Ознака: Mihail Ljermontov

PESNIČKI PREVODI

PESNIČKI PREVODI / Najlepše pesme svetske književnosti u prevodu naših eminentnih pesnika i književnika

ALEKSA ŠANTIĆ

LAZA KOSTIĆ

BRANKO MILJKOVIĆ

IVO ANDRIĆ

DANILO KIŠ

STEVAN RAIČKOVIĆ

PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ

JOVAN DUČIĆ

 

Mihail Ljermontov – KOZAČKA USPAVANKA


KOZAČKA USPAVANKA

Spavaj, čedo, tiću krasni,
Buji, baji, paji.
Mesec se nad tobom jasni
Tiho, tiho taji.
Ja ću bajku da ti sročim,
Pesmicu da pevam:
Spavaj, spavaj, sklopi oči,
Buji, paji, snevaj.

Niz kamenjar Terek teče,
Šušte vali žuti,
Zli Čečenac svako veče
Oštri handžar ljuti.
Al’ otac je ratnik stari,
U bitkama kaljen.
Spavaj, čedo, i ne mari,
Buji, paji dalje.

Znaćeš i ti sreću mušku
I sve čari rata,
Zametnućeš smelo pušku,
Pojahaćeš hata.
Ja ću sedlo da ti spremim,
Izvešću ga svilom…
Spavaj, sine, blago meni,
Buji, paji, milo.

Kozak ćeš se majci zvati,
Junak ćeš mi biti.
Ja ću brižna da te pratim,
Mahnućeš mi i ti..
Koliko će suza vrelih
Potom da mi line!…
Spavaj, anđele moj beli,
Buji, paji, sine.

Uvenuću sva od tuge
Do kraja tvog rata.
Moliću se dane duge —
A noću da gatam.
Zamišljaću da te more
Čežnjom tuđi kraji…
Spi, dok ne znaš brižne zore,
Buji, buji, paji.

Ikonu ti svetu mogu
Dati za put slavi.
Tu je, moleći se bogu,
Ispred sebe stavi,
Pa se majke seti svoje
Pre no u boj odeš…
Spavaj, čarno oko moje,
Buji, paji, rode.

1840.

Mihail Jurjevič Ljermontov

Prevod: Miodrag Sibinović
Iz knjige: Dva veka Ljermontova, Izdavač: Interpres Beograd, 2014.

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Mihail Ljermontov – Voleli su se tako dugo i tako nežno…


* * *

Sie liebten sich beide, doch kiner
Wollt’es dem andern gestehn.
Heine
¹

Voleli su se tako dugo i tako nežno,
S dubokom i strasno-bezumnom čežnjom!
Al’ izbegavali su susrete i priznanja ko nedruzi najgori,
Prazni i hladni su bili njihovi kratki razgovori.

Rastali se bez reči, krijući gordo bolna osećanja,
A dragi lik viđali samo katkad u noćnim sanjama.
I dođe smrt: posle groba bi često jedno pored drugog stali…
Al’ se u novom svetu nisu prepoznali.

1841.

Mihail Jurjevič Ljermontov

Prevod: Miodrag Sibinović
Iz knjige: Dva veka Ljermontova, Izdavač: Interpres Beograd, 2014.


¹ Voleli su jedno drugog, ali nijedno nije to htelo da kaže drugom. Hajne (nem.)

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Mihail Ljermontov – VALI I LJUDI


VALI I LJUDI

Protiču valovi jedan za drugim,
Pljušte uz potmuli huk;
Prolaze ljudi u lancima dugim,
Jedan za drugim, uz muk.
Slobodan val mesto studeni neće
Ni topli podnevni zrak;
Ljudi bi dušu… Al’ iz nje još veća
Izbija studen i mrak!

1830–1831.

Mihail Jurjevič Ljermontov

Prevod: Miodrag Sibinović
Iz knjige: Dva veka Ljermontova, Izdavač: Interpres, Beograd,2014.

Foto kolaž: Bistrooki
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Mihail Ljermontov – PREDSKAZANJE


PREDSKAZANJE

Doći će dan, Rusije crni dan,
Kad će se skinuti carski presto sam,
I ljubav kad će postati rulji strana,
I krv i smrt — kad postaće nam hrana.
Za decu kad, i za nevine žene
Mač neće moći ni zakon da pokrene,
Kad strašni smrad će usmrćenih tela
Okružiti sva naša rastužena sela,
Na svaki mig da žrtve mu padaju.
Haraće glad po našem dragom kraju.
Kad rujni sjaj oboji vode reka,
Ugledaćeš i svemoćnog čoveka —
Kad vidiš ga, razumećeš svu dramu,
Prozrećeš mu i strašnu čeličnu kamu:
I drži se! — tvoj plač i tvoji krici
Rađaće smeh u očajničkoj bici.
I mračno sve, znaj, biće tad toliko,
Kao plašt s tim uzvišenim likom.

