Mihail Afanasijevič Bulgakov (Kijev, 15. maj 1891. – Moskva, 10. mart 1940) je bio pisac, dramaturg, pozorišni reditelj, novinar i lekar. Rukopisi ne gore! – M. A. Bulgakov MAJSTOR I MARGARITA (citati) Još u gimnaziji otkriva svoje brojne talente: piše pesme, crta karikature, svira klavir, peva, sastavlja usmene priče i govori ih drugima… Studirao je medicinu na Carskom univerzitetu u Kijevu. Od 1916. do 1918. godine bio je lekar na prvoj liniji fronta, a 1920. napušta medicinu i posvećuje se pisanju. Napisao je nekoliko pozorišnih komada koji su igrani u Moskovskom hudožestvenom teatru, ali vlasti nisu odobravale njegove kritike sovjetske…
Ознака: knjige
Danilo Kiš – EOLSKA HARFA
Danilo Kiš – EOLSKA HARFA / Priča iz knjige RANI JADI Harfa je instrument koji više od bilo kojeg drugog instrumenta sjedinjuje u sebi srednjovekovnu formulu lepog (perfectio prima) i svrsishodnog (perfectio secunda); da bude dakle lepa na oko, što će reći napravljena po pravilima formalne harmonije; ali, iznad svega, da bude prilagođena svojoj osnovnoj svrsi: da daje prijatan zvuk. U svojoj devetoj godini imao sam harfu. Ona se sastojala od električne drvene bandere i šest pari žica vezanih za porcelanske izolatore nalik na rasparen komplet za čaj. (Jedan sam izolator okrnjio praćkom, pre nego što sam otkrio, u okviru…
Mihajlo Pupin – SA PAŠNJAKA DO NAUČENJAKA / Autobiografija
Mihajlo Pupin – SA PAŠNJAKA DO NAUČENJAKA / Autobiografija Mihajla Pupina U spomen majci Predgovor: Kada se osvrnem na period od godinu i nešto više dana koliko mi je trebalo da napišem ovu knjigu, čini mi se da će reči sa početka jedanaeste glave najbolje izraziti svrhu ovog pisanja: Glavni cilj moga pisanja bio je prikaz uspona idealizma u američkoj nauci, posebno u prirodnim naukama i odgovarajućim tehnikama. Bio sam svedok ovog postupnog razvoja, i sve što sam do sada napisao je pokušaj da izložim svoje mišljenje, kao svedok koji o ovom može s pravom da govori. Ali ima mnogo…
HAIKU POEZIJA
HAIKU POEZIJA – Haiku je tradicionalna japanska pesnička forma, nastala na početku Edo perioda (1603–1867). Sastoji se od sedamnaest slogova raspoređenih na tri dela: 1. stih ima 5 slogova; 2. stih ima 7 slogova; 3. stih ima 5 slogova. Lako je napisati pesmu koja će se dopasti svima, teško je napisati pesmu koja će se dopasti nekolicini… — MACUO BAŠO (1644—1694) Haiku je poezija “ovde i sada”. Tema haiku pesme najčešće je priroda i čovek u njoj. Nastoji se koristiti što manje reči i što jednostavniji jezik. Nema naslov. Haiku nije aforizam, nije poslovica. Ne trpi rimu. Lepota haiku poezije…
Miloš Crnjanski – PESME STAROG JAPANA / Antologija
PESME STAROG JAPANA / ANTOLOGIJA – Odabrao MILOŠ CRNJANSKI (1928). Prve informacije o haiku poeziji u našim krajevima su stigle preko knjige Miloša Crnjanskog Pesme starog Japana (najpre u Srpskom književnom glasniku, 1925, a zatim kao knjiga 1928) u kojoj je predstavio Bašoa i tradiciju haikua. Njegov poetski senzibilitet je bio podstaknut haikuima, jer je želeo da kroz simpatiju i ljubav poveže tvorevine i ljude koji su bili daleko jedni od drugih (u vremenu i prostoru), kroz “osmeh koji utiče na travu”. PESME STAROG JAPANA / Predgovor – Miloš Crnjanski Kako tumači Crnjanski: pesnici haikua su slikari, oni koji slikaju…
Pesme starog Japana / Antologija – DOBA HELAN
Pesme starog Japana / Antologija – DOBA HELAN (Miloš Crnjanski, 1928.) Kada je Kioto postao prestonica, zavlada dug mir, tako da se varoš nazva (god. 794) “Hejan jo”, što znači: “grad mira”. U IX, X, i prvoj polovini XI veka, mesto careva vlada velmoška porodica Fudživara, ali se i suviše odaje veselju i uživanju. Dvor je zborno mesto mladosti, slobodnog morala, luksuza koji inspiriše umetnost i pesništvo. Svi dvorjani i dvorkinje tog vremena pišu pesme i provode svoje vreme u divljenju cveću i improvizaciji pesama na utakmicama pesničkim. Njine zbirke pesama postaju uzori. Zbirka pesama tog vremena se zove: Kokinšu,…
Pesme starog Japana / Antologija – POSLE STOLEĆA NARA
Pesme starog Japana / Antologija – POSLE STOLEĆA NARA (Miloš Crnjanski, 1928) Možda je proleće prošlo i dolazi leto, jer, eno, nebesni breg Kagu, beli se od odežda, što se suše. (Carica Džito, 690 – 696.) Ovu dugu noć, dugu kao dugi rep zlatnog fazana, što se vuče po brdu, zar da provedem sam? (VII vek, Hitomaro, najčuveniji od pesnika ove zbirke) Jamabe Akahito dobio je, kao i Hitomaro, naziv: mudrac pesništva. Pratio je na putovanju cara Šomu; docnije, na Istoku, spevao je ovu pesmu pred čuvenim vulkanom, svetim brdom Japana, koji se, kao piramida pokrivena snegom, izdiže nad vodom.…
Pesme starog Japana – PESMA CARICE
Pesme starog Japana / Antologija – PESMA CARICE (Miloš Crnjanski, 1928) PESMA CARICE U doba kada je dvor još nomad, žena cara Juriaku (V vek) ovako zapoveda dvorkinji da cara ponudi vinom: Ponudite, dubokim poklonom, carsko vino, veličanstvenom Sinu Sunca koje sjaji sa visine; Divnom, kao cvetovi, izobilnom, kao lišće kamelije sa pet stotina grana, što raste i buja kraj hrama Prvog Klasja, na blagoj uzvišici, visoke prestonice, Jamata. To je lep primer duge ute (stare pesme) koja je pevana. Šesnaest stihova, jedna jedina rečenica, u japanskom je, po prevodiocu, pariskom profesoru Sorbone Mišelu Revonu, red reči baš obrnut i…
Miloš Crnjanski – PESME STAROG JAPANA / Predgovor
PESME STAROG JAPANA / ANTOLOGIJA – Odabrao MILOŠ CRNJANSKI (1928) / PREDGOVOR KNJIGE O trešnjev cvete, kako si sličan životu. Lirska pesma Japana, bila je uvek pod uticajem stare Kine. U početku manje nametljiv, taj uticaj je u Srednjem Veku bio opšti, i postao uzrok mnogih prepeva i podražavanja. Japan je, kao nekad Italija, primao iz Kine ogromne i stare svoje rukopise, što su uticali kao prepisi grčki u Renesansu. Kineski uticaj skupio je sve snage u caru. Car je bio jedini koji prinosi žrtve nebu i zemlji, plodovima i kišama. Vera u dve protivnosti, muškog i ženskog, od kojih…
Jovan Dučić – O ULJUDNOSTI (JUTRA SA LEUTARA)
Jovan Dučić – O ULJUDNOSTI / JUTRA SA LEUTARA Kad ne bi postojala vrlo laička reč poštenje, koja sadrži u sebi sve čovekove vrline, onda bi trebalo na prvom mestu staviti učtivost. Ona olakšava život i sebi i drugom, omogućuje dodir i kretanje u društvu. Otklanja čoveku sve velike i male nesuglasice, čak i prirodne repulsije koje postoje u razlici karaktera među ljudima, i u urođenoj antipatiji epiderma među rasama, kulture među klasama, i temperamenata među plemenima. Učtiv čovek nosi olakšanje i radost. A čovek i najbolji ako je lišen učtivosti, nosi tegobu koliko i grubost i zloću. Najgori su…