Mihail Jurjevič Ljermontov – DEMON / Tekst pesme
DEMON
(Odlomak)
. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kunem ti se zorom ranom,
Prvenčetom božja stvora,
I mezimcem zadnjim danom,
Što po redu doći mora;
I tako mi večne pravde,
Gorke muke očajnika,
I sastanka s tobom sade,
I rastanka od tvog lika;
Kunem ti se očnjim vidom,
Kunem ti se greha stidom,
I večnosti sivim plaštom,
I pobede kratkom maštom;
I tako mi sviju besa,
I tako mi pakla, raja,
I gromova sa nebesa,
I anđelskog uzdisaja;
Kunem ti se mukom svojom,
I slađanim tvojim glasom,
Kunem prvom suzom tvojom
I samrtnim tvojim časom,
Kunem ti se crnim grobom
I blaženstvom duša sviju,
Kunem ti se samom tobom —
I tako mi tih očiju,
I kosice tvoje svilne,
I tako mi srca tvoga,
I tako mi živa boga,
I ljubavi moje silne —
Od danas ću drugi biti,
Odreć ću se svega zloga,
Gordi um ću pokoriti,
S nebom ću se pomiriti
I prizvaću ime boga,
Za lukavstvo neću znati —
Ja ću ljubit — verovati,
Ja ću liti čiste suze,
Snebiću se, kajaću se,
Da dostojan budem boga,
I pogleda tvoga; —
A svet neka mirno cveta
Bez lukavstva moga.
Veruj meni, oh Tamaro!
Svetinja ćeš moja biti,
A ja ću ti pokloniti
Sve gospodstvo moje staro,
Svu slobodu, vlast i slavu
Za pogled ću jedan dati,
Za trenutak jedan samo,
Večnost ću ti žrtvovati.
Ljubi mene, oh Tamaro!
U dobru ću biti krasan,
U ljubavi gorostasan,
Biću jači u milosti
Neg što bejah u pakosti.
Uzneću te lakim letom
Više zvezda u čistinu,
Pa da vladaš celim svetom, —
Il’ da prezreš jadnu tminu,
Hude zemlje žagor prazni,
Gdeno nema sreće prave,
Gde se žarka ljubav kazni,
Gde se zlobom srca dave,
Gde milošte nema sjajne,
Ni sladosti dugotrajne;
Gde se u strah moraš kriti,
Ne smeš mrzit ni ljubiti.
Ili možda ti i ne znaš
Šta je ljubav smrtnih ljudi:
Kratka bura mlade krvi
I zamama lomnih grudi —
Al’ proleti čas za časom,
Mrko vreme ništ’ ne štedi,
Razmrvi ti trud užasom,
Il’ ti vrelu krvcu sledi.
Lepota je kratka zora,
A rastanak doći mora; —
Ko ti jamči, ko te čuva
Od precveta i umora!
Pusti druge nek se teše
Ništavilom svog života,
Njima nije otvorena
Višeg neba sva divota;
Al’ za tebe šteta j’ crna
Da postaneš žrtva njina, —
Tebe čeka druga sudba,
Dublja sladost i milina.
Zaboravi društvo staro,
Dosadanja osećanja,
Zato ću ti, oh Tamaro!
Razgrnuti svet poznanja —.
Skupiću ti dive, džine
I duhove čudotvore,
Da te služe, da te dvore;
Uzletiću da ti skinem
Zlatan venac sa Danice,
Zaliću ga, jaranice,
Polunoćnom miris-rosom,
Da nad tvojom blista kosom.
Kad pozlati sunce zoru,
Spustiću se kroz oblake,
Najlešše ću birat zrake;
Oplešću ti pas od zlata,
A na ruku metnuću ti
Sjajan prsten od agata;
Obliću te miomirom,
Negovaću senku tvoju,
Dovešću ti rajske ptice
Da za tragom tvojim poju;
Dignuću ti divne dvore
Od birjuza i jantara
Proroniću sinje more
Da ti tražim biser-dara,
I daću ti sve što mogu,
Il’ iziskat, il’ isplakat,
Il’ oteti večnom bogu…
Ljubi mene!…
Mihail Jurjevič Ljermontov
Prevod: Jovan Jovanović Zmaj
Iz knjige: Pesnički prevodi, Izdavači: Matica srpska i Srpska književna zadruga, 1972.
Mihail Jurjevič Ljermontov PESME, CITATI, BIOGRAFIJA
Foto kolaži: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)