1830.

Mihail Jurjevič Ljermontov

Prevod: Miodrag Sibinović
Iz knjige: Dva veka Ljermontova, izdavač: Interpres, Beograd, 2014.

Foto kolaž: Bistrooki
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Mihail Jurjevič Ljermontov

Mihail Jurjevič Ljermontov (Михаил Юрьевич Лермонтов) (15.10.1814 – 27.7.1841) je bio ruski romantičarski pisac, pesnik i slikar, poznat kao „pesnik Kavkaza“. Njegov uticaj na kasniju rusku književnost oseti se i u savremeno doba, ne samo kroz njegovu poeziju, već i kroz njegovu prozu, koja je osnovala tradiciju ruskog psihološkog romana.

Ne, ja nisam Bajron, ja sam ono drugo,
Još nepoznati izabranik,
Kao i on od sveta progonjen stranac,
Ali sa ruskom dušom.
– Mihail J. Ljermontov

PESME i POEME:

DEMON

JEDRILICA

KOZAČKA USPAVANKA

Ne, tako silno ja ne ljubim tebe…

PREDSKAZANJE

STENA

SUŽANJ

VALI I LJUDI

Voleli su se tako dugo i tako nežno…

U samoj Ljermontovljevoj pojavi bilo je nečeg zloslutnog i tragičnog, nekakve sumračne i zlokobne sile. Zamišljena prezrivost i strast izbijale su sa njegovog crnpurastog lica, iz nepomičnih crnih očiju. Njihov težak pogled bio je u čudnom nesaglasju sa nežnim, gotovo dečjim usnama. – I. S. Turgenjev

Ljermontov je za 27 godina života napisao nekoliko stotina pesama, poema, pripovetki i drama (Demon, Mciri, Pesma o trgovcu Kalašnikovu, Oblaci, Misao, Prorok Borodino, Maskarada i dr.). Njegovo najpoznatije delo, roman Junak našeg doba, jedno je od najpopularnijih i najprevođenijih dela ruskog romantizma.

Poginuo je u dvoboju blizu Pjatigorska 1841.

Mihail Ljermontov – SUŽANJ (Prevod: Jovan Dučić)


Mihail Jurjevič LjermontovSUŽANJ / Prevod: Jovan Dučić / Pesnički prevodi

Otvor’te mi tamnicu,
Dajte svjetlost dana,
Crnooko djevojče,
I konjica vrana.
Pa da ljubnem djevojče
U očice tavne,
I ko vjetar pretrčim
Preko stepe ravne.

Visoka je tamnica
Teške dveri stoje;
A daleko u dvoru
Crnooko moje;
Sam, veseo, razuzdan,
Dobri konjic vrani,
Mrku grivu pustio
Vjetru na poljani.

Tek usamljen, nemiran,
Međ stjenama sade,
Gledam kako umire
Slabi luč lampade;
I tek čujem: za vrati
U mrtvoj samoći,
Tiho stražar prolazi,
N’jem, u n’ jemoj noći.

Mihail Jurjevič Ljermontov

Prevod: Jovan Dučić

Iz knjige: Pesnički prevodi, Izdavači: Matica srpska i Srpska književna zadruga, 1972.

Mihail Ljermontov – STENA


STENA

Oblačak zlatni noćio je jednom
Na mračnim grudma goleme vrleti
A sutra rano u osvitu dana
Živo se odbi i nebom poleti.

No osta vlažni trag na starom kršu,
Što mu se tajno u borama krije,
Osamljen stoji, zamišljen duboko
I tiho suze u pustinji lije..

Mihail Jurjevič Ljermontov

Prevod: Mileta Jakšić
Iz knjige: Pesnički prevodi, Izdavači: Matica srpska i Srpska književna zadruga, 1972.

