Miroslav Mika Antić – Autobiografija (Beleška autora)

Miroslav Mika Antić – Autobiografija (Beleška autora)

Rođen sam 1932. godine u severnom Banatu, u selu Mokrinu, gde sam išao i u osnovnu školu. U gimnaziju sam išao u Kikindi i Pančevu, a studirao u Beogradu. Živim u Novom Sadu. To je čista moja biografija. U stvari, ja svima kažem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih želeo, još nemam, i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaža u novinama… Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju, koja bi poslužila, ako nikome drugom, bar đacima u školi, jer oni, nažalost, moraju da uče i život pisca.

Ja bih bio najgori đak, jer ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio kompresorima, obrađivao drvo, umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije…

Imam i neke nagrade i priznanja. Dve “Nevenove”. Jednu za životno delo u poeziji za decu. “Goranovu nagradu”. “Nagradu Sterijinog pozorišta”. “Zlatnu arenu za filmski scenario”. “Nagradu oslobođenja Vojvodine”. “Sedmojulsku nagradu Srbije”. Nosilac sam ordena zasluga za narod. Neko bi od svega toga mogao da napiše bezbroj stranica. Recimo: uređivao list “Ritam”, ili uređivao Zmajev “Neven”…

Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima. Ostalo, što nije za najavu pisca, nego za šaputanje, rekao sam u pesmi “In memoriam”. I u svim ostalim svojim pesmama.

Miroslav Mika Antić

“Slobodno napiši” – kaže novinarki, “da si me zatekla neobrijanog, umucanog, kako lepim pločice u kupatilu. I nije važno da izređaš sve moje bibliografske podatke sa naslovima i datumima. Biće dovoljno da se kaže za trideset godina rada izdao 28 knjiga, imao 27 izložbi (16 kolektivnih), 14 kratkometražnih i dva dugometražna filma, nekoliko pozorišnih režija. Naučio da zida, kreči, uvodi vodovod, lepi pločice, betonira ili popločava dvorište, pravi sto, police razne vrste i namene. Neke stvari probao da napravi, pa pokvario, no sve što je u kući napravio, sve funkcioniše i stoji… Imam potrebu da ponavljam deci kako su pisci normalna ljudska bića, poput njihovih roditelja, jer, video sam jednu devojčicu da se onesvestila kad je prvi put ugledala Branka Ćopića. Ko zna šta je izmaštala o njegovom izgledu, a nisu je upozorili i naučili…” – Miroslav Mika Antić

Foto kolaži Bistrooki – www.balasevic.in.rs