DEMON (Odlomak) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kunem ti se zorom ranom, Prvenčetom božja stvora, I mezimcem zadnjim danom, Što po redu doći mora; I tako mi večne pravde, Gorke muke očajnika, I sastanka s tobom sade, I rastanka od tvog lika; Kunem ti se očnjim vidom, Kunem ti se greha stidom, I večnosti sivim plaštom, I pobede kratkom maštom; I tako mi sviju besa, I tako mi pakla, raja, I gromova sa nebesa, I anđelskog uzdisaja; Kunem ti se mukom svojom, I slađanim tvojim glasom,…
Ознака: poeme
Vladimir Majakovski
Vladimir Vladimirovič Majakovski (1893-1930) je bio pesnik, dramski pisac, slikar, reditelj, scenograf, glumac. Najistaknutija je ličnost ruskog futurizma i prvih godina revolucije i sovjetske vlasti. Bio je osoben kao ličnost, kao pojava, kao pesnik. Od početka je bio buntovne i dinamične prirode, otvoren u nastupima i raspravama, čovek protesta i dinamičnog shvatanja života. Kao pesnik bio je inovator, uveo je u poeziju leksiku ulice, ekstatičan ton, eksplozivan jezik, neobičan rečnik, citate, nove žanrove poeme, stepenast stih. “Majakovski bi IME imao uvek, ne – “imao bi”, nego ga je i imao, oduvek. I postojalo je, može se reći, pre nego i…
Vladimir Majakovski – OBLAK U PANTALONAMA
OBLAK U PANTALONAMA Tetraptih PROLOG Misao vašu, što mašta na omekšalom mozgu, ko lakej na masnoj sofi, od sala nadut, dražiću dronjcima srca okrvavljenim grozno, sit narugavši se, bezočan i ljut. Ja u duši nemam nijedne sede vlasi, ni staračke nežnosti nema u njoj! Svet sam zaglušio snagom svog glasa, dvadeset dvogodišnjak – idem, lepotan, svoj. Nežni! Vi ljubav stavljate na violinu. Na talambase je mećete grube. A ne možete ko ja izvrnuti svoju kožurinu, tako da još svuda sve samih usana bude. Dođite u kafanu da se naučite – u haljini od batista prava, pristojna činovnica anđeoske lige I…
Miroslav Mika Antić – ROŽDESTVO TVOJE (Tropar o bogu i čoveku)
ROŽDESTVO TVOJE Prvi deo To je bilo jedne noći o Božiću, trijestosme. Nije mesec na krov seo senke prstom da našara. Nije nebo bilo usna što će oku reći osmeh, otečeno, teško nebo, niz smrznuta polja stara. Vojvodina. Vojvodina. Zemlja punih buđelara. Zemlja njiva. I tišine. Zadovoljstva. Pesme. Reda. Vojvodina… Vojvodina… Prazne staje. Neuk narod. Krčme. Ćuške. Robovanje. Golotinja. Umor. Beda. Oduvek je zemlja bila prva radost — prva suza. Kralj za banom. Car za kraljem. Bog za carom. — Čuda trista. Menjala se vlast i psovka. Menjao se bič i uzda. A grbača, savijena, ostajala uvek ista. I mnogi…
Edgar Alan Po
Edgar Alan Po (engl. Edgar Allan Poe; Boston, 19. januar 1809 — Baltimor, 7. oktobar 1849) je bio američki pisac, urednik, književni kritičar, jedan od rodonačelnika kratke priče ‒ centralne ličnosti romantizma u Americi. Pesnik snažne imaginacije, autor je priča punih strave i pesmama izrazitog sklada i muzikalnosti. BIOGRAFIJA Priče: ĆUTANJE SENKA Pesme i poeme: ANABEL LI GAVRAN ULALUMA ROMANSA SAM LET BELOG ORLA Knjige objavljene tokom piščevog života: Tamerlane and Other Poems, Boston: Calvin F. S. Thomas, 1827. (Postoji priličan broj faksimila ovog izdanja.) Al Aaraaf Tamerlane, and Minor Poems, Baltimore: Hatch and Dunning, 1829. (Faksimil je reprintovao…
