Ознака: knjige

Desanka Maksimović – PESME I BAJKE ZA DECU

Desanka Maksimović – PESME I BAJKE ZA DECU / Tekstovi, Recitacije, Video, Knjige…

PESME ZA DECU:

BAKA ŠALJIVČINA (pesmu govori Desanka Maksimović)

BLIŽI SE, BLIŽI LETO

HVALISAVA PATKA

HVALISAVI ZEČEVI

JARE I VUCI

MAČE U DŽEPU

NEPOZNATA PTICA

O KOSMAJU

PAUKOVO DELO

POKOŠENA LIVADA

PROLETNJE PESME

PRVAK (Petliću pevaču sutra me probudi…)

PTICE NA ČESMI

SREBRNE PLESAČICE

VOŽNJA

 

BAJKE:

BAJKA O KRATKOVEČNOJ

PRIČA O RAKU KROJAČU

BAJKA O LABUDU

SLIKARKA ZIMA (OŽIVELA SLIKA)

~

Desanka Maksimović – ČAROLIJA (Izabrane pesme i priče) Izbor: Miroslav Mika Antić

Video: Desanka Maksimović – PESME I BAJKE ZA DECU / tekstovi, recitacije, video

Vasko Popa – DALEKO U NAMA / Ciklus pesama

Vasko Popa – DALEKO U NAMA / Ciklus pesama DALEKO U NAMA je Vasko Popa pisao od 1943. do 1951. godine i ima nekoliko verzija. Sastoji se od trideset pesama obeleženih brojevima. Ovim ciklusom Vasko Popa završava epsku strukturu zbirke KORA.

PESME

1 Dižemo ruke…

2 Evo to ti je nepozvano…

3 Uznemirena šetaš podočnjacima mojim…

11 Koraci tvoji sa pločnikom razgovaraju

14 Očiju tvojih da nije

15 Ulice tvojih pogleda…

17 U moru bih spavao…

18 Dan ti bogat u naručju nosim

22 Naš dan je zelena jabuka…

24 IDEM

29 Ovo su ti usne…

 

Video: Pesme govori Marko Nikolić

 

 

 

Miroslav Mika Antić – ŠAŠAVA KNJIGA

Miroslav Mika Antić – ŠAŠAVA KNJIGA / Knjiga objavljena 1972. godine (Izdavač: BIGZ, Beograd) koja se prirodno nadovezuje na PLAVI ČUPERAK.

U ovoj knjizi Miroslav Mika Antić skreće pažnju na namršteni svet, na prolaznost, na sutrašnje bore u ogledalu iako u isto vreme želi da nas povede i negde visoko, iznad „najcrnjeg vašara“ i „ružnog pozorišta“…

ŠAŠAVA KNJIGA je zbirka drhtavih, čarobnih, rasejanih pesama u kojima drhte zbunjene laste, u kojima pupoljci zenice šire, u kojima „zašumi nekakva zlatna trska i neće pod čelom da se smiri“; gde su osvojena prostranstva za divne stvari, gde se preleće beskonačnost…

PESME

NAJMUŠKIJA PESMA

ČAROBNA PESMA

NEPOVRATNA PESMA

BASNA

DRUGARSKA PESMA

DRHTAVA PESMA

KMEZAVA PESMA

ROĐENDANSKA PESMA

TATINA PESMA

GORKA PESMA

RASEJANA PESMA

USPAVANKA ZA MALU PTICU

NAJVEĆA PESMA / ŠTA JE NAJVEĆE

LAŽLJIVA PESMA

KOREN

ODOCNELA PESMA

BESMRTNA PESMA

Vetar

Bukvar

Protestna pesma

Kako sam ubio jednu pticu

Uznemirena pesma

Pesak

Kosmonautska pesma

Kako sam ubio jednu ribu

 

Iz knjige: Miroslav Antić, ŠAŠAVA KNJIGA (Izdavač: BIGZ, Beograd, 1972.)

