

Sveće će plamen viti
U sobi, treptaja snenih.
Ceo buket će biti
Ruža, iz bašta staklenih.

1911

Ana Ahmatova

(Prevod: Stevan Raičković, Sedam ruskih pesnika, BIGZ)