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Mihail Jurjevič Ljermontov – DEMON


DEMON
(Odlomak)
. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kunem ti se zorom ranom,
Prvenčetom božja stvora,
I mezimcem zadnjim danom,
Što po redu doći mora;
I tako mi večne pravde,
Gorke muke očajnika,
I sastanka s tobom sade,
I rastanka od tvog lika;
Kunem ti se očnjim vidom,
Kunem ti se greha stidom,
I večnosti sivim plaštom,
I pobede kratkom maštom;
I tako mi sviju besa,
I tako mi pakla, raja,
I gromova sa nebesa,
I anđelskog uzdisaja;
Kunem ti se mukom svojom,
I slađanim tvojim glasom,
Kunem prvom suzom tvojom
I samrtnim tvojim časom,
Kunem ti se crnim grobom
I blaženstvom duša sviju,
Kunem ti se samom tobom —
I tako mi tih očiju,
I kosice tvoje svilne,
I tako mi srca tvoga,
I tako mi živa boga,
I ljubavi moje silne —
Od danas ću drugi biti,
Odreć ću se svega zloga,
Gordi um ću pokoriti,
S nebom ću se pomiriti
I prizvaću ime boga,
Za lukavstvo neću znati —
Ja ću ljubit — verovati,
Ja ću liti čiste suze,
Snebiću se, kajaću se,
Da dostojan budem boga,
I pogleda tvoga; —
A svet neka mirno cveta
Bez lukavstva moga.
Veruj meni, oh Tamaro!
Svetinja ćeš moja biti,
A ja ću ti pokloniti
Sve gospodstvo moje staro,
Svu slobodu, vlast i slavu
Za pogled ću jedan dati,
Za trenutak jedan samo,
Večnost ću ti žrtvovati.
Ljubi mene, oh Tamaro!
U dobru ću biti krasan,
U ljubavi gorostasan,
Biću jači u milosti
Neg što bejah u pakosti.
Uzneću te lakim letom
Više zvezda u čistinu,
Pa da vladaš celim svetom, —
Il’ da prezreš jadnu tminu,
Hude zemlje žagor prazni,
Gdeno nema sreće prave,
Gde se žarka ljubav kazni,
Gde se zlobom srca dave,
Gde milošte nema sjajne,
Ni sladosti dugotrajne;
Gde se u strah moraš kriti,
Ne smeš mrzit ni ljubiti.
Ili možda ti i ne znaš
Šta je ljubav smrtnih ljudi:
Kratka bura mlade krvi
I zamama lomnih grudi —
Al’ proleti čas za časom,
Mrko vreme ništ’ ne štedi,
Razmrvi ti trud užasom,
Il’ ti vrelu krvcu sledi.
Lepota je kratka zora,
A rastanak doći mora; —
Ko ti jamči, ko te čuva
Od precveta i umora!
Pusti druge nek se teše
Ništavilom svog života,
Njima nije otvorena
Višeg neba sva divota;
Al’ za tebe šteta j’ crna
Da postaneš žrtva njina, —
Tebe čeka druga sudba,
Dublja sladost i milina.
Zaboravi društvo staro,
Dosadanja osećanja,
Zato ću ti, oh Tamaro!
Razgrnuti svet poznanja —.
Skupiću ti dive, džine
I duhove čudotvore,
Da te služe, da te dvore;
Uzletiću da ti skinem
Zlatan venac sa Danice,
Zaliću ga, jaranice,
Polunoćnom miris-rosom,
Da nad tvojom blista kosom.
Kad pozlati sunce zoru,
Spustiću se kroz oblake,
Najlešše ću birat zrake;
Oplešću ti pas od zlata,
A na ruku metnuću ti
Sjajan prsten od agata;
Obliću te miomirom,
Negovaću senku tvoju,
Dovešću ti rajske ptice
Da za tragom tvojim poju;
Dignuću ti divne dvore
Od birjuza i jantara
Proroniću sinje more
Da ti tražim biser-dara,
I daću ti sve što mogu,
Il’ iziskat, il’ isplakat,
Il’ oteti večnom bogu…
Ljubi mene!…

Mihail Jurjevič Ljermontov

Prevod: Jovan Jovanović Zmaj
Iz knjige: Pesnički prevodi, Izdavači: Matica srpska i Srpska književna zadruga, 1972.

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Mihail Jurjevič Ljermontov – Ne, tako silno ja ne ljubim tebe…

Mihail Jurjevič Ljermontov – Ne, tako silno ja ne ljubim tebe… / Prevod: Jovan Dučić / Pesnički prevodi

***

Ne, tako silno ja ne ljubim tebe.
Nije za me sladost tvojega blistanja —
Ja u tebi ljubim svoju mladost mrtvu
I prošlost svoju i dane stradanja!

I katkad, kada na tebe pogledim
I kad pred tobom u sjećanju gorim,
Tajanstvenim sam zan’jet razgovorom —
Al’ ne sa tobom, ja sa srcem zborim!

Zborim s drugarom svojih mladih ljeta!
Od tebe ištem drugu sliku krasnu,
Od živih usta — usta davno n’jema,
Od oči — oganj, štono davno zgasnu!

Mihail Jurjevič Ljermontov

Prevod: Jovan Dučić

Iz knjige: Pesnički prevodi, Izdavači: Matica srpska i Srpska književna zadruga, 1972.