 

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Miroslav Mika Antić – PLAVI ČUPERAK (knjiga)

Miroslav Mika Antić – PLAVI ČUPERAK / Plavi čuperak je knjiga pesama za decu Miroslava Mike Antića. Prvi put je objavljena 1965. godine, u izdanju izdavačke kuće Mlado pokolenje. U zbirci se nalaze 22 ljubavne pesme namenjene dečacima i devojčicama uzrasta od 12 do 16 godina, koji tek ulaze u adolescentski period, ali je rado čitaju i odrasli. Mnogi ovu knjigu smatraju priručnikom za odrastanje.

PESME IZ KNJIGE PLAVI ČUPERAK:

CRTEŽI (uvodna pesma, predgovor)

PRVI TANGO

PLAVA ZVEZDA

TAJNA

Kad bi jastuci progovorili

ZAGONETKA

DOSADNA PESMA

PLAVI ČUPERAK

IMENA

NAJMANJA PESMA

GOLIŠAVA PESMA

ĐAČKI KORZO

PROLEĆE

STRANICA IZ DNEVNIKA

PLAVA ZVEZDA 

ŠTA JE U NAMA VELIKO 

ŠTA DA SE SANJA

 IZ PRVOG SPOMENARA

PRVA LJUBAV

KRILA

DRHTAVA PESMA

SVE BOJE SVETA

O ČEMU PRIČAMO DOK ŠETAMO

ŠAŠAVA PESMA

Najljubavnija pesma

SNOVI

MIRNA PESMA

NAJMANJA PESMA,

USNE

ČAROLIJA

PROZIVNIK

MUŠKA PESMA

DOSADNA PESMA

PROLEĆE

STRANICA IZ DNEVNIKA

ZAPISANO U SREDU

PTICA

LJUBAV

Kako se prave deca

OPOMENA 

POSLE DETINJSTVA

USPOMENA

O ljubavi i još ponečem (pogovor autora)

Laza К. Lazarević

Lekar i pisac, Laza K. Lazarević, rođen  1851. godine u Šapcu. Naslov jedne od devet njegovih pripovedaka „Sve će to narod pozlatiti” izgovara se u našem narodu kao poslovica.

Iako je živeo samo četrdeset godina stigao je da završi prava i medicinu (u Berlinu je odbranio doktorsku tezu iz medicinskih nauka), da piše naučne radove, prevodi Darvina, Gogolja, Faradeja i Černiševskog, da se bavi književnim stvaralaštvom i postane jedno od naznačajnijih imena srpskog realizma.

Učinio je mnogo na suzbijanju epidemije pegavca u selu Koraćica na Kosmaju, bio je primarijus unutrašnjeg odeljenja Opšte državne bolnice od kojeg je napravio kliniku sa laboratorijom, otvorio je prvo gerijatrijsko odeljenje u svetu, bio naš prvi neurolog, imao i privatnu praksu, bio lični lekar kralja Milana, ali je lečio besplatno siromašne, čak im i kupovao lekove. Za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije izabran je 1888. godine.

U njegovom Šapcu svake godine se održavaju „Lazini dani”.

„Ja od svoga srca ne načinih čelik kad je ono mekše od pamuka.” (Laza K. Lazarević u pismu Stojanu Novakoviću 1872. godine)

PRIPOVETKE:

PRVI PUT S OCEM NA JUTRENJE

SVE ĆE TO NAROD POZLATITI

ŠVABICA

 

Prva Lazarevićeva originalna pripovetka ŠVABICA, otpočeta verovatno još 1875. g. u Berlinu, ostala je posle njegove smrti u rukopisu nedovršena. Objavljena je prvi put u prvoj svesci njegovih Pripovedaka u izdanju Srpske književne zadruge br. 46, 1898. g.

