Desanka Maksimović – HVALISAVI ZEČEVI (Zvučna čitanka)

HVALISAVI ZEČEVI Hvalili se zečevi u zelenoj travi. Jedan rekô: “Tako mi ne otpala ruka, ne bojim se vuka”. Drugi rekô: “Majka da me živa ne gleda, ne bojim se medveda”. Treći rekô: “Tako mi kupusova struka, ne bojim se lisice, konopca ni bauka”. Uto nešto šušnulo negde ispod grana, razbegli se zečevi na stotinu strana. Desanka Maksimović Video: Pesmu Desanke Maksimović HVALISAVI ZEČEVI govori Vjera Mujović  14:00

Dragan Lukić – SVAĐALICA – MIRILICA

SVAĐALICA – MIRILICA Ja tebi REČ, ti meni REČ. Ja tebi REČ, ti meni REČ. A kada REČ upadne u kreč ja tebi BELU REČ, ti meni BELU REČ. Ja tebi BELU REČ, ti meni BELU REČ. A kada BELA REČ uleti u boks meč ja tebi pesnicu, ti meni pesnicu. Ja tebi pesnicu, ti meni pesnicu. A kada TEŠKA REČ upadne u mleč ja tebi SLATKU REČ, ti meni SLATKU REČ. Ja tebi SLATKU REČ, ti meni SLATKU REČ… I tako sve do izmirenja. Dragan Lukić Video: Pesmu Dragana Lukića SVAĐALICA – MIRILICA govori 06:10

Branko Ćopić – NADRILEKAR JOCA (Zvučna čitanka)

NADRILEKAR JOCA Pod kapom oblačja mekom, pod sivom nebeskom strehom, na samoj gorskoj kosi, u mome selu dalekom, tu lisac poštu nosi, mečka u šumi sudi, petao ljude budi, mere nam vreme i puž i zec, već kako koji, vukovi tule na mesec, šumu nam jesen crveno boji, hrašće na straži spokojno stoji, proleće donose laste, na vrbi — grožđe ne raste. Ovde je glavni čarobnjak slavni, prijatelj đavola, vila, (još malo — dobiće krila!) svakakvih čuda pekar, naš Joca, nadrilekar. Za sve ti nađe leka Jocina apoteka: ako si pao sa kruške, ako stradaš od lovca, (od neke prastare…

Miroslav Mika Antić – BUDIMIR

BUDIMIR Kad gledam u nebo: i zvezde su Cigani. I ptice su Cigani. I crni oblaci što se navale od Čota — svi su Cigani. Kad gledam u Dunav: i žabe su Cigani. I čamci su Cigani. I crni talasi što se valjaju od Suseka — svi su Cigani. Kad zažmurim, to je tako strašan mrak, pa vidim da sam i ja Ciganin. Kroz čarape ispale mi noge. Kroz kapu mi raste moja crna kosa. Najlepše sam cigansko dete odavde do Dunava i do neba i —  sasvim do Slankamena. Miroslav Mika Antić, GARAVI SOKAK

Miroslav Mika Antić – GOLIŠAVA PESMA

GOLIŠAVA PESMA I verzija pesme: Kad mrak uz okno nos pritisne i gleda u klince kad se svlače, neko se preplaši, neko vrisne, a neko kaže: oho, mrače! Na spljošten nos mu palac metne i brzo, odmah, spusti roletne. Šta se tog mraka svaki čas tiče na šta golišavi klinci liče. II verzija pesme: Kad mrak uz okno nos pritisne i zvirka u klince što se svlače, neko se isplazi, neko vrisne, a neko kaže: oho, mrače! Na spljošten nos mu palac metne i onda, uz osmeh, spusti roletne. Šta se tog mraka svaki čas tiče na šta golišavi klinci…

DECA SU UKRAS PLANETE (Pustite decu nek rastu)

PUSTITE DECU NEK RASTU (DECA SU UKRAS PLANETE) Tekst: Milivoje Mrkić; Muzika: Arsen Dedić Rastemo lepi ko cveće, dani nam puni igara… U igri ne gubi se vreme, igrom lepota se stvara. Pustite decu nek rastu, pevaju, glume i lete. Oni lepotom se bave, DECA SU UKRAS PLANETE. Rastemo, ljubav nas nosi, pa otkud te glupe teme? Zaljubljeni pesme pišu, nikad ne gube vreme. Pustite decu nek rastu, pevaju, glume i lete. Oni lepotom se bave, DECA SU UKRAS PLANETE. Rastemo, lepota nas zove, u glavi nam glumačke bube… Deca kad pozorište prave nikada vreme ne gube. Pustite decu nek…

Ljubivoje Ršumović – DETE

DETE Dete treba da posmatraš al’ mu nemoj na put stati što ga pre čovekom smatraš pre će čovek i postati. Dete nije dete igračka za strine i tete dete je dete da ga volite i razumete. Nećete mi verovati i veliki pesnik Gete nekada je bio beba i veoma nemirno dete. Brkati hajduk Veljko što je zlotvoru prašio pete u početku je sisao palac i bio nemoguće dete. Junaci kosmosa koji lete na druge planete prvo su sedeli na nošama a posle su seli u rakete. Dete nije dete igračka za strine i tete dete je dete da ga…

Miroslav Mika Antić – ZADIHANA PESMA

ZADIHANA PESMA Devojčica mnogo znam. Ako neka bude htela, ceo svet ću da joj dam, i dalje do kraja sveta na pedeset puškometa: bar još dva-tri sela. Kupiću joj šal od svile da ga vetar zatalasa. Slomiću je kroz aprile rukom oko pasa. Ja sam vašar. Eto šta! Ja sam tristo čuda. Muzika sam. Gužva. Smeh. Vrteška. I luda. Sve ću zbog nje da proćerdam. Šta će meni svet na dar. Kupiću joj jeftin đerdan i minđuša par. Biće jutra mokra, rosna, opečena od proleća. Na dlan njiva žut i pljosnat prosuće se sreća. Pa ću tako lud da gorim,…

Miroslav Mika Antić – ĐAČKI KORZO

ĐAČKI KORZO U prvi sumrak svi se tu sjate ozbiljna lica, držanja kruta: odu do ugla, pa se vrate i opet tako još dvesto puta. Šarena povorka gura se, šeta… Hiljadu kapa i bereta… Hiljadu šubara i kačketa… A usput pogled poneko baci il’ nešto bajagi nevažno kaže… Ruku na srce: šta svi ti đaci danima ovde uporno traže dok troše đonove i troše sate, dok odu onamo i dok se vrate, i opet tako sve ispočetka, danas i sutra, idućeg petka, idućeg jula, idućeg maja — tamo i natrag i nikad kraja? Čarape žute, zelene, plave, i duge noge…

Dušan Duško Radović – ZELENA MODA

ZELENA MODA U nevaspitano vreme, u proleće, kada zazvoni sunce u vrbi, svi misle: hoće, odoleće! – a svi se češu gde ih svrbi. Kao kapisle pupoljci prašte! Bube radosne što će se roditi. Dogodilo se plavo, al’slute bašte: posle plavog – zeleno će se dogoditi. Zeleno je u modi!… Ko se sad rodi – zelene biće mu pelene meke, u zelenoj okupaće se vodi tamo gde zelena ptica peva sa smreke. Dušan Duško Radović