DEMON (Odlomak) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kunem ti se zorom ranom, Prvenčetom božja stvora, I mezimcem zadnjim danom, Što po redu doći mora; I tako mi večne pravde, Gorke muke očajnika, I sastanka s tobom sade, I rastanka od tvog lika; Kunem ti se očnjim vidom, Kunem ti se greha stidom, I večnosti sivim plaštom, I pobede kratkom maštom; I tako mi sviju besa, I tako mi pakla, raja, I gromova sa nebesa, I anđelskog uzdisaja; Kunem ti se mukom svojom, I slađanim tvojim glasom,…
Ознака: Jovan Jovanović Zmaj
Jovan Jovanović Zmaj – NA LEDU
NA LEDU Oj duledu, duledu — ovako je na ledu. Noge kao strele, teraj, braco, sele! Veselo je, veselo, sve se živo kreće. Nos se malo crveni, al’ otpasti neće. Jedan leti upravo, drugi malo kruži; svako čeka pohvalu, ako je zasluži. Oj duledu, duledu — ovako je na ledu. Tu je život pravi — dok se ne otkravi. Jovan Jovanović Zmaj
Jovan Jovanović Zmaj – Pesmo moja zakiti se cvetom… (Đulići XLVII)
Pesmo moja zakiti se cvetom… (Đulići XLVII) Pesmo moja, zakiti se cvetom, Pesmo moja, zamiriši svetom; Još sva srca ohladnila nisu, – Poznaće te, pesmo, po mirisu! Poznaće te da si čedo milja, Da ti ljubav majka i dadilja. Da si rada pevati o slasti, Razumeće što ne umeš kaz’ti. Pesmo moja, već si na poletu, Pozdravi mi sve na ovom svetu, Pozdravi mi slavlje i golube, I sva srca što se silno ljube. Jovan Jovanović Zmaj
Dušan Duško Radović – ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU (Knjiga)
Dušan Duško Radović – ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU Čuvenu ANTOLOGIJU SRPSКE POEZIJE ZA DECU je potkraj svog književnog i uredničkog života sačinio Dušan Duško Radović, najveći srpski pesnik za decu u 20. veku, prevratnik, utemeljivač statusa pesništva za decu u ravni sa pesništvom za tzv. odrasle. Odličan poznavalac poezije za mlade, pisane u 19. i u 20. veku, Radović je neponovljivim sluhom i otkrivalačkim darom – odabrao najbolje pesme namenjene deci. U selekciji strog, Radović je ipak sačinio obimnu riznicu slavnih i manje poznatih pesama, razvrstao ih u tematske i poetičke krugove i sastavio veliku čitanku duha, uma, igre…
Jovan Jovanović Zmaj – TAŠI, TAŠI
TAŠI, TAŠI Taši, taši, tanana, Evo jedna grana, A na grani jabuka Kao molovana. Doleteće ptičica, Ljuljnuće se grana, Otpanuće jabuka, – Dignuće je Ana. Taši, moja, pa moja, Nosi deda šeboja, Na šeboju šara, To je bubamara. Bubamara lepeta, Ne boji se deteta, Na ruku mu sleta Sa šeboja cveta. Taši, bela, debela, Sva su deca vesela, Doneo im čika Iz šume lešnika, Jela bi i Ljuba, Ali nema zuba, Zato joj je seka Uzvarila mleka. Taši, rode, pa rode, Kurjak bere jagode Kad nabere dosta Moliće ga Kosta, Da ih sve ne pomlavi, Da i Nasti ostavi, A…
Jovan Jovanović Zmaj – Jututunska juhahaha
Jututunska juhahaha U kraljevstvu Jutututu Kralj trinajsti Balakaha Obećao svom narodu Da će dati juhahaha. Samo neka budu verni, Nek vojuju o svom kruhu, Neka ćute i nek žmure, Nek plaćaju juhuhuhu. Poslušni su Jututunci, Plaćali su juhuhuhu, Ćutali su, žmurili su, Vojevali o svom kruhu. A prolećem svakog goda Popne s’ na breg Balakaha, Pa poviče gromoglasno: Dobićete juhahaha! U kralja su jake prsi, Grlat li je Balakaha, Kad poviče, brda s’ ore – Juhahaha, haha, haha! Svi se grotom smejat stanu, Sve se trese brat do brata, A od smeha, teška smeha, Za trbuh se i kralj hvata.…
Šandor Petefi – NAKRAJ ŠORA
NAKRAJ ŠORA Nakraj šora čađava mehana, Trska strši, glava nečešljana, Posrnula od teškoga pića, To je kuća seoskih golića. Pomrčina, celo selo spava, Sa tornja ponoć otkucava, A što kuca? Mari ko za sate! Sati biju tek da prozanate. A u krčmi “Kod zlatna bokala” Razležu se glasi od cimbala; Momčadija, šalaj, tera kera, Krčmarica j’ dobra – ne zamera. “Ama vina, krčmarice plava, Iz bureta na kom mačak spava! Nek je staro ko moj čukundeka, A vatreno kao – tvoja ćerka!” “Sviraj, Cigo, sviraj razbibrigo, Ima braca u kesi novaca, Evo jedna, evo druga banka, Igraću ti do beloga…
Aleksandar Sergejevič Puškin – ELEGIJA
ELEGIJA Preživeo sam svoje bujne želje, Razmilov’o sam svoje mašte sjaj. Ostale samo patnje moje velje, – Po pustim grud’ma luta uzdisaj. U oštroj buri sudbe nemilosne Uvenu venac što mi dade maj, Provodim dane tužne, inokosne, I čekam, čekam kad će doći kraj. Takva je jesen, hladni, mrazni dani S drveta stresu onaj zelen kist, I samo jedan usamljen na grani Još dršće, trepće zakasnio list. A. S. Puškin Prevod: Jovan Jovanović Zmaj
Jovan Jovanović Zmaj – Ala je lep ovaj svet… (Đulići XLII)
XLII Ala je lep Ovaj svet, – Onde potok, Ovde cvet; Tamo njiva, Ovde sad; Eno sunca, Evo hlad; Tamo Dunav Zlata pun, Ovde trava, Ovde žbun. Slavuj peva, Ne znam gdi, – Ovde srce, Ovde ti! Jovan Jovanović Zmaj
Jovan Jovanović Zmaj – Tijo noći, moje sunce spava… (Đulići XXXIII)
XXXIII Tijo noći, Moje sunce spava; Za glavom joj Od bisera grana, A na grani Kâ da nešto bruji, To su pali Sićani slavuji: Žice predu Od svilena glasa, Otkali joj Duvak do pojasa, Pokrili joj I lice i grudi, da se moje Sunce ne probudi. Jovan Jovanović Zmaj Tiho noći moje zlato spava… Tijo noći, Moje sunce spava;Za glavom joj Od bisera grana,A na grani Kâ da nešto bruji,To su pali Sićani slavuji:Žice predu Od svilena glasa,Otkali joj Duvak do pojasa,Pokrili joj I lice i grudi,Da se moje Sunce ne probudi.Jovan Jovanović Zmaj – Tijo noći, moje sunce spava……