Njegova prva štampana pripovetka, PRVI PUT S OCEM NA JUTRENJE, pojavila se u Srpskoj zori, br. 7-8, 1879. g. pod naslovom Zvona s crkve u N.; druga, Školska ikona, objavljena u Slovincu, br. 5, 1880. g. pod naslovom Školska ikona u našem selu.

Ostale su štampane u časopisu Otadžbina: U dobri čas hajduci (1880), Na bunaru (1881), Verter (1881), SVE ĆE TO NAROD POZLATITI (1882) i Vetar (1889).

Pripovetka On zna sve pojavila se zasebno u izdanju Srpske akademije nauka 1890. g.

Posle Lazarevićeve smrti ostalo je u rukopisu osam nedovršenih pripovedaka, odlomaka: Na selo, Tešan, Sekcija, Vučko, Baba Vujka, Stojan i Ilinka, Pobratimi i U tuđem svetu. Sedam od njih objavio je prvi put Lj. Jovanović u drugoj svesci Lazarevićevih Pripovedaka u izdanju Srpske književne zadruge br. 53, 1899., osmu, U tuđem svetu, Jeremija Živanović u Lazare-
vićevim Celokupnim delima u izdanju zemunskog Napretka 1912. g.

BIOGRAFSKI PODACI

1851 — 1. maja, rođen u Šapcu; otac Kuzman, trgovac; mati Jelka, kći šabačkog kujundžije Milovana Milovanovića.

1857 — polazi u osnovnu školu u Šapcu.

1860 — završava osnovnu školu u Šapcu.

1860 — polazi u I razred gimnazije u Šapcu.

1866 — završava TU razred gimnazije u Šapcu i prelazi u Beograd u višu gimnaziju.

1867  — završava višu gimnaziju; upisuje se na Pravni odsek Velike škole u Beogradu; izabran za sekretara studentskog udruženja „Pobratimstvo“.

1871 — dobija stipendiju srpske vlade za studiranje medicine u Parizu i odmah je gubi zbog učešća u štrajku studenata; juna meseca završi pravne studije; praktikant u Ministarstvu prosvete,

1872 — dobija stipendiju srpske vlade i odlazi u Berlin kao student medicine.

1876-1878 — za vreme srpsko-turskih ratova, lekarski pomoćnik u vojsci.

1878 — vraća se u Berlin.

1879 — završi u Berlinu studije; postaje lekar Beogradskog okruga.

1881 — ženi se Poleksijom, ćerkom Nikole Hristića; postaje primarijus Opšte državne bolnice u Beogradu.

1885 — rezervni sanitetski major pri Glavnom štabu u srpsko-bugarskom ratu.

1888 — izabran za dopisnog člana Srpske akademije nauka.

1889 — sanitetski potpukovnik i lični lekar kralja Milana.

1890 — 7. januara umro od tuberkuloze.

BIBLIOGRAFIJA

Šest pripovedaka (Prvi put s ocem na jutrenje, Školska ikona, U dobri čas hajduci, Na bunaru, Verter, Sve će to narod pozlatiti), Kraljevsko-srpska državna štamparija, Beograd, 1886.

Pripovetke I – II, Srpska književna zadruga 46, 53, Beograd, 1898—1899.

Celokupna dela, Srpski klasični pisci 2, „Napredak“, Zemun, 1912.

Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Beograd, 1929.

Sabrana dela I, Srpski pisci, Prosveta, Beograd, 1956.

Rabindranat Tagore / Tagor

Rabindranat Tagore / Tagor (ben. रवीन्द्रनाथ ठाकुर, engl. Rabindranath Tagore), indijski književnik i filozof, je imao samo osam godina kada je počeo da piše poeziju. Bio je svestrana ličnost, pa je pored pisanja ostavio traga i kao reditelj, glumac, scenograf, filozof, prevodilac, slikar…

Napisao je više od 1.ooo poema, 24 drame, osam romana, više od 2.000 pesama, najmanje osam tomova pripovedaka i veliki broj eseja i drugih vrsta proze. Pisao je na govornom bengalskom jeziku, ali je sam prevodio svoju poeziju na engleski.

