Jovan Jovanović Zmaj – PESME, BIOGRAFIJA, CITATI, ZANIMLJIVOSTI, Knjige pdf
Jovan Jovanović Zmaj (Novi Sad, 6. decembar 1833 — Sremska Kamenica, 14. jun 1904) je bio jedan od najvećih liričara srpskog romantizma. Po zanimanju bio je lekar, a tokom celog svog života bavio se uređivanjem i izdavanjem književnih, političkih i dečjih časopisa. Pored lirskih pesama, pisao je satirične i političke pesme, a prvi je pisac u srpskoj književnosti koji je pisao poeziju za decu.
Predanje kaže da je pesnik Sima Milutinović Sarajlija, kada je jednom prilikom kao kućni prijatelj odseo kod njegovih roditelja, poljubio malog Jovana koji je spavao i rekao: „Dabogda bio pesnik!“.
KNJIGE (pdf): NAJLEPŠE PESME ZA DECU, ĐULIĆI, ĐULIĆI UVEOCI
PESME
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Kaži mi, kaži kako da te zovem…
Ljubim li te, il’ me sanak vara…
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
BIOGRAFIJA, ZANIMLJIVOSTI
Osnovnu školu završio je u rodnom Novom Sadu gde mu je otac bio advokat, sudija, senator i gradonačelnik. Gimnaziju je upisao u Novom Sadu, a nastavio u Halašu i Požunu.
U jesen 1851. odlazi u Beč i sluša predavanja na pravnim studijama kao vanredni slušalac jer nije položio maturu. Tamo upoznaje Branka Radičevića, Đuru Daničića, Svetozara Miletića, stanuje sa Đurom Jakšićem.
U „Letopisu Matice srpske“ 1852. objavljuje pesmu „Proletno jutro“. U februaru 1853. položio je maturu u gimnaziji u Trnavi i upisuje prava na Bečkom univerzitetu, potom u Pešti i Pragu.
Nakon vesti o očevoj bolesti vraća se u Novi Sad, a posle očeve smrti intenzivno se posvećuje književnom stvaralaštvu, piše, objavljuje, prevodi…
Prva zbirka pesama „Istočni biser“ izlazi mu 1861, sa Đorđem Rajkovićem pokreće i uređuje list „Komarac“ i upoznaje Eufrosinu Ružu Ličanin, sa kojom će se venčati naredne godine. Njoj je posvetio svoje dve najpoznatije zbirke pesama, „Đulići“ i „Đulići uveoci“.
Živeli su neko vreme u Pešti gde je bio nadzornik Tekelijanuma i završio studije medicine. Imali su petoro dece, ali su sva deca prerano umrla, poslednja rođena kći Smiljka samo je dve godine nadživela svoju majku.
Kao otac koji je doživeo porodičnu tragediju toliko iskreno i toplo je pevao o deci da i dan danas generacije dece uče da govore i čitaju srpski jezik uz njegove stihove.
Radio je kao lekar u nekoliko mesta. Oktobra 1874. u Novom Sadu je svečano obeleženo 25 godina njegovog književnog rada. Predavanje o Zmaju u Matici srpskoj održao je Miša Dimitrijević. Na poziv ministra prosvete odlazi u Beograd i postaje dramaturg Narodnog pozorišta 1878.
U Beču otvara privatnu lekarsku praksu 1880. Iz Beča se seli 1889. u Sremsku Kamenicu, potom u Beograd i Zagreb, da bi kraj života dočekao u Sremskoj Kamenici.
Redovni član Srpske kraljevske akademije postao je 1896. Pokrenuo je više listova: „Komarac“, „Javor“, po satiričnom listu „Zmaj“ dobio je nadimak, „Žiža“ je bila naslednik „Zmaja“, potom pokreće šaljivi kalendari „Žižan“, „Postiljon“ i „Starmali“ a za list za decu „Neven“ pisao je i dan uoči svoje smrti.
CITATI
„Bio je jak pesnički talenat, bogata i puna pesnička duša, iz koje je desetinama godina šibao mlaz velike poezije. On je pevao više i lakše no ijedan srpski pesnik, i pre i posle njega, tako da cela njegova poezija čini utisak jedne velike i srećne improvizacije, i da mu je zbog te obilnosti i lakoće u pevanju odricana dubina i zrelost. U stvari, to je samo dokaz njegove snage, i ništa drugo.“ (Jovan Skerlić)
Foto kolaži: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)