Aleksandar Sergejevič Puškin
Aleksandar Sergejevič Puškin (rus. Алексáндр Сергéевич Пушкин, 1799, Moskva – 1837, Sankt Peterburg) – ruski pesnik, dramski pisac i prozaista koji je postavio temelje ruskog realističkog pokreta. Puškin se smatra osnivačem modernog ruskog književnog jezika a još za života je stekao reputaciju najvećeg ruskog nacionalnog pesnika. Aleksandar Sergejevič Puškin je prvi ruski pisac svetskog značaja, koji nije učestvovao samo u ruskom nego i svetskom književnom (pa i šire – kulturnom) procesu. Dostojevski je insistirao na konstataciji da je sva potonja velika ruska književnost ‘izašla pravo iz Puškina’. Puškin je trasirao put literaturi Gogolja, Turgenjeva, Tolstoja, Dostojevskog i Čehova. – Jurij…
Aleksandar Sergejevič Puškin – CIGANI
CIGANI Ciganski tabor spor i šuman Po Besarabiji se seli. Kod reke su, kraj starog druma Uboge čerge razapeli. San ko sloboda im je vedar I spokojan pod nebom snenim. Pod arnjem poluzastrvenim Kraj točkova se oganj štedar Svetluca… Obed svud se sprema, U ravnom polju konji pasu, Za šatorom na svome tasu Nevezan medved mirno drema. Celom se stepom živost rasu: Posluju mirni poslenici Pred novi put do bliskih stepa; Čuju se pesme, deca, klici, I s nakovanja putnih klepa. No neće moći da se opre Tabor spokojstvu noći sane; Sad samo još u stepu dopre Kad konj zanjišti,…
Petar II Petrović Njegoš – GORSKI VIJENAC
GORSKI VIJENAC (odlomci) VLADIKA DANILO Viđi vraga su sedam binjišah, su dva mača a su dvije krune, praunuka Turkova s Koranom! Za njim jata prokletoga kota, da opuste zemlju svukoliku kâ skakavac što polja opusti. Francuskoga da ne bi brijega, aravijsko more sve potopi! San pakleni okruni Osmana, darova mu lunu kâ jabuku. Zloga gosta Evropi Orkana! Kolo Čašu meda jošt niko ne popi što je čašom žuči ne zagrči; čaša žuči ište čašu meda, smiješane najlakše se piju. VUK MIĆUNOVIĆ Bez muke se pjesna ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova! Junaštvo je car zla svakojega – a…
Miroslav Mika Antić – KIKINDA
KIKINDA Veliko banatsko kolo (Deo) I Pod Kikindom zeleni se trava… Tu mi spava odvaljena glava, obešena, pa sabljom košena, u peškiru ko kolač nošena… Iz rovitog mozga štrika kolo oko crkve stoleća od zla i zlata. Odjahalo nebo kao ajgir pô Banata, pa kida i grize grivu iza vrata. A iz blata, sa severa, u gaćama vetar tera belog boga paorskoga. II Kažu ljudi, a kaže i vreme prgava nam i pamet i seme. Kad nas sadiš – u zemlju nas sadiš a iz zvezda moraš da nas vadiš. Svi mi što smo niz Galacku tekli, nikad klekli i…
Edgar Alan Po – Anabel Li (Edgar Allan Poe – Annabel Lee) Tekst / Lyrics
Edgar Alan Po – Anabel Li U carstvu na žalu sinjega mora – pre mnogo leta to bi – življaše jednom devojka lepa po imenu Anabel Li; i samo joj jedno beše na umu: to da se volimo mi. U carstvu na žalu sinjega mora deca smo bili mi, al’ volesmo se više no iko ja i Anabel Li, ljubavlju s koje su patili žudno nebeski anđeli svi. I zato, u carstvu na morskome žalu, pradavno ovo se zbi: poduhnu vetar noću sa neba, sledi mi Anbel Li; i dođoše da je od mene odnesu njezini rođaci svi, u grob…