Komponovao je oko 2000 kompozicija, a njegovo delo je i državna himna Indije. 

Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1913. godine. 

„Kada pročitamo njegove pesme shvatamo kako je beskrajno dobro i utešno verovati u čoveka. To je stvarna vrednost poverenja u Istinu, koja je tako krajnje retka u živom čoveku, koja je potrebna mladima i za kojom oni najviše vape.“ – Jehudi Menjuhin

PESME:

Rabindranat Tagore – GRADINAR (Zbirka pesama)

PAPIRNI BRODOVI

U sklopu evropske turneje 1926. godine Rabindranat Tagore je posetio i Beograd, a ta posete naišla je na veliko interesovanje javnosti, došli su da ga vide i radnici i intelektualci. Tim povodom rekao je: “Ja volim ovaj narod što ima spontano osećanje, što ima toplo srce koje ume da se oduševi. Kako je to prijatna stvar biti toliko voljen i poznat u jednom svetu u koji nisi nikad očekivao da dođeš! Ja se osećam kao ptica koja ima dva gnezda na dve suprotne obale.“

U razgovoru za „Vreme“, 15. novembra 1926, rekao je Stanislavu Vinaveru: “Pesnik nema političke misije, niti određenog zadatka. Pesnik treba da stvara lepe pesme, to jest da nalazi lepe oblike za naše misli. Pesnik ne mora imati moralnu misiju. Ali samim tim što stvara lepo on pomaže ljudima da budu bolji, i istinu im čini primamljivom.“

U našoj literaturi se prezime velikog indijskog pesnika i filozofa pominje u oblicima: Tagora, Tagore i Tagor. Pravilan je oblik Tagor.

 

Foto kolaž: Bistrooki – www. balasevic.in.rs

Branislav Nušić – ANALFABETA

Branislav Nušić – ANALFABETA / Komedija Branislava Nušića / MALE SCENE, Sabrana dela Branislava Nušića (1931)

ANALFABETA / Šala u jednom činu / Dešava se u sreskoj kancelariji, u patrijarhalno, predratno doba. 

Branislav Nušić ANALFABETA knjiga pdf Bistrooki

Komedija je dramska vrsta u kojoj se na različite načine prikazuju junaci koji svojim govorom, postupcima, odnosom prema drugim likovima izazivaju smeh. Smehu i podsmehu izlažu se društvene pojave, ljudske mane i slično. Vrste komedije su: komedija karaktera, komedija situacije, komedija intrige i komedija naravi.

Branislav Nušić živi u pozorištu i u književnosti u svom sjaju čarobnjaka smeha… Smehom i podsmehom ugađa našem ukusu… Hvata se u naše kolo i zasmejava nas iz sve snage, zasipa nas dosetkama, raznovrsnim obrtima. Taj smeh iskri u njegovim najboljim komedijama, ali i u  AUTOBIOGRAFIJI  u kojoj piše o ljubavi, školi, vojsci, braku…

 

 

Branislav Nušić

Branislav Nušić (pravo ime Alkibijad Nuša) je rođen 1864. u Beogradu. Bio je književnik, pisac romana, drama, priča i eseja, komediograf, začetnik retorike u Srbiji i istaknuti fotograf amater. Takođe je radio kao novinar i diplomata. Njegove drame igraju se i aktuelne su i danas.

„Dijalektika života razapeta je i svojom formom i svojom suštinom između dva pola: tragičnog i komičnog, i nema pojave ili izraza u konkretnom životu koji u svome zbivanju ne bi doticao ove polaritete. Komediograf uvek hvata onu komičnu tačku, ali mu to nimalo ne smeta da bude i na liniji one druge krajnosti.Ti polovi, tragični i komični, utoliko su bliže jedan drugome, razmak između njih je utoliko kraći, ukoliko je jedna društvena sredina mlađa i u fazi nezavršenog formiranja…“ (Branislav Nušić)

DELA:

Branislav Nušić – AUTOBIOGRAFIJA

Branislav Nušić – ANALFABETA

Branislav Nušić – SUMNJIVO LICE

Branislav Nušić – RETORIKA / NAUKA O BESEDNIŠTVU

Branislav Nušić – SUMNJIVO LICE

Branislav Nušić – SUMNJIVO LICE / Sumnjivo lice je drama Branislava Nušića, pisana između 1887. i 1888. godine. Prvi put je izvedena u beogradskom Narodnom pozorištu 29. maja 1923. godine.

SUMNJIVO LICE

Branislav Nušić Sumnjivo lice pdf knjiga - Bistrooki

 

Premijera Sumnjivog lica odigrala se 29. maja 1923. godine. Branislav Nušić je sredinom 1920. godine napisao predgovor u kom je istakao da je delo nastalo između 1887. i 1888. godine, ali da ono nije prihvaćeno od tadašnjeg upravnika Narodnog pozorišta, Milorada Šipčanina. I pored toga što je Milorad pozitivno ocenio delo, ono nije uvršteno u repertoar. Razlog tome je pominjanje vladajuće dinastije Obrenović u lošem kontekstu.

Predrag Dinulović i Sofija Soja Jovanović su 1954. godine napisali scenario i radili na režiji istoimenog filma sa motivima Nušićeve komedije.

 

Vilijam Šekspir – ROMEO I JULIJA

Vilijam Šekspir – ROMEO I JULIJA / Originalni naziv: The Most Excellent and Lamentable Tragedy of Romeo and Juliet / Datum izdavanja: 1595.

Šekspir je tragediju Romeo i Julija napisao u prvom razdoblju svog stvaralaštva. Prvi prevod ovog dela na srpski jezik načinio je Laza Kostić. Pozorišni komad Romeo i Đulijeta od autora Viljema Šekspira prvi put je izveden 1875. u Novom Sadu, gde je i štampana knjiga sledeće, 1876. godine.

ROMEO I JULIJA

Vilijam Šekspir ROMEO I JULIJA - pdf knjiga

 

Romeo i Julija je Šekspirovo najpoznatije delo. Radnja se odvija u italijanskom gradu Veroni. Jedna od kultnih rečenica iz ovog dela je Julijina: Romeo, o, Romeo! Zašto si Romeo?

Likovi:

Vladarska loza Verone: Knez Eskalo je vladar Verone, Grof Paris je knežev rođak koji želi da se oženi Julijom, Merkucio je takođe knežev rođak i Romeov prijatelj

Porodica Kapulet: Kapulet je starešina porodice Kapulet, Kapuletova žena je matrijarh porodice Kapulet, Julija je ćerka Kapuleta i glavni ženski lik, Tibaldo je nećak gospođe Kapulet i Julijin rođak, Dadilja je Julijina pomoćnica i služavka, Rozalina je Kapuletova nećaka i s početka Romeova ljubav; Petar, Samson i Gregorije su sluge Kapuleta

Porodica Monteki: Monteki je starešina porodice Monteki, Montekijeva žena je matrijarh porodice Monteki, Romeo je Montekijev sin i glavni muški lik, Bonvoljo je Romeov rođak i najbolji prijatelj, Avram i Valtazar su sluge Montekijevih

Ostali: Otac Lavrentije je redovnik franjevačkog reda, Otac Jovan nosi Romeu pismo od Lavrentija, Apotekar prodaje otrov Romeu, Hor peva prologe prvog i drugog čina

 

„Čitave godine Šekspir pretvara u mesece, mesece u dane, u jednu veliku scenu, u tri, četiri problema, u koje je utisnuto sve meso istorije.“ (Jan Kot, „Šekspir naš savremenik“)