Mihail Jurjevič Ljermontov

Mihail Jurjevič Ljermontov (Михаил Юрьевич Лермонтов) (15.10.1814 – 27.7.1841) je bio ruski romantičarski pisac, pesnik i slikar, poznat kao „pesnik Kavkaza“. Njegov uticaj na kasniju rusku književnost oseti se i u savremeno doba, ne samo kroz njegovu poeziju, već i kroz njegovu prozu, koja je osnovala tradiciju ruskog psihološkog romana.

Ne, ja nisam Bajron, ja sam ono drugo,
Još nepoznati izabranik,
Kao i on od sveta progonjen stranac,
Ali sa ruskom dušom.
– Mihail J. Ljermontov

PESME i POEME:

DEMON

JEDRILICA

KOZAČKA USPAVANKA

Ne, tako silno ja ne ljubim tebe…

PREDSKAZANJE

STENA

SUŽANJ

VALI I LJUDI

Voleli su se tako dugo i tako nežno…

U samoj Ljermontovljevoj pojavi bilo je nečeg zloslutnog i tragičnog, nekakve sumračne i zlokobne sile. Zamišljena prezrivost i strast izbijale su sa njegovog crnpurastog lica, iz nepomičnih crnih očiju. Njihov težak pogled bio je u čudnom nesaglasju sa nežnim, gotovo dečjim usnama. – I. S. Turgenjev

Ljermontov je za 27 godina života napisao nekoliko stotina pesama, poema, pripovetki i drama (Demon, Mciri, Pesma o trgovcu Kalašnikovu, Oblaci, Misao, Prorok Borodino, Maskarada i dr.). Njegovo najpoznatije delo, roman Junak našeg doba, jedno je od najpopularnijih i najprevođenijih dela ruskog romantizma.

Poginuo je u dvoboju blizu Pjatigorska 1841.