ROMANSA
Na svet sam došao sličan ljudima
koji na srcu nemaju ljusku.
I sve sam menjao u grudima
za jednu pesmu dobru i ljudsku.
U nebo sam se sunovratio.
Sa svima sam se vlažno ljubio.
I kome treba, nežnost vratio.
I kome treba, bol izgubio.
Šta sam to imao od života?
Nečiju kosu… Nečiju ruku…
I jedno srce ustreptalo.
I dva-tri osmeha tiha i prosta.
Sve je to ponekad tako malo.
Sve je to, videćeš, sasvim dosta.
Miroslav